Мало степениште Савског шеталишта

Завод за заштиту споменика културе града Београда успешно је завршио реализацију пројекта реконструкције и рестаурације Малог степеништа Савског шеталишта на простору Београдске тврђаве. Радове је финансирала ТИКА-Турска агенција за координацију и сарадњу, а изводила фирма „Јадран“ д.о.о. из Београда.


F_0974 (105)_resize F_0974 (102)_resize F_0974 (099)_resize
F_0974 (095)_resize F_0974 (089)_resize F_0974 (088)_resize


На пројекту су учествовали: испред Завода као одговорни пројектанти и конзерваторски надзор: архитекта Ивана Филиповић Јорк, помоћник директора и архитекта Невенка Новаковић, виши стручни сарадник. Пројекат конструкције израдио је Зоран Цекић, дипл.инж.грађ, који је вршио и стручни надзор у току извођења радова.

Радови су обухватили комплетну реконструкцију степеништа која је подразумевала замену недостајућих и веома оштећених елемената, чишћење и консолидацију свих делова степеништа и ограде који нису мењани, хидрофобирање и антиграфитну заштиту. Циљ је био очување аутентичног дизајна из 1903. године када су степенице настале.


F_0974 (083)_resize F_0974 (073)_resize F_0974 (071)_resize F_0974 (068)_resize F_0974 (058)_resize F_0974 (046)_resize


Деценије утицаја атмосферилија, фреквентног саобраћаја у непосредној близини и аерозагађења, као и негативан антропогени утицај, довеле су степениште пре почетка радова на ивицу безбедног функционалног коришћења. Губитак каменог материјала и многобројне форме распадања претиле су да доведу овај бисер архитектуре са почетка 20. века до непрепознатљивости. И раније су колеге конзерватори улазили у израду конзерваторских пројеката за реконструкцију степеништа али се од реализације увек одустајало због великог проблема недостатка аутентичног камена керсантита на тржишту као последица тога што је каменолом напуштен деценијама уназад. За групу стручњака која је реализовала пројекат овај проблем је представљао изазов и заједничким снагама и уз велико разумевање турских партнера ушло се у подухват поновног отварања каменолома и експлоатације камена за потребе овог пројекта. Тако је каменолом у Рипњу привремено заживео и омогућио да се радови изводе по најстрожијим конзерваторским принципима, употребом истог камена који је аутор оригинално користио. Изазов за каменоресце и вајаре била је израда врло комплексних профилација и уклапање са постојећим формама. Посебно значајан и емотиван детаљ у овом делу посла је учешће у конзерваторском надзору колегинице дипломираног вајара мр. Александре Ристановић, која је на нашу велику жалост изгубила битку са тешком болешћу. Њена посвећеност и преданост остаће запамћена на овом пројекту

F_0974 (031)_resize F_0974 (030)_resize F_0974 (028)_resize

Приликом рестаурације примењен је принцип задржавања максималне аутентичности, тако да су санирана само конструктивна оштећења. Деликатни радови на конзервацији камена били су неопходни због оштећења у виду љуспања и одвајања кора јер је у те делове улазила вода која је у циклусима мржњења и промене волумена наносила све већа оштећења.

Пројектом је била предвиђена денивелација тротоара дуж степеништа у Париској улици где је као последица реконструкција Париске улице, као и постављања трамвајских шина доњи део степеништа и ограде заливен са неколико слојева асфалта. Овим решењем степеништу је враћена првобитна геометрија и форма. Приликом скидања асфалта откривена су потпуно сачувана газишта и калдрма која је красила простор испред чесме, као и делови калдрме на тротоару. Извршена је измена у пројекту тако да је оригинална калдрма сачувана и презентована а простор тротоара поплочан калдрмом од керсантита. Такође, спољашњи делови ограде су били делимично затрпани земљом која је уклоњена и ту су откривени делови ригола за одвођење воде од керсантита који су реконструисани.

Уређене су и зелене површине око степеништа, уклоњено је жбуње које их је заклањало и постављена тепих трава. Степениште и чесма су декоративно осветљени.

Реконструкција Малог степеништа је представљала више од очувања структуралног интегритета и естетике – она је имала и симболички значај због чињенице да су ове степенице један од најзначајнијих објеката парковске архитектуре код нас и да их је пројектовала прва жена архитекта у Србији- Јелисавета Начић.