Na današnji dan, pre osamdeset godina, tokom nemačkog bombardovanja Beograda 06. aprila 1941. godine, srušena je zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. U porušenoj zgradi Narodne biblioteke se čuvalo preko tri stotine hiljada štampanih knjiga, od kojih je hiljadu pet stotina predstavljalo izuzetno vredan fond koji su sačinjavale rukopisne knjige iz srednjeg veka, zatim veliki broj mapa, gravira i slika. Veliki deo ovog književnog fonda je u bombardovanju stradao.
Objekat Narodne biblioteke projektovao je arhitekta Branko Tanazević u duhu arhitekture akademizma, sa tri reprezentativne fasade, od kojih su dve bile orijentisane ka ul. Kosančićev venac i jedna ka Srebrničkoj ulici. Čeona fasada je bila najreprezentativnija sa skladno i simetrično komponovana dva bočna rizalita koji flankiraju ulaznu partiju sa portikom koji je nosio niz udvojenih toskanskih stubova na čijem vrhu je formirana terasa sa balustradom i skulptoralnim predstavama u punoj figuri. Posebna pažnja je posvećena dekoraciji ove fasade, sa bogatom arhitektonskom plastikom: ukrašenim konzolicama, reljefnim poljima u natprozornicima i lučnim frontonima. U enterijeru od glavnog ulaza do sprata je postavljeno reprezentativno mermerno stepenište. Nalazi se u okviru prostorno kulturno-istorijske celine „Kosančićev venac“ koja je utvrđena za kulturno dobro od velikog značaja (Odluka o utvrđivanju, „Sl. glasnik SRS“ br. 14/79).
S obzirom na tragičnu sudbinu stradanja samog objekta kao i velikog fonda rukopisnog i štampanog knjižnog nasleđa prostor porušene Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu poseduje memorijalni karakter, odnosno poseduje kulturno-istorijsku vrednost, te Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda učestvuje u osvarivanju ove ideje i razradi Idejnog projekta arhitekte Borisa Podreke koji za ovaj prostor predviđa formiranje memorijalnog prostora.
Projektom konzervacije i prezentacije ostataka Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu je predviđeno da svi preostali zidovi nekadašnje zgrade Narodne biblioteke budu sačuvani, konzervirani i kao takvi prezentovani. U skladu sa utvrđenim merama tehničke zaštite izdatim od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, konzervatorskim radovima je predviđeno čišćenje i uklanjanje korova, kiselog drveća i šuta. Takođe je predviđena konsolidacija, statička sanacija i konzervacija ostataka zidova, a po potrebi i njihovo podziđivanje na mestima koja su ostala bez oslonca. Idejnim rešenjem je predviđeno da se ostaci zidova Narodne biblioteke prezentuju u zatečenoj visini, osim na mestima obodnih zidova gde su ostali ispod kote trotoara gde će se izvesti restauracija u opeci. Svi ostaci se moraju statički obezbediti od pada i konsolidovati da se materijal dalje ne bi raznosio, budući da se prostor privodi nameni i da će biti dostupan posetiocima.
Polazište Idejnog projekta je autorsko idejno rešenje arhitekte Borisa Podreke koji za ovaj prostor predviđa formiranje memorijalnog prostora. Koncept projekta ima za ideju da se formiranjem nekoliko celina na simboličan način prikaže ciklus od stradanja do novog života. Ceo prostor je organizovan tako da omogući kružno kretanje posetilaca kroz memorijalni prostor, kojim dominiraju tri ključna motiva. Svi novi arhitektonski elementi predviđeni su u savremenim materijalima visokih likovno-estetskih svojstava i zanatskog nivoa izrade. Ključna intervencija planiranog otvorenog prostora je formiranje platforme koja svojom dužinom zauzima veći deo denivelisanog prostora. Predviđeno osvetljenje zamišljeno je da bude blago i svedeno samo da skrene pogled na mesto stradanja. Gradacija svetla ide od stradanja ka novom životu: od zgarišta, preko platforme, do aranžiranog koloritnog pejzaža.
U cilju prezentacije memorijalnog mesta planirana je izrada prostorne animacije idealne rekonstrukcije nekadašnje zgrade Narodne biblioteke uz primenu savremenih digitalnih tehnologija. Izradom posebne aplikacije posetioci će moći uz upotrebu pametnih uređaja učitavanjem jednog elementa u okviru predmetnog prostora da sagledaju nekadašnji izgled biblioteke, ali i da dobiju sve potrebne istoriografske podatke o njenoj izgradnji, ali i stradanju u šestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine.
