|
| |
| |
ПРОЈЕКАТ ЈУЖНЕ ФАСАДЕ, 1874.
|
| |
ПРЕСЕК
|
| |
ОСНОВА
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД
|
|
| |
|
| |
Cultural monument
Church of St. Demetrius
(The Hariš chapel),
5, Grobljanska Street
Споменик културе
Црква Св. Димитрија
(Харишева капела),
Гробљанска 5 |
|
|
|
|
|
|
|
|
| The church was built in 1874-1875 and dedicated to St. Demetrius, patron saint of the Petrović family. The chapel was built by Grigorije Hariš, a merchant from Zemun, in response to the testament of his wife Marija, neé Petrović. The designer of the chapel was architect Svetozar Ivačković, its builder Josif Marks, Pavle Simić painted the iconostasis, Jovan Kisner carved the wood and Samuel Kolmajer gilded the iconostasis. The chapel is designed in neo-Byzantine style, with the floor plan in the form of inscribed cross and a dome standing on an octagonal tambour. The iconostasis was the last work by Pavle Simić, made in 1874 in the style of classicism. The Hariš chapel is a significant architectural-artistic and memorial document about Zemun and the Zemun families from the late nineteenth century. Apart from its connection to the history of two eminent middle-class families, Petrović and Hariš, the chapel is an important work of Svetozar Ivačković, one of the renowned Serbian architects from the late 1800s and the early twentieth century, and an exceptional artistic achievement of Pavle Simić, the painter of Serbian classicism. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Капела је саграђена око 1874-1875. године и посвећена светом великомученику Димитрију, патрону породице Петровић. Капелу је подигао Григорије Хариш, земунски трговац, а на основу завештања супруге Марије, рођене Петровић. Ствараоци Харишеве капеле су архитекта Светозар Ивачковић, пројектант, Јосиф Маркс, грађевинар, Павле Симић, сликар иконостаса и занатлије Јован Кистнер, дрворезбар и Самуел Колмајер, златар иконостаса. Капела је обликована у неовизантијском стилу, са основом у виду уписаног крста, са једним кубетом на осмостраном тамбуру. Иконостас је последњи рад Павла Симића, рађен 1874. године у стилу класицизма. Харишева капела представља значајно архитектонско-уметничко и меморијално сведочанство о Земуну и земунским породицама крајем прошлог века. Осим везаности за историју две познате грађанске породице Петровић-Хариш, капела је и значајно остварење Светозара Ивачковића, једног од истакнутих српских архитеката краја XIX и почетка XX века. Иконе сведоче о високом уметничком домету Павла Симића, сликара епохе српског класицизма. |
| |
Службени лист града Београда бр. 26/92 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
