ДВОРИШНА ФАСАДА, ДЕТАЉ
 
ПОРТРЕТ СТЕВАНА МОКРАЊЦА, РАД УРОША ПРЕДИЋА
 
ДЕТАЉ ФАСАДЕ
 
РАДНА СОБА СТЕВАНА МОКРАЊЦА, ДЕТАЉ
 
ИЗГЛЕД ИЗ ДОСИТЕЈЕВЕ УЛИЦЕ
 
ИЗГЛЕД ИЗ ГОСПОДАР ЈЕВРЕМОВЕ
 
 
 
 
ОПШТИ ИЗГЛЕД
 
 

Cultural monument
Stevan Mokranjac’s House,
16, Dositejeva Street

Споменик културе
Кућа Стевана Мокрањца,
Доситејева 16

 
Lokacija     Location
 
 
 
The house was built in 1872 as the family house of Jakov Damjanović, builder, in a newly regulated and officially named street. From July 1878 to May 1879 the building housed the English institute for Serbian orphans. The Institute was established after the wars against the Ottomans by English doctor Henry Zieman and a courtyard wing was added to the building to satisfy the requirements of the Institute.
Stevan Mokranjac (1856-1914), Serbian composer and choir conductor, pedagogue and collector of folk melodies, used to live in this house. He was a representative of musical realism, and reached the highest peak in the history of Yugoslav music and folklore with his “Rukoveti”.
Architecturally the building is a more modest variation of residential one-storey buildings from the second half of the nineteenth century conceived in the style of classicism.
 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 
Кућа је саграђена крајем 1872. године као породична кућа Јакова Дамјановића, грађевинског предузимача у тек регулисаној Доситејевој улици. Од јула 1878. до маја 1879. године кућа је послужила за смештај Енглеског завода за српску сирочад, касније Завода за српску сирочад, који је после српско-турских ратова основао енглески лекар др Хенри Циман и за чије је потребе уз објекат дограђено дворишно крило.
У кући је живео и радио Стеван Стојановић Мокрањац (1856-1914), српски композитор и хоровођа, педагог и сакупљач народних мелодија. Био је представник музичког реализма и једна од најзначајнијих личности у историји српске музике. Свој највиши домет досегао је делом Руковети. У архитектонском смислу, кућа представља скромнију варијанту класицистички конципираних стамбених једноспратница друге половине XIX века.
 

Службени лист града Београда бр. 4/83