ЦЕНТРАЛНИ РИЗАЛИТ
 
ОПШТИ ИЗГЛЕД, ОКО 1935.
 
АМБИЈЕНТ ОКО НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ, ТРИДЕСЕТИХ ГОДИНА ПРОШЛОГ ВЕКА
 
ВЕЛИКА ПЛЕНАРНА САЛА
 
ПРЕСЕК
 
ОСНОВА ВЕЛИКЕ ПЛЕНАРНЕ САЛЕ
 
 
 
 
ОПШТИ ИЗГЛЕД
 
 

Cultural monument
National Assembly Building, 
13, Nikola Pašić Square

Споменик културе
Зграда Народне скупштине,
Трг Николе Пашића 13

 
Lokacija     Location
 
 
 
The National Assembly building was erected between 1907 and 1936, after the design by architect Jovan Ilkić and under the supervision and development of his son, architect Pavle Ilkić. The building was conceived in the early 1890s, when architect Konstantin A. Jovanović made the design of a monumental edifice for a single-house parliament. After the new Constitution had been passed at the beginning of the twentieth century, the Kingdom of Serbia got its Senate, so that the existing Jovanović’s design was no longer adequate for a two-chamber parliament. In 1902 a competition was announced and the architect of the Ministry, Jovan Ilkić, was awarded for his entry. In his work, Ilkić used Jovanović’s design as his departure point for the new Assembly building. The works began in 1907, but were interrupted in 1914 when WW I began. The building was completed only in 1936, after Ilkić’s death, but under the supervision of his son, architect Pavle Ilkić, who introduced certain alterations into the original design. The building is designed as a monumental edifice in academic style, a free-standing palace with a dynamic plan. It has dominant decorative-architectural elements in the style of Italian renaissance. The central part of the building is emphasized with the ramps, a monumental staircase and the entrance portico with classicistic triangular timpanums supported by four Corinthian columns, four smaller decorative domes, and the big central dome rising between them. The interior of the building was done with special care after the design by architect Nikola Krasnov. The sculptures are the works of the most eminent Yugoslav sculptors of the period. In 1939 two big decorative sculptural groups in bronze, the work of sculptor Toma Rosandić, called “Black Stallions Playing”, were placed in front of the main entrance.
 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 
Зграда Народне скупштине грађена је између 1907. и 1936. године, према пројекту архитекте Јована Илкића и под надзором и разрадом пројекта његовог сина, архитекте Павла Илкића. Изградња скупштинског здања планирана је још почетком деведесетих година XIX века, када је архитекта Константин А. Јовановић урадио пројекат монументалног здања за потребе једнодомног парламента. Почетком XX века, након доношења новог Устава, Краљевина Србија је добила дводомни парламент, па постојећи Јовановићев пројекат више није био прикладан. На конкурсу расписаном 1902. године за израду новог пројекта прву награду добио је архитекта Јован Илкић, који се  у свом предлогу знатно ослонио на напуштени Јовановићев нацрт. Изградња је почела 1907. године, али је прекинута 1914. године због избијања Првог светског рата. Зграда је завршена тек 1936. године, након Илкићеве смрти, под надзором његовог сина, архитекте Павла Илкића, који је унео извесне измене у пројекат. Зграда је обликована изразито монументално, у духу академизма, као слободностојећа палата, са разуђеном основом. У стилском погледу, на њој су дошли до изражаја декоративно-архитектонски елементи изведени у духу италијанске ренесансе. Централни део зграде Народне скупштине наглашен је прилазним рампама, монументалним степеништем и улазним портиком са класицистичким троугаоним тимпанонима које носе четири коринтска стуба, као и са четири мање декоративне куполе, између којих се уздиже велика централна купола. Пројекат ентеријера, у којем је остварено складно прожимање архитектуре, скулптуре и занатских радова, израдио је архитекта Никола Краснов. Скулптуре су дело најпознатијих југословенских вајара тога времена. Испред главног улаза 1939. године постављене су две велике декоративне скулптуралне групе у бронзи под називом „Играли се коњи врани“, рад вајара Томе Росандића.
 

Службени лист града Београда бр. 23/84