Др Арчибалд Рајс, Швајцарац, хемичар, доктор природних наука, експерт за кривично право и судску медицину, на позив српске владе дошао је у Србију 1914. године да у својству неутралне личности изврши увиђај у недела аустроугарске војске у Мачви.
Кућа доктора Александра Белића
Кућа др Александра Белића саграђена крајем XIX века, припада типу летњиковаца, малих димензија и скромних архитектонских вредности.
Кућа Бранислава Нушића
Типичну београдску стамбену кућу према пројекту грађевинског инжењера Зорана Томића познати српски комедиограф Бранислав Нушић је саградио пред крај свог живота 1937. године.
Крст са Мале пијаце
Међу првим јавним споменицима у Београду подигнут је 1862. године Крст на Малој пијаци на Сави, који се данас налази у парку код хотела „Бристол“.
Конак кнеза Милоша
Градња конака у оквиру дворског комплекса у Топчидеру трајала је од 1831. до 1834. године. Непосредно по завршетку радова конак је преузео улогу званичне резиденције кнеза Милоша Обреновића, коју је до тада имао Конак кнегиње Љубице.
Касарна VII пука
Као једна од првих модерних касарни у Србији, зграда је подигнута крајем XIX века према плановима архитекте Драгутина Ђорђевића у окружењу које су чиниле и друге војне грађевине.
Илегална партијска штампарија
Породичну вилу са тајном просторијом за смештај илегалне штампарије КПЈ подигао је ЦК КПЈ 1940-41.
Хотел „Бристол“
Хотел „Бристол“ подигнут је као зграда Осигуравајућег и кредитног друштва Београдске задруге између 1910. и 1912. године по пројекту Николе Несторовића, једног од тада водећих српских архитеката.
Хала 1 Београдског сајма
Београдски сајам саграђен је између 1954. и 1957. године, према пројекту пројектантског тима који су чинили архитекта Милорад Пантовић и инжењери Бранко Жежељ и Милан Крстић.
Фабрика хартије Милана Вапе у Београду
Фабрику хартије је подигао индустријалац Милан Вапа у периоду од 1921. до 1924. године.
