И ове године Завод за заштиту споменика културе је разноврсним програмом био један од носилаца манифестације Дани Београда.
Већ у понедељак 15.04.2024. је уприличено ауторско вођење МА историчара уметности Огњена Тутића кроз изложбу „Црнотравци градитељи Београда: градитељска делатност печалбара црнотравског краја у Београду у 19. и првој половини 20. века“ која је постављена у Свечаној сали нашег Завода. Изложба осветљава феномен црнотравске градитељске делатности и печалбарског духа и омогућава ближе упознавање са појединцима и групама, дунђерима, самоуким мајсторима, неимарима, али и афирмисаним градитељима и инжењерима пореклом из Црне Траве који су одиграли значајну улогу у изградњи визуелног идентитета Београда у кључним фазама његовог урбанистичког и градитељског развоја. Кроз призму најзначајнијих објеката ,,обликованих црнотравском пердашком“, утврђених за културна добра или препознатих и вреднованих у оквиру просторних културно-историјских целина, окупљенима су представљени најзначајнији градитељски подухватиу престоници у чијој изградњи су учествовали Црнотравци.
У среду 17.04.2024. виши конзерватор Завода, д.и.а. Александра Шевић повела је заинтересоване у шетњу од места заборава до места сећања кроз вишеслојно наслеђе Централне куле Старог сајмишта. Први Београдски сајам отворен је 1937. године на левој обали Саве, поред земунског, тада ланчаног моста. Имао је 14.000 m² изложбеног простора, а до 1941. године на Сајму су приређиване редовне пролећне и јесење изложбе и изложбе специјалног карактера. За време Другог светског рата сви изложбени павиљони били су претворени у злогласни концентрациони логор у који су депортовани Јевреји, а затим и други наши грађани, нарочито сељаци са ослобођене територије и присталице НОП-а. Старо сајмиште представља најмасовније мучилиште у Београду током Другог светског рата. Основао га је ГЕСТАПО 8. децембра 1941. године под називом „Judenlager“. Простор је после рата служио за уметничке атеље, а потом деценијама био запуштен. Завод је урадио пројекат, а потом су на основу пројекта изведени радови. Како су текли радови и шта је све урађено на овом споменику културе, окупљени су имали ексклузивну прилику да чују и сазнају на овој занимљивој шетњи.
фото: Предраг Митић, Александар Газибара
Дан касније, у четвртак 18.04.2024. историју Београдске тврђаве, најстаријег градског простора Београда, која сеже у далеку прошлост, од римског Каструма преко средњовековног града, Хабзбуршког војног утврђења и Отоманске тврђаве све до савременог споменика културе, окупљенима је представила др Марина Павловић. Трагови средњовековне прошлости тврђаве најочуванији су на североисточном фронту тврђаве где се налази и Зиндан капија подигнута у 15. веку која је била фокус и главна тема шетње. Услед многобројних доградњи и трансформација током векова комплекс Зиндан капије је био у изузетно лошем стању и претила му је опасност од урушавања. Завод је израдио пројекат а потом су изведени радови. Током обиласка окупљени су се упознали са бурном историјом овог простора као и са изведеним радовима током последње реконструкције.
У петак 19.04.2024. путем архитектонске ризнице Теразија, места где се преплићу архитектура, традиција и историја града, пословни и боемски живот Београђана и места ширења Београда ван шанца током 19. века публику су повеле историчарке уметности, виши конзерватори Завода Бојана Ибрајтер Газибара и Ивана Весковић. Као и сваке године љубитељи историје Београда окупили су се код Чесме кнеза Милоша одакле је започето „путовање“ кроз прошлост нашег града Посетиоци су имали прилику да сазнају који су то споменици културе Теразије, ко је заслужан за изградњу некадашњих пустих и мочварних Теразија, како је настао назив Теразије, о првим кућама и хотелима, изгледу некадашњег „Престолонаследниковог трга“, најлепших теразијских приватних градских кућа, послератних градитељских интерполација, и неизоставних драгуља београдске градитељске ризнице, зградама Старог и Новог двора. Такође, окупљени су имали прилику да код Теразијске чесме погледају и изложбу којом смо отворили овогодишњу манифестацију Дани Београда „Теразије, осврт и сећањa – београдско наслеђе“ о којој сте имали прилику да читате у нашој претходној објави.
До следеће године!
