Палата „Албанија” подигнута је на месту старе истоимене кафане из прве половине XIX века, за потребе Хипотекарне банке Трговачког фонда Краљевине Југославије. У конкурсу за изградњу палате су учествовала 84 кандидата, али прва награда није додељена. Пројекат архитеката Бранка Бона и Милана Гракалића из Загреба је изазвао највећу пажњу, али га је по мишљењу инвеститора било потребно разрадити и допунити. Посао је поверен архитекти Миладину Прљевићу. Посебно значајну улогу је имао инжењер статичар Ђорђе Лазаревић, са решењем конструктивног система од висококвалитетних материјала, о чему говори податак да савезничка бомба од пола тоне која је пала на зграду током Другог светског рата, није успела да је сруши.

Градња је започета 16. јула 1938. године, а завршена 20. октобра 1939. године. Монументалног изгледа, са значајним конструктивним и архитектонским новинама, палата „Албанија” је представљала изузетан грађевински подухват на Балкану и до подизања Београђанке била највиша зграда у Београду. По много чему ремек дело свог времена, саграђена је за само 15 месеци, што је за тадашњу грађевинску праксу био изузетно брз период.

Налази се на углу главне престоничке Улице кнез Михаилове бр. 2–4 и Коларчеве. Има четири спрата испод нивоа земље, тринаест изнад и висину од 53м. Обликована je у интернационалном духу модернизма тридесетих година XX века са оригинално решеним фасадама. Слободне основе у складу са својом карактеристичном угаоном позицијом, има наглашен вертикализам и равно завршену пету фасаду. Изразита монументалност габарита објекта је ублажена постављењем на неку врсту постамента који чине приземље и мезанин. Иако је одликује безорнаментални третман фасада, присутан је одређен ниво декоратизма у стилу ар декоа. Посебан ликовни акценат на објекту представља оплата фасаде, некада обложена зеленкастим италијанским мермером „ћиполином”, а након рата плавичасто-сивим мермером.

Карактеристичне маркантне позиције, представља просторно-урбанистичи акценат Теразија и један од препознатљивих симбола Београда. Поред њене архитектонске вредности, остаће и запамћена у историји Београда као место са чијег се врха завијорила југословенска застава, 20. октобра 1944. године као симбол победе Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије над окупатором. Палата „Албанија” је утврђена за споменик културе 1984. године.