Завод за заштиту споменика културе града Београда традиционално и ове године учествује у реализацији манифестације Дани Београда заједно са Омладинским позориштем Дадов.

Дани Београда су манифестација која се одржава од 16. до 19. априла у спомен на два веома битна датума из историје Београда, на 16. април 878. године када се први пут у историјским документима помиње словенски назив града Београда, и на 19. април 1867. када симболичном предајом кључева града од стране турских власти Београд поново постаје српски град.

У оквиру богатог програма манифестације, припремили смо изложбу, шетње кроз културно наслеђе наше престонице на које ће вас водити стручни сарадници Завода за заштиту споменика културе града Београда и радионицу за наше најмлађе суграђане.

Пријава се врши на страници https://danibeograda.rs/events/

Завод је за вас припремио програме:

14. 04. у 12.00 часова – отварање изложбе „Наслеђе Београда кроз објектив Ристе Марјановића“

У оквиру Дана Београда 2022. године биће реализована изложба „Наслеђе Београда кроз објектив Ристе Марјановића“ на којој ће бити приказано непокретно наслеђе града. Београдске улице, зграде, људи и  догађаји били су инспирација Ристи Марјановићу, који је бележио сваки сегмент бурне историје града, градски живот, све важне актере града, док је лепота и архитектонско обликовање неких зграда већ тада била препозната, а данас се то и потврдило кроз њихов статус споменика културе.

Изложба је тематски обликована од селекције  направљене међу више стотина никад раније виђених снимака српског фотографа, а највећи део материјала су оригинални колори које смо добили захваљујући љубазности сина и унуке Ристе Марјановића.

16. 04. у 11.00 часова – Улица кнеза Милоша

Шетња са стручним сарадницама Завода за заштиту споменика културе града Београда пружа јединствен увид у споменичко наслеђе Улице кнеза Милоша. Уз могућност непосредног сагледавања укупног градитељског фонда овог престижног београдског булевара, а пре свега 12 проглашених споменика културе, публика ће бити у могућности да чује историјат развоја улице, анализу њених културних, архитектонских, урбанистичких, меморијалних и других вредности. Сећања на различите периоде и политичке прилике и са њима у вези примењене архитектонске постулате и стилове, обезбедиће разумевање контекста из којих су изникла ова културна добра. Тиме ће се културно наслеђе боље разумети што представља први и најважнијих корак у његовом даљем очувању.

16. 04. у 13.00 часова – Нови Београд

Парк пријатељства утврђен је за знаменито место и природно добро Београда. Окружен је најзначајнијим новобеоградским грађевинама – Палатом Србија, Музејом савремене уметности и Палатом Ушће. Парк је меморијалног карактера формиран поводом Прве конференције несврстаних у свету одржане у некадашњој згради Савезног извршног већа 1961. године. Спомен-парк архитекте Милана Палишашког замишљен је као музеј на отвореном са универзалном поруком мира свих народа света. Али то је само полазна тачка ове шетње. Из Парка пријатељства посетиоци ће кренути ка Сава центру. Више речи о овом здању биће на самој локацији, ипак у објекат се неће улазити због актуелних радова али ће посетиоци имати јединствену прилику да сагледају Сава центар кроз призму заштите културног наслеђа. Шетња ће се одатле наставити ка Блоку 22 и Блоку 23 који се налазе у непосредној близини и који представљају крајњу тачку ове шетње.

17. 04. у 11.00 часова – Ташмајдан са Универзитетским центром

По први пут ексклузивно Завод за заштиту споменика културе града Београда организује шетњу која ће посетиоцима разоткрити занимљивости о развоју Булевара краља Александра и трансформацији Београда из оријенталне вароши у престоницу по узору на западноевропске метрополе. Док се кроз ново уређење прати трансформација од турске вароши ка модерном граду, кроз управне одлуке – попут измештања фишекџија на периферију – препознаје се политика чувања старе вароши и њеног планског ширења насељавањем сиромашних занатлија на овом простору. Читање Хатишерифа на простору уз данашњу цркву Светог Марка 1830. године, затим подизање старе цркве и измештање гробља из Бранкове улице на простор Ташмајдана, представљало је полазну тачку за афирмисање новог простора за живот српског становништва.

17. 04. у 13.00 часова – Доситеј у Београду

Шетња је посвећена једном од највећих српских просветитеља и књижевника. Споменик Доситеју Обрадовићу данас се налази у Академском парку, заједно са споменицима истакнутим српским научницима и представља почетну тачку шетње. Одатле ће се наставити ка Згради Велике школе и Доситејевом лицеју, а посетиоци ће имати прилику да чују више о целини „Подручје око Доситејевог лицеја“, једном од најстаријих и најзначајнијих градских простора у Београду у оквиру ког су до данас сачувани објекти од изузетне вредности. За неке од њих везано је настајање и деловање најзначајнијих установа у Србији из времена Првог српског устанка и име Доситеја Обрадовића.

18. 04. у 11.00 и 13.00 часова – Радионица за децу „Упознај Београд да би га више волео“

Завод за заштиту споменика културе града Београда поред шетњи које су у првенствено намењене одраслима, организује и програм за наше најмлађе суграђане. Радионица и предавање ће обрадити тему целина и заштићених простора Београда путем занимљивих едукативних задатака. Програм је намењена деци узраста од 6 до 10 година.

18. 04. у 16.00 часова – Опсерваторија на Звездари

Шетња кроз комплекс Астрономске опсерваторије на Звездари нуди интересантан осврт на историју и развој астрономске праксе на нашем поднебљу, али и увид у изведене радове на овом здању, њихов ток и изазове. Астрономска опсерваторија, која је почела са радом 1891. представља једну од најстаријих научних институција у Србији. Саграђена је између 1929. и 1931. године према пројекту архитекте Јана Дубовог, као комплекс са Управном зградом и павиљонима у које је смештена астрономска опрема. Посетиоци ће имати јединствену прилику да виде велики телескоп у згради великог рефрактора.

19. 04. у 16.00 часова – Стари двор

Посета Згради Старог двора представља јединствено искуство. Подизањем зграде Старог двора формиран је комплекс дворских објеката. Временом је некадашњи изглед донекле измењен, али је у основним односима зграда задржала првобитни распоред и изглед. Посетиоци ће имати прилику да се ближе упознају са историјом подизања и значајем овог здање, са улогом коју је оно имало у битним историјским догађајима и његовом споменичком вредношћу.