|
| |
| |
КОМНЕН БАРЈАКТАРА 4-6 |
| |
ВЕНИЗЕЛОСОВА 13, ПРОЈЕКАТ ФАСАДЕ |
| |
ВЕНИЗЕЛОСОВА 13, ОСНОВА |
| |
КОМНЕН БАРЈАКТАРА 4-6, ПРОЈЕКАТ ФАСАДЕ |
| |
РАДНИЧКИ СТАНОВИ, ОСНОВА ПРИЗЕМЉА |
| |
 |
| |
|
|
|
|
СЕЊАНИНА ИВЕ 14-16 |
|
| |
| |
Cultural monument
Workers’ Housing Complex,
30-32, Gundulićev venac; 13, Venizelosova; 3-5, Herceg Stjepana; 14-16, Senjanina Ive Streets
Споменик културе
Комплекс радничких станова,
Гундулићев венац 30-32, Венизелосова 13, Херцег Стјепана 3-5, Сењанина Иве 14-16
|
|
|
|
|
|
|
|
|
The Workers’ Housing Complex is a set of residential buildings, the first of which was erected in 1909 after a design by the architect Jelisaveta Načić. The project was launched by Belgrade’s municipal authorities seeking to find a functional and low-cost solution to the growing housing problem of urban workers as Belgrade’s industry expanded in the early 20th century. Originally, the complex consisted of three buildings, two smaller ones on the corner of Komnen Barjaktara and Herceg Stjepana streets, and a long one facing Radnička (modern-day Djure Djakovića) Street. The architectural means used are quite modest and façade decoration is reduced to Sezessionstil-inspired shallowly moulded stuccowork above and beneath the windows. The monotony of the long building is broken by divisions along the vertical axis culminating in the characteristic wooden gable. In 1924, the complex received new buildings designed by the municipal technician Balgač. They faced Herceg Stjepana, Senjanin Ive and Komnen Barjaktara streets, thereby forming a block. Primarily intended as inexpensive and functional, they have modest architectural merit.
The Workers’ Housing Complex has considerable historical and cultural value as the oldest surviving complex of the kind in Belgrade and a work of the first woman architect in Serbia, Jelisaveta Načić.
|
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Комплекс радничких станова у Београду чини комплекс стамбених објеката од којих је први и најстарији саграђен 1909. године, по пројекту архитекте Јелисавете Начић. Комплекс је настао на иницијативу Београдске општине, ради што функционалнијег и рентабилнијег решавања стамбеног смештаја радника у доба интензивнијег развоја индустрије у Београду, с почетка 20. века. Првобитни комплекс радничких станова састојао се од три зграде, две мање на угловима улица Комнен Барјактара и Херцег Стјепана, и једне дугачке грађевине уз Радничку улицу, данас Ђуре Ђаковића. Објекти су обликовани скромним архитектонским средствима, па на фасади и не постоји друга декорација осим врло плитке пластике сецесијске провенијенције изнад и испод прозорских отвора. Монотонија дугачке зграде разбијена је рашчлањавањем по вертикали која је наглашена карактеристичним дрвеним забатом. Године 1924, уз већ постојеће радничке станове у Радничкој улици, по пројекту општинског техничара Балгача, општина је изградила нове објекте уз улице Херцег Стјепана, Сењанин Иве и Комнен Барјактара и тиме у потпуности затворила блок. Ови објекти, изграђени са истом идејом као и они старији, да буду јефтини и функционални, не истичу се посебно својом архитектуром.
Комплекс радничких станова у Београду представља значајну културно-историјску вредност, као најстарији сачувани комплекс такве врсте у Београду и ауторско остварење Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији. |
| |
Службени гласник РС бр. 30/07 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
