Zadužbina Miodraga Kostića u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda održala je 11. aprila konferenciju za medije u prostoru MKgroupe na kojoj je predstavila sadržaje i aktivnosti koje će se odvijati u Palati nauke, najvećem centru za istraživanje i popularizaciju nauke u regionu, koji će prema planu svoja vrata za posetioce otvoriti u decembru ove godine. Na konferenciji su o Palati nauke i njenim budućim sadržajima govorili Aleksandra Stojanović, članica Upravnog odbora Zadužbine, Nemanja Djordjević, upravitelj Zadužbine i Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Zadužbine, a o učešću Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda u procesu obnove objekta i značaju zaštite ovog izuzetnog objekta govorila je Olivera Vučković, direktorka Zavoda, dok je Aleksandra Šević, arhitekta viši konzervator Zavoda vršilac konzervatorskog nadzora predstavila upravo završene radove na restauraciji uličnih fasada.
Olivera Vučković je istakla da je Zavod od samog početka uključen u ovako izuzetan projekat. U godini u kojoj se navršava sto godina od nastanka palate, čini se najboljim poklonom da baš u njoj bude rekonstruisana. Objekat će dobiti obnovljen izgled i jednu sasvim novu ulogu.
Zavod za zaštitu spomenika kulture godinama se bavi objektom nekadašnje Jadransko-podunavske banke koja ima visoko vrednovane kulturno-istorijske i arhitektonsko-urbanističke karakteristike. Palata se nalazi u okviru prostorne kulturno-istorijske celine „Područje uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu“ koja je utvrdjena za kulturno dobro, dok je objekat trenutno u procesu utrvdjivanja za pojedinačni spomenik kulture.
Zgrada Jadransko-podunavske banke izgradjena je 1924. godine prema projektu nemačkog arhitekte Augusta Rajnfelsa (iz ateljea Filipa Holcmana), a pod nadzorom arhitekte Ivana Belića. Ova reprezentativna četvorospratnica sa mansardom oblikovana je u duhu arhitekture akademskog klasicizma, sa bogatom arhitektonskom plastikom. Posebno značajna je skulptoralna plastikom na fasadama (zoomorfni i antropomorfni motivi) rad vajara Lojza Dolinara i Tome Rosandića, dok su na atici predstave parova antičkih božanstava, rad nepoznatog autora.
Ono što je posebno zanimljivo za ovo zdanje je reprezentativan i raskošan, retko očuvan enterijer, projektovan je u modernom stilu ar dekoa. U enterijeru se ističu kružna šalter sala sa fontanom u kojoj je skulptura Afrodite rad vajara Petara Palavičinija. Posebno je zanimnjiv enterijer ovalne sale za sednice Upravnog odbora, u kojoj osim drvene oplate zidova, skulptoralnog friza u štuku Lojze Dolinara očuvano je i slikarstvo na tavanici umetnika Jasa Rankla.
Ovo velelepno zdanje na uglu ulica Kralja Milana i Kneza Miloša u kome će se nalaziti Palata nauke, upravo će ovih dana otkriti svoju renoviranu fasadu. Restauracija i konzervatorski radovi izvedeni su u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, kako bi se očuvala arhitektonska i umetnička vrednost palate koja ove godine obeležava 100 godina postojanja.
Aleksandra Šević je istakla da su radovima na prvoj fazi realizacije kompletne rekonstrukcije objekta obuhvaćeni sanacija i restauracija uličnih fasada, zamena fasadne stolarije, sanacija krovnog pokrivača i dekorativno osvetljenje koje dodatno ističe izuzetnu likovnost i bogatu fasadnu dekoraciju. Zavod će i nadalje, u skladu sa svojom nadležnošću pratiti realizaciju svih narednih faza do završetka kompletne rekonstrukcije objekta.
