Kuća Čeha Riharda Škarke nalazi se u Deligradskoj ulici br. 13 u Beogradu, na vračarskoj padini, u blizini jednog od najvećih gradskih trgova – Slavije. U ambijentu koji otkriva arhitektonska traganja i ostvarenja od kraja 19. veka pa sve do današnjih dana, ova vila, poput pravog stranca u Beogradu, privlači pažnju i nameće brojna pitanja posmatračima. Otkuda ovakva gradska vila, ovakvo arhitektonsko oblikovanje, neponovljeno u Beogradu, ovakav graditeljski šarm?

90677077_2856540564389406_8688818929725865984_n

Česi su u Srbiju počeli da pristižu u većem broju sredinom 19. veka. Češke zanatlije, bankari, industrijalci, lekari, arhitekte i umetnici uglavnom su se nastanili u Beogradu, gde su osamdesetih godina, u cilju očuvanja svog kulturnog identiteta, osnovali Češko društvo „Lumir“. Kasnije je ovo društvo ponelo naziv Kulturno-prosvetno društvo Čeha i Slovaka. Ovom veoma popularnom udruženju jedno vreme je predsedavao i Rihard Škarka, direktor filijale Praške kreditne banke u Beogradu.

90597429_2856540901056039_7090987458053013504_n

Za podizanje svoje kuće u Deligradskoj ulici, Rihard Škarka je pozvao arhitektu Dragišu Brašovana. Budimpeštanski djak je do tada u Beogradu već realizovao svoje prvo potpuno samostalno delo, zgradu bivše Eskontne banke u Nušićevoj ulici. Ostvarenje u kombinaciji barokno-klasicističke eklektike, obezbedilo je Brašovanu dobar prijem u beogradskoj sredini. Školovanje, život i rad od 1907. do 1918. godine u Budimpešti, drugoj prestonici Austrougarske monarhije i jednom od umetničkih centara srednje Evrope, uputili su Brašovana u tada dominantni gradski stil – romantični eklekticizam. Akademski principi prožeti romantičnim duhom predstavljali su vodeće opredeljenje tamošnjih graditelja.

90789557_2856541861055943_3018697607712079872_n

Škarkina vila izgradjena je tokom 1926–1927. godine, kao reprezentativna gradska vila. Akademski principi, romantičarski duh, istoristički motivi, primese modernih ideja i ardekoovski tretman površina, prepoznaju se u oblikovanju glavne – ulične fasade objekta. Fasada je izvedena u jednoj ravni, a dekorativni elementi preuzeti iz istorijskih stilova, romanike, venecijanske gotike i baroka doprinose njenoj slikovitosti. Rustičnoj obradi donje zone sa zabatnim motivima, dijamant kvaderima veoma bliskim češkom kubizmu, i prozorima završenim slepim arkadama, suprotstavlja se ravna površina sprata. NJom dominira romantičarska trifora ispunjena floralnim, zoomorfnim i antropomorfnim motivima, postavljena izmedju modernistički tretiranih prozorskih otvora bez posebnog akcenta. Fasada se završava dekorativno rešenom nazubljenom krovnom atikom. Motiv prelomljenog luka i baroknih voluta ponovljen je i na monumentalnoj ulaznoj kapiji, čija su vrata rešena u vidu vrlo dekorativno tretirane metalne rešetke. Suprotstavljene i ujedno objedinjene široke plošne površine i ornament, luk i oštar ugao, izvijena i prava linija, motivi različitih istorijskih stilova u sasvim modernom aranžmanu, čine ovu fasadu jednom od najneobičnijih i jednom od najšarmantnijih u Beogradu. Za razliku od većine svojih savremenika arhitekta Dragiša Brašovan je posebnu pažnju posvetio i manje uočljivim dvorišnim fasadama ostvarujući jedinstvo ukupnog izgleda gradjevine u morfološkom i stilskom pogledu. Raskošnoj spoljnoj obradi odgovara i bogato opremljen enterijer. Na plafonu kružnog hola prizemlja do danas je sačuvana zidna slika, nažalost nepoznatog autora.

90790171_2856541147722681_9016906009678970880_n

Godine 1927. fasada Škarkine vile dobila je nagradu kao jedna od najlepših fasada u Beogradu. Danas se u ovoj raskošnoj gradskoj vili nalazi Ambasada Belorusije. Škarkina vila je objekat značajne arhitektonske i kulturno-istorijske vrednosti. Ona predstavlja jedan od najuspelijih primera Brašovanove arhitekture gradskih vila, a kao retka gradjevina romantičarskog duha zauzima

91448399_2856541614389301_1349716747195777024_n
izuzetno mesto u beogradskoj medjuratnoj arhitekturi.
Utvrdjena je za kulturno dobro 2002. godine