УГАОНИ РИЗАЛИТ
 
НОВИ ДВОР, ТРИДЕСЕТИХ ГОДИНА 20. ВЕКА
 
НОВИ ДВОР И ДВОРСКА БАШТА, ТРИДЕСЕТИХ ГОДИНА 20. ВЕКА
 
ЕНТЕРИЈЕР, ТРПЕЗАРИЈА
 
ЗГРАДА НОВОГ ДВОРА, ФАСАДЕ
 
 
 
 
ИЗГЛЕД НОВОГ ДВОРА ИЗ ПИОНОРСКОГ ПАРКА
 
 

Cultural monument
New Court Palace,
1, Andrićev venac Street

Споменик културе
Зграда Новог двора,
Андрићев венац 1

 
Lokacija     Location
 
 
 
The New Court palace was built between 1911 and 1922 as the court of Petar I Karađorđević, after the design by architect Stojan Titelbah, as his most significant work. The building was conceived in academic style and relates to the architecture of the Old Court palace from 1882, with which it forms a uniform architectural and stylistic whole. The construction works were discontinued during the Balkan Wars and WW I, and the palace, begun for Petar I, was finished under Aleksandar, who moved into it in 1922. The building has a cellar, ground floor and two upper floors, with a powerful dome on the corner of the two streets. The street façades are severe and serene, while the main façade, turned towards the garden, is more dynamic and open. The palace was damaged during the bombing of Belgrade in WW I, before the building was actually completed. In 1918 it was repaired, finished and extended, under the supervision of architect Momir Korunović. The interior was decorated and equipped in the following two years. The New Court palace was the official residence of King Aleksandar until his tragic death in Marseille in 1934. Afterwards, the palace was adapted to serve as the Museum of Prince Pavle. The second reconstruction was done in 1952 after the design by architect Milan Minić. The palace was then extended towards the Old Court palace and it got new façades, new entrance and the ceremonial hall. Presently, it houses the Presidency of the Republic of Serbia.
 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 
Зграда Новог двора грађена је од 1911. до 1922. године за двор краља Петра I Карађорђевића, према пројекту архитекте Стојана Тителбаха, као његово најзначајније остварење. Грађевина је конципирана у духу академизма и у знатној мери се ослања на архитектуру Старог двора из 1882. године, са којим чини јединствену архитектонско-урбанистичку и стилску целину. Грађење двора прекидано је у току Балканских и Првог светског рата, а здање започето у време краља Петра I, завршено је у време владавине краља Александра, који се у њега уселио 1922. године. Зграда Новог двора се састоји од подрума, сутерена и два спрата, са кубетом на углу двеју улица. Уличне фасаде делују строго и мирно, док је главна фасада, окренута ка врту, разигранија и отворенија. Зграда је знатно оштећена у току бомбардовања у Првом светском рату, у фази када још увек грађевински није била у потпуности довршена. Године 1918. обновљена је, довршена и дограђена, под надзором архитекте Момира Коруновића. Током наредне две године извршени су унутрашњи декоративни радови и опремање ентеријера. До 1934. године, када је краљ Александар убијен у Марсељу, Нови двор је био званична краљевска резиденција. Након тога, двор је адаптиран за потребе Музеја кнеза Павла. Друга реконструкција изведена је 1952. године, по пројекту архитекте Милана Минића. Тада је зграда проширена према Старом двору, урађене су нове фасаде, нови улаз и свечана сала. Данас је у згради Председништво Републике Србије.
 

Службени лист града Београда бр. 4/83