Poslovno-stambena zgrada Petra Jankovića, Albanske spomenice 17, po svojim arhitektonskim i estetskim karakteristikama predstavlja značajan primer moderne arhitekture Beograda, i jedan od najuspešnije rešenih objekata dvojne namene podignutih u prestonici tokom medjuratnog razdoblja. Označila je prekretnicu u tretiranju poslovno-stambenih objekata u beogradskoj sredini, nagovestivši novi odnos naručioca i projektanta, kao i okretanje od vladajuće akademske arhitekture ka progresivnim idejama modernog pokreta u graditeljstvu privatnih objekata.
Arhitekta Jan Dubovi (Jan Dubový, 1892–1969) zauzima istaknuto mesto u istoriji srpske moderne arhitekture. On pripada grupi medjuratnih arhitekata čije je delovanje doprinelo prodoru svežih stvaralačkih ideja na tada još uvek nerazvijenu beogradsku umetničku scenu. Projektom za zgradu Petra Jankovića graditeljski rukopis arhitekte dostigao je svoj stilski vrhunac. Dvospratni ugaoni objekat čine dva razvijena ulična krila povezana centralnim zaobljenim segmentom.
Spoljašnje oblikovanje gradjevine Dubovi je sproveo kroz doslednu primenu modernističkih arhitektonskih elemenata. Odstupanje od klasične, simetrične kompozicije fasada posledica je jasnog razdvajanja radnih i stambenih funkcija u elevaciji gradjevine. Ukupan utisak i forma objekta ne odaju njegov kompleksan sadržaj, već su po svojim arhitektonskim karakteristikama bliži modelu stambenih gradjevina, kakve su u Beogradu podizane tokom medjuratnog perioda. Naglašenom horizontalnom profilacijom jasno su odvojeni poslovni prostori prizemlja i prvog sprata od stambenih jedinica na drugoj etaži. Tome doprinosi i kontrast dinamične kompozicije horizontalnih i vertikalnih elemenata u donjim zonama sa nešto smirenijim konceptom punih i praznih površina u najvišoj zoni. Ističući funkciju radionice kojoj je gradjevina namenjena svi zanatski radovi u eksterijeru i enterijeru objekta izvedeni su s posebnom pažnjom.
Dominantan ugaoni rizalit, u kojem su smešteni jedinstveni radionički prostori, istaknut je horizontalnim prozorskim trakama i naglašenim pilastrima koji se protežu kroz zonu prizemlja i prvog sprata. Poseban akcenat ovog dela gradjevine predstavlja jedinstvena obrada najvišeg segmenta s prozorima povezanim horizontalnim vencem i tipičnim modernističkim elementom u vidu jarbola za zastavu, nad kojim je ispis naziva radionice „Solid“ tretiran kao neodvojivi formalni deo fasadne kompozicije. Istu funkciju ima i medaljon u obliku zupčanika u gornjoj zoni ulaznog rizalita s nazivom radionice upotpunjenim čekićem i nakovnjem, simbolima bravarskog zanata, i godinama 1912–1937, koje označavaju završetak Jankovićevog zanatskog obrazovanja i kraj izgradnje objekta.
Kvalitet i odlike objekta, koje je i sam arhitekta Dubovi posebno potencirao u svom stvaralačkom opusu, uočene su i vrednovane u vreme njegovog nastanka. Projekat kuće izlagan je na jugoslovenskim i medjunarodnim izložbama moderne arhitekture u Beogradu i Pragu, kao i na Jedanaestoj izložbi „Oblika“ u Sofiji 1934. godine, a njegovom predstavljanju posebnu pažnju posvetili su i vodeći arhitektonski časopisi toga doba.
Poslovno-stambena zgrada Petra Jankovića utvrdjena je za kulturno dobro 1992. godine
