Na ovogodišnjoj, osamnaestoj po redu, BINA – Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture, istoričarka umetnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Bojana Ibrajter Gazibara, viši konzervator, vodila je zainteresovanu publiku kroz istoriju srpsko-francuskih odnosa i govorila o Spomeniku zahvalnosti Francuskoj, zgradi Francuske ambasade u Beogradu i ar deko arhitekturi. Enterijer, tajne i zanimljivosti ovog objekta predstavila je Nadja Petrovski, ataše za štampu Francuske ambasade.
fotografija Aleksandar Gazibara
Spomenik zahvalnosti Francuskoj, rad Ivana Meštrovića je 11. novembra 1930. godine svečano otkriven na kraju glavne aleje Kalemegdanskog parka. Svojom karakterističnom koncepcijom, ekspresijom i simbolikom, zauzima značajno mesto u razvoju javnih spomenika u Srbiji. Zbog kulturnog-umetničkog i društveno-istorijskog značaja, kao i estetskih i umetničkih vrednosti. Spomenik zahvalnosti Francuskoj proglašen je za spomenik kulture 1965. godine, a 1983. godine utvrdjen je za dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju. Kao zajednički poduhvat vlada Republike Srbije i Republike Francuske, a na osnovu projekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, spomenik je kompletno obnovljen 2018. godine.
Zgrada Francuske ambasade u Beogradu, ul. Pariska br. 11, sagradjena je 1927-28. godine prema projektu francuskog arhitekte Rože-Anri Ekspera u ar deko stilu. Simetrično koncipirana, sa centralnim polukružnim rizalitom i dva bočna trapezoidna, zgrada ima mermernu oplatu sa plitkom reljefnom oplatom čija je simbolika zasnovana na vezi sa francuskim motivima. Na vrhu fasade su tri ženske figure izlivene u bronzi koje u rukama drže maslinove grančice, čiji je autor ugledni francuski vajar Sarabezol, a domaći vajar Petar Palavičini je na dvorišnoj fasadi ambasade izradio reljefe sa prikazom dečaka sa psom, devojčice sa lanetom i još dve ženske figure.
