ОПШТИ ИЗГЛЕД
 
БЕОГРАД ОКО БАЈРАКЛИ ЏАМИЈЕ, М. ЈОВАНОВИЋ, 1895.
 
АМБИЈЕНТ ОКО ДОСИТЕЈЕВОГ ЛИЦЕЈА, 1928.
 
ДОСИТЕЈЕВ ЛИЦЕЈ, УЛИЧНА ФАСАДА
 
ТУРБЕ ШЕИХ МУСТАФЕ И ТЕКИЈА, ЦРТЕЖ
 
 
 
ОПШТИ ИЗГЛЕД
 
 

Spatial cultural and historic ensemble of outstanding value
Area around Dositej’s Lyceum

Просторно културно-историјска целина од изузетног значај
Подручје око Доситејевог лицеја
 
Lokacija     Location
 
         
 
The area around Dositej’s Lyceum began to acquire its permanent shape after the fall of Belgrade in 1521.
At that time the borders of Belgrade were defined by the city walls on the one side and the Danube and Sava rivers on the other two. Although the town was predominantly inhabited by the Muslems in the sixteenth and seventeenth centuries, and therefore called şehir (a big city), the whole territory outside the fortress comprised all the main commercial and residential districts. In the seventeenth century Belgrade was an Oriental type of town with spontaneously formed street network that followed the natural configuration of the ground, with areas developed around the mosques and commercial parts united into larger wholes. The Oriental Belgrade situated on the Danube slope is still present in the names of some of its parts, such as, Dorćol, Jalija or Zerek. The periods of Austrian rule brought about periodic transformations, such as the one between 1717 and 1739, when the regulation plan of Nikola Doksat de Morez was introduced. Since these periods were short and since the Ottomans used to demolish all the traces of Austrian rule after they had left the town, baroque Belgrade exists only as a historic fact. The area around Dositej’s Lyceum is one of the few testimonies that Oriental Belgrade ever existed. That Belgrade was a combination of winding streets and blind alleys with ground-floor or one-storey timber frame houses covered with tiles, built away from the street line in the depth of gardens surrounded with high walls. Those building had the characteristic Oriental features with upper floor projections, porches, living rooms. Public places were elsewhere, in commercial streets, around mosques, covered market places, baths, squares and fountains. After 1967, when the keys to the city had been handed over to Prince Mihailo and after the Ottomans had left, the Danube slope was completely transformed after the regulation plan done by Emilijan Joksimović. The Oriental town was replaced by a modern European city with an orthogonal network of streets, blocks of houses of almost identical size and buildings that followed the street line. Today, the ambience around Dositej’s Lyceum with the buildings of the College, Lyceum and the Božić house, with Sheik Mustapha tomb, winding Gospodar Jevremova Street and the route of Kosača Street, represents the oldest spatial whole of Belgrade outside the fortress, with preserved original regulation courses, the urban matrix and buildings of special historic, architectural and urbanistic value. Some of them are related to the establishment and activity of important institutions from the time of the First Serbian Uprising – the Senate as the first government, the College as the first educational institution of that kind in Serbia. Karađorđe, Dositej Obradović and Vuk Stefanović Karadžić used to live and work there.
 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
Простор око Доситејевог лицеја почео је да се формира после пада Београда под турску власт 1521. године.
Границе Београда су у то време биле одређене градским бедемима са једне и Дунавом и Савом са друге стране. Иако је у XVI и XVII веку претежно био настањен муслиманским становништвом и називан шехером, цела градска територија изван тврђаве називала се Варош и обухватала је све махале са чаршијама и базарима као и махале са стамбеним четвртима. Београд XVII века је варош оријенталног типа са спонтано формираном уличном мрежом која прати природну конфигурацију терена, са махалама развијеним око џамија и чаршијама повезаним у веће целине. Оријентални Београд ситуиран на Дунавској падини и данас је присутан у називима неких његових делова, као што су Дорћол, Јалије или Зерека. Периоди аустријске владавине доносили су и преображај Београда, као што је био онај између 1717. и 1739. године по регулационом плану Николе Доксата де Мореза. Како су ти периоди били краткотрајни и како су по одласку Аустријанаца Tурци рушили сведочанства туђе власти, барокни Београд је сачуван само као историјска чињеница. Простор око Доситејевог лицеја представља једно од малобројних сведочанстава постојања оријенталног Београда. Такав Београд се налазио у сплету кривудавих улица и ћорсокака, у приземним или спратним бондручним кућама покривеним ћерамидом, повученим дубоко у зеленило башти ограђених високим зидовима. Доксати, тремови, диванхане, ћошке, османлуци - карактерисали су тадашње грађевине. Изван приватности стамбених кућа налазили су се јавни простори чаршија, џамије, безистани, амами, сараји, тргови и чесме. После 1867. године, након предаје кључева Града кнезу Михаилу и одласка Турака, Дунавска падина је потпуно трансформисана према регулационом плану Емилијана Јосимовића. Оријентална варош је уступила место модерном европском граду са ортогоналном мрежом улица и приближно подједнаким блоковима и ивичном изградњом. Амбијент око Доситејевог лицеја, са зградама Велике школе, Доситејевог лицеја и Божићевом кућом, са Шеих-Мустафиним турбетом, неправилном Господар Јевремовом улицом и трасом Косачине улице, данас представља најстарију просторну целину Београда изван тврђаве у којој су сачувани првобитни регулациони правци, урбана матрица и грађевине посебне историјске, архитектонске и урбанистичке вредности. За неке од њих везано је настајање и деловање значајних установа из времена Првог српског устанка – Правитељствујушчи совјет, као прва устаничка влада, и Велика школа, прва виша просветна установа у Србији. Карађорђе, Доситеј Обрадовић и Вук Стефановић Караџић живели су или деловали на овом простору.
 

Службени гласник СРС бр. 16/90