|
| |
| |
СРЕДИШЊИ ПОТЕЗ УЛИЦЕ, 2008.
|
| |
ГОРЊИ ПОТЕЗ УЛИЦЕ, ОКО 1930.
|
| |
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА, 2008.
|
| |
ГОРЊИ ПОТЕЗ УЛИЦЕ, ПОЧЕТАК 20. ВЕКА
|
| |
КАФАНА „ТРИ ШЕШИРА“, ОКО 1920.
|
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД, ОКО 1930. |
|
| |
| |
Spatial cultural and historic ensemble
Skadarlija
Просторно културно-историјска целина
Скадарлија |
|
|
|
|
|
|
| As an old urban ambience, Skadarlija represents a combination of interlinked material and spiritual values that grew from the beginning of the eighteenth century to the present day. First houses were built in that part of Belgrade in 1717-1739, as parts of the exterior defensive belt of Belgrade. They influenced the direction of shape of Skadarska Street. From the beginning of the nineteenth century in this part of the outskirts of Belgrade a settlement developed gradually and spontaneously. In the 1860s small cafes and taverns were opened in Skadarska Street and artists began to gather there, creating a specific atmosphere and a unique spirit of the place. The preserved ambience of the winding, tree lined street in cobble stones and old houses with well-known taverns of the still burning “bohemian centre” are a particularly precious feature of Belgrade. The name of Belgrade, Serbian and Yugoslav artists, related to Skadarlija, give this part of the city a memorial quality. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Скадарлија као стари градски амбијент представља скуп међусобно повезаних материјалних и духовних вредности, насталих у временском распону од почетка XVIII века до данас. У периоду 1717 - 1739. године у том делу Београда саграђени су први објекти, део спољашњег одбрамбеног појаса вароши Београда, који су условили правце протезања и облик Скадарске улице. Од почетка XIX века постепено и спонтано се развијало насеље. У том, тада периферном, делу Београда, шездесетих година отваране су мале кафане у којима су се састајали уметници, стварајући специфичну атмосферу и јединствен дух овог простора.
Сачуван амбијент који чине крива траса Скадарске улице са калдрмом и дрворедом и старинске куће са познатим кафанама још увек постојећег “боемског центра” представља посебну вредност Београда. |
| |
Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 322/2
од 28.7.1967.
|
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
