|
| |
| |
ТОПИОНИЦА СА ОЗИДАНОМ ЈАМОМ, 2009.
|
| |
ВОСКАРА, 2009.
|
| |
ВОСКАРА, 2009
|
| |
ИЗГЛЕД ИЗ ЦАРИГРАДСКЕ УЛИЦЕ, 2009.
|
| |
ПРОСТОР ЗА МОНТИРАЊЕ СКУЛПТУРА, 2009.
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД ТОПИОНИЦЕ, 2009.
|
|
| |
| |
Cultural monument
Art Foundry “Plastika”,
23 Carigradska St.
Споменик културе
Уметничка ливница „Пластика“ у Београду,
Цариградска 23 |
|
|
|
|
|
| “Plastika” is one of the oldest art foundries in Serbia with the preserved original production process. Originally a soap factory constructed on the eve of the First World War, it was converted to a car workshop with a foundry and, after the Second World War, continued operation as an art foundry on account of its equipment and technological and technical potentials. The one-storey soap factory was probably built using a model from a German technical workbook. After the First World War, the different line of production required additions and alterations, carried out to a design by the renowned Serbian architect Milan Antonović. In response to the needs of the car workshop a small foundry was added and furnished with furnaces. The factory building is designed in the spirit of early 20th-century industrial architecture, while the exterior is defined by typically Romantic elements of expression. The lanterns in the roof zone, especially the one above the furnace room, add to the architectural composition. After the Second World War, the Association of the Visual Artists of Serbia (ULUS) established a workshop and named it Art Foundry “Plastika”. The conversion was done in 1953 to a design by the architect N. Ristić of the design studio “Plan”. This foundry was the first to introduce and the only to apply the technique of lost-wax casting in Serbia. Apart from the ULUS Sculpture Section, the services of the foundry were used by leading Serbian and Yugoslav sculptors, such as Sreten Stojanović, Lojze Dolinar, Franjo Kršnić, Olga Jančić, Vida Jocić and many others. The foundry also cast some of the most important public monuments and memorials. The items of technical culture (cranes and crane girders, crucible, and drill) have been designated as movable cultural property.
|
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Уметничка ливница „Пластика“ представља једну од најстаријих уметничких ливница у Србији са очуваним аутентичним процесом производње. Подигнута уочи Првог светског рата као фабрика сапуна, потом адаптирана у аутомобилску радионицу и ливницу, након Другог светског рата, због конструктивних и техничко-технолошких могућности и постојања ливачких пећи, наставила је рад као уметничка ливница. Пројекат приземне фабрике сапуна изведен је највероватније према предлошцима из немачких техничких уџбеника. Услед промене производног процеса, након Првог светског рата, изведена је доградња и адаптација фабрике, према пројекту једног од најзначајнијих српских архитеката Милана Антоновића. Том приликом за потребе аутомобилске радионице дограђена је мала ливница са ливачким пећима. Фабричка зграда обликована је у духу индустријских објеката с почетка прошлог века, а њен спољашњи изглед дефинишу стандардни елементи романтичарског израза. Архитектонској композицији доприносе и лантерне у кровној зони, посебно она изнад топионице. Након Другог светског рата, Удружење ликовних уметника Србије (УЛУС) отворило је у објекту уметничко-занатску радионицу за потребе ливења и монтирања скулптура под називом Уметничка ливница „Пластика”. Пројекат адаптације урадио је архитекта Н. Ристић у пројектном бироу „План“, а радови су извођени током 1953. године. У ливници је први пут у Србији уведена и једино се овде примењивала технологија лива у воску. Осим чланова вајарске секције УЛУС, своје скулптуре овде су израђивали најзначајнији српски и југословенски вајари Сретен Стојановић, Лојзе Долинар, Фрањо Кршинић, Олга Јанчић, Вида Јоцић и многи други, а изливени су и неки од најзначајнијих јавних споменика и спомен обележја, уметничких скулптура и биста, бројни рељефи, плакете, признања и предмети примењене уметности, који су трајно убележени у историји српског вајарства. Предмети техничке културе (кранови и кранске стазе, пећ (ливачки лонац) и бушилица) који се налазе у Уметничкој ливници утврђени су за покретна културна добра. |
| |
Службени гласник РС бр. 73/13 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
