Завод за заштиту споменика културе града Београда спроводи заштитна археолошка ископавања на простору Рударског басена „Колубара“, на археолошком локалитету „Оровача“ у Барошевцу угроженом радовима у оквиру површинског копа „Поље Е“. Локалитет се налази на благој речној тераси уз некадашње корито реке Пештан, десне притоке Колубаре. Овај крајолик је последњих деценија често мењао свој облик, услед земљаних и грађевинских радова за потребе површинског копа.
Локалитет „Оровача“ један је од ретких истражених античких локалитета на простору Рударског басена „Колубара“ и његово истраживање изузетно је значајно, јер садржи материјал драгоцен за проучавање живота и производње у залеђу Сингидунума у периоду у коме је започео процес усвајања римског начина живота и римске културе.
Заједно са представницима Рударског басена „Колубара“ локалитет су посетиле и упознале се са радовима директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић и др Марина Павловић. Заштитна ископавања на локалитету „Оровача“ у Барошевцу трајаће до 01.06.2024. године, пројекат испред Завода воде археолози др Антонија Ропкић Ђорђевић и Ксенија Миленковић.
Током заштитних истраживања откривен је радионички центар са грнчарским пећима и јамама, који је, на основу покретног материјала, датован у период 2-3. века н.е. До сада је откривено осам грнчарских пећи са јамама и четири отпадне јаме. У пећима и јамама пронађено је доста фрагмената посуда, посуда оштећених приликом вађења и деформисаних приликом печења.
Саме пећи могу се поделити у два типа. Тип I чине по две кружне пећи са јамом, док тип II чини по једна кружна пећ са једном јамом. Пећи су зидане од набијене глине. Свака пећ се састојала из истих делова: пода пећи, носача решетке, решеткасте плоче, коморе за печење, калоте, канала за довод врелог ваздуха и ложишта, међутим нису све пећи подједнако очуване. Тип I очуван је само у основи, са делимично очуваним средишњим зидом који је носио решетку и делио комору на две ћелије за циркулацију ваздуха, каналом за довођење врелог ваздуха и ложиштем на јужној страни. У једној од пећи овог типа делимично је очувана и решетка од набијене глине са кружним отворима. Тип II је боље очуван, у висини до 1 m, са средишњим зидом и испустом као носачима решетке у једној пећи и централним стубом као носачем решетке у другој пећи. У пећи са централним стубом зиданим од набијене глине налазили су се и урушени делови решетке и калоте пећи.
