На углу улица Краљице Наталије и Балканске изграђен је 1929. године хотел „Праг”, који је стилским решењем архитекте Ђуре Борошића унео нови елемент и дух модерне европске архитектуре у трговачко-занатлијски амбијент некадашње београдске Абаџијске чаршије. Пројекат овог хотела Борошић је представио на изложбама модерне архитектуре у Београду и у Прагу. Извесно је да је нови хотел „Праг” био је место окупљања чешких досељеника и љубитеља чешке културе у Београду. Првобитно изграђен објекат имао је четири спрата и издвајао се у окружењу старих, приземних и једноспратних кућа и свега неколико виших, академски конципираних објеката. Изграђен по тада најмодернијим стандардима, имао је првобитно 28 прилично малих гостинских соба, инсталације централног грејања, топле и хладне воде, лифт, у приземљу модеран бифе-бар, одвојену кафану, касније и ресторан.

Хотел је грађен од опеке у кречном и цементном малтеру, са армиранобетонским међуспратним конструкцијама. Фасада је обложена вештачким каменом и племенитим малтером. Непрекинута вертикала угаоне фасаде, степеноване безорнаменталне зидне масе и архитектонска пластика, у комбинацији са сегментима рустичне и сведене хоризонталне артикулације, као и фасадна скулптура у виду рељефа, остварују нијансе у полихромији и јединствен ар деко ефекат, уз још један детаљ при самом врху – октогонални призматични стаклени медаљон над кружним прозором са бакарном конструкцијом, који је ноћу осветљен. Висок и степенован угаони фронт асоцира на прамац брода, што је једна од карактеристичних тема у ар декоу, у коме се асоцијативним архитектонским приказом великих превозних средстава симболише индустријски напредак. Први спрат хотела је преко свих фасада у континуитету истакнут рустичном хоризонталном артикулацијом цик-цак профилације. Између прозора другог спрата на обе уличне фасаде понављају се два рељефна панела скулптора Светомира Почека – са геометријски стилизованим алегоријским фигуралним представама: мушког акта са драперијом који држи кутију и женског акта, такође огрнутог драперијом са гроздом у руци, у пратњи девојчице, које се у овом контексту могу тумачити као алегорије Гостопримства.

Приликом надоградњи 1936. и 1978. године, по пројекту истог архитекте, увећан је број лежаја за две стотине, а поновљена је финализација елевације првобитног објекта. Притом није значајно измењен његов изглед, нити му је одузета суштина концепта, чак је овај специфичан стил добијањем на висини још више наглашен. Хотел „Праг” је значајан у контексту целокупног, претежно модернистичког опуса архитекте Борошића, као и у односу на друге објекте у стилу ар декоа у Београду, с краја треће и прве половине четврте деценије ХХ века, посебно међу делима које су реализовали архитекте браћа Крстић, Душан Бабић, Милан Злоковић, Светомир Лазић, Јан Дубови. Као први и један од ретких хотелских објеката изведених у стилу ар декоа у Београду, заузима угледну позицију међу најизражајнијим примерима овог стила, посебно као објекат јавне угоститељске намене. Како се налази на траси улице која од железничке станице води ка Теразијама, и најужем језгру града, примао је претежно госте из пословних кругова Србије и Европе и имао значајну улогу у друштвено-пословном, али и културно-забавном животу, а његова архитектура показује како је у периоду између два светска рата Београд пратио савремене токове у култури великих европских градова. Хотел „Праг” је утврђен за културно добро 2013. године.