Kuća Čeha Riharda Škarke nalazi se u Deligradskoj ulici br. 13 u Beogradu, na vračarskoj padini, u blizini jednog od najvećih gradskih trgova – Slavije. U ambijentu koji otkriva arhitektonska traganja i ostvarenja od kraja 19. veka pa sve do današnjih dana, ova vila, poput pravog stranca u Beogradu, privlači pažnju i nameće brojna pitanja posmatračima. Otkuda ovakva gradska vila, ovakvo arhitektonsko oblikovanje, neponovljeno u Beogradu, ovakav graditeljski šarm?
Česi su u Srbiju počeli da pristižu u većem broju sredinom 19. veka. Češke zanatlije, bankari, industrijalci, lekari, arhitekte i umetnici uglavnom su se nastanili u Beogradu, gde su osamdesetih godina, u cilju očuvanja svog kulturnog identiteta, osnovali Češko društvo „Lumir“. Kasnije je ovo društvo ponelo naziv Kulturno-prosvetno društvo Čeha i Slovaka. Ovom veoma popularnom udruženju jedno vreme je predsedavao i Rihard Škarka, direktor filijale Praške kreditne banke u Beogradu.
Za podizanje svoje kuće u Deligradskoj ulici, Rihard Škarka je pozvao arhitektu Dragišu Brašovana. Budimpeštanski djak je do tada u Beogradu već realizovao svoje prvo potpuno samostalno delo, zgradu bivše Eskontne banke u Nušićevoj ulici. Ostvarenje u kombinaciji barokno-klasicističke eklektike, obezbedilo je Brašovanu dobar prijem u beogradskoj sredini. Školovanje, život i rad od 1907. do 1918. godine u Budimpešti, drugoj prestonici Austrougarske monarhije i jednom od umetničkih centara srednje Evrope, uputili su Brašovana u tada dominantni gradski stil – romantični eklekticizam. Akademski principi prožeti romantičnim duhom predstavljali su vodeće opredeljenje tamošnjih graditelja.
Škarkina vila izgradjena je tokom 1926–1927. godine, kao reprezentativna gradska vila. Akademski principi, romantičarski duh, istoristički motivi, primese modernih ideja i ardekoovski tretman površina, prepoznaju se u oblikovanju glavne – ulične fasade objekta. Fasada je izvedena u jednoj ravni, a dekorativni elementi preuzeti iz istorijskih stilova, romanike, venecijanske gotike i baroka doprinose njenoj slikovitosti. Rustičnoj obradi donje zone sa zabatnim motivima, dijamant kvaderima veoma bliskim češkom kubizmu, i prozorima završenim slepim arkadama, suprotstavlja se ravna površina sprata. NJom dominira romantičarska trifora ispunjena floralnim, zoomorfnim i antropomorfnim motivima, postavljena izmedju modernistički tretiranih prozorskih otvora bez posebnog akcenta. Fasada se završava dekorativno rešenom nazubljenom krovnom atikom. Motiv prelomljenog luka i baroknih voluta ponovljen je i na monumentalnoj ulaznoj kapiji, čija su vrata rešena u vidu vrlo dekorativno tretirane metalne rešetke. Suprotstavljene i ujedno objedinjene široke plošne površine i ornament, luk i oštar ugao, izvijena i prava linija, motivi različitih istorijskih stilova u sasvim modernom aranžmanu, čine ovu fasadu jednom od najneobičnijih i jednom od najšarmantnijih u Beogradu. Za razliku od većine svojih savremenika arhitekta Dragiša Brašovan je posebnu pažnju posvetio i manje uočljivim dvorišnim fasadama ostvarujući jedinstvo ukupnog izgleda gradjevine u morfološkom i stilskom pogledu. Raskošnoj spoljnoj obradi odgovara i bogato opremljen enterijer. Na plafonu kružnog hola prizemlja do danas je sačuvana zidna slika, nažalost nepoznatog autora.
Godine 1927. fasada Škarkine vile dobila je nagradu kao jedna od najlepših fasada u Beogradu. Danas se u ovoj raskošnoj gradskoj vili nalazi Ambasada Belorusije. Škarkina vila je objekat značajne arhitektonske i kulturno-istorijske vrednosti. Ona predstavlja jedan od najuspelijih primera Brašovanove arhitekture gradskih vila, a kao retka gradjevina romantičarskog duha zauzima
izuzetno mesto u beogradskoj medjuratnoj arhitekturi.
Utvrdjena je za kulturno dobro 2002. godine
