Secesija ili Art Nouveau je umetnički pravac koji je nastao krajem XIX veka kao vid pobune protiv tadašnjih ustaljenih akademskih obrazaca. U arhitekturi i drugim vidovima umetničkog stvaranja se manifestovao na različite načine širom Evrope. Od 2013. godine ovaj umetnički pokret se obeležava 10. juna kao Svetski dan secesije. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda se u kontinuitetu bavi istraživanjem i promocijom secesije, a 2017. godine je realizovao i izložbu autorke Aleksandre Dabižić pod nazivom „Secesija u starom jezgru Zemuna“ u čiji katalog možete zaviriti na sledećem linku https://beogradskonasledje.rs/publikacije/secesija-u-starom-jezgru-zemuna . Mnoga kulturna dobra na teritoriji grada Beograda pripadaju ovom pravcu, a danas vam donosimo priču o Zgradi Oficirske zadruge.
Zgrada je podignuta 1908. godine po projektu arhitekata Svetozara Jovanovića, Danila Vladisavljevića i Vladimira Popovića, u duhu secesije. Ima podrum, suteren, prizemlje i dva sprata. Zidana je kamenom i opekom u krečnom malteru. Zgrada je komponovana kao samostalni objekat. Razdvajanje funkcija radnog dela na obodima bočnih krila od javnog središnjeg dela otvorenog komunikaciji dosledno je predstavljeno i u spoljnoj obradi fasada. Fasade bočnih krila komponovane su tradicionalno, sa malim otvorima, dok je glavno fasadno platno rešavano moderno, sa prozorima kroz više etaža. Secesijski uzori našli su primenu u naglašenom vertikalizmu i ornamentici. Ženske glave, floralna plastika, dekorativne konzole i rešetke od kovanog gvoždja, detalji su secesijskog porekla. Kupola spada medju najveće i najlepše u Beogradu, a rad je limara Milana Ilića. Zgrada predstavlja jedno od najznačajnijih secesijskih dela u Beogradu i utvrdjena je za spomenik kulture 1966, a 1979. godine za kulturno dobro od velikog značaja.
