КНЕЗ МИХАИЛОВА 12, ГЛАВНА ФАСАДА
 
КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА, ОКО 1930.
 
КЊИЖАРА „ГЕЦА КОН“, 2009.
 
ЕНТЕРИЈЕР КЊИЖАРЕ, 2009.
 
ЕНТЕРИЈЕР КЊИЖАРЕ, 2009.
 
 
 
 
ГЕЦА КОН СА САРАДНИЦИМА, ОКО 1930.
 
 

Cultural monument
Publisher and Bookseller Geca Kon’s House,
12, Knez Mihailova Street

Споменик културе
Кућа издавача и књижара Геце Кона,
Кнез Михаилова 12

 
Lokacija     Location
 
 
 

Geca Kon (1973–1941) opened his first bookshop in Belgrade in 1901, and at the same time embarked upon a career as a publisher, at first producing works of law, social sciences and literature, as well as high school and university textbooks. He published the works of Serbia’s most eminent literary authors and scholars, such as Jovan Jovanović Zmaj, Branislav Nušić, Jovan Skerlić, Tihomir Djordjević, Slobodan Jovanović, Konstantin Jireček’s History of the Serbs, Vladmir Dvorniković’s Characterology of Yugoslavs, Jovan Cvijić’s The Balkan Peninsula and the encyclopaedic edition The Serbian People in the 19th Century. Between the two world wars his publishing house brought out more than five thousand different titles, which made it the strongest publisher in the Kingdom of Yugoslavia. In 1932 Kon opened a new bookshop known as “Geca Kon’s Publishing Bookshop” in the building at 12 Knez Mihailova Street he had purchased from Petar and Milovan Marić. The building was constructed in 1928 after a design by Radoslav Todorović. The bookshop soon became a meeting place of the literary and intellectual world. During the forty years of dedicated work, until his tragic death in 1941, Kon considerably improved publishing and bookselling practices in Serbia following advanced European models.

 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 

Геца Кон (1873-1941) отворио је прву књижару у Београду 1901. године. Паралелно са отварањем књижнице започео је и издавачку делатност, у оквиру које је најпре публиковао дела из области права, друштвених наука и књижевности, као и универзизетске и школске уџбенике. Штампао је сабрана дела најпознатијих књижевника свога доба: „Историју Срба“ Константина Јиричека, „Карактерологију Југословена“ Дворниковића, „Балканско полуострво“ Јована Цвијића и енциклопедијско издање „Српски народ у деветнаестом веку“. У периоду између два светска рата објавио је преко 5000 различитих наслова и тиме постао највећи издавач у Краљевини Југославији. Године 1932. Геца Кон отворио је књижницу под називом „Издавачка књижарница Геце Кона“ у Кнез Михаиловој улици бр. 12, у згради коју је откупио од Петра и Милована Матића. Зграда је подигнута 1928. године, према пројекту архитекте Радослава Тодоровића. Књижара је убрзо постала стециште и место окупљања истакнутих књижевника и интелктуалаца тога доба. Током четрдесет година његовог преданог рада, све до трагичне смрти 1941. године, унапредио је српску књижарску и издавачку делатност у складу са савременим европским тенденцијама.

 

Службени гласни РС бр. 9/09