|
| |
| |
ПЛАН РЕКОНСТРУКЦИЈЕ ВАРОШИ У ШАНЦУ, ЕМИЛИЈАН ЈОСИМОВИЋ, 1867.
|
| |
ПОТЕЗ ИЗМЕЂУ УЛИЦА ОБИЛИЋЕВ ВЕНАЦ И ЗМАЈ ЈОВИНЕ, ОКО 1930.
|
| |
АМБИЈЕНТ ОКО ПАЛАТЕ „ЗОРА“, ОКО 1908.
|
| |
ПОТЕЗ ИЗМЕЂУ УЛИЦА ВУКА КАРАЏИЋА И КРАЉА ПЕТРА, ПОЧЕТАК 20. ВЕКА
|
| |
ПОТЕЗ ИЗМЕЂУ УЛИЦА КРАЉА ПЕТРА И ЂУРЕ ЈАКШИЋА, ПОЧЕТАК 20. ВЕКА
|
| |
ПОТЕЗ ИЗМЕЂУ УЛИЦА КРАЉА ПЕТРА И ПАРИСКЕ, ПОЧЕТАК 20. ВЕКА
|
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД |
|
| |
| |
Spatial cultural and historic ensemble of outstanding value
Area of Knez Mihailova Street
Просторно културно-историјска целина од изузетног значаја
Подручје кнез Михаилове улице |
|
|
|
|
|
| Knez Mihailova Street is one of the oldest and most important streets in Belgrade also an evidence of a continuous existence of the city. The area of the street contains traces of antique civilization. One of the main Roman roads – Via Cardo – went along the present day street line. It cannot be confirmed that this area was inhabited in the Middle Ages. In the first half of the nineteenth century the old Roman aqueduct was repaired and the new water supply system built. These were the essential conditions for the building of a settlement. During the Ottoman rule, the area of Knez Mihailova Street had five mosques. The most important were the Ibrahim–bej and Musala mosques.
When the Austrians conquered Belgrade in 1717, they began to reconstruct the city and Knez Mihailova Street acquired a new appearance. The majority of the houses and mosques were pulled down and new houses were erected along the construction line of a regulated street which divided the town into the Serbian, western, part and the German, eastern, one. The same division remained after the Austrian army had left the city, only then the two parts were Serbian and Turkish.
The revival of the city began with the final departure of the Ottomans in 1867, when Belgrade authorities accepted the western town–planning principles. In the regulation plan from 1867, prepared by the first Serbian planner, engineer Emilijan Joksimović, professor at the Lyceum and Belgrade College, Knez Mihailova was marked as the shortest connection between the Fortress and the town.
The reconstructions done in 1867 and then in 1880 mark the abandonment of uncontrolled development of Belgrade and the transition to a higher level of urbanization. The present day situation shows that the street has kept its authentic size, profile and direction. Built almost simultaneously, the houses have uniform architectural forms. The materials used, the construction, function and style of the building in this street belong to the period when Belgrade architecture ceased to follow the principles of Balkan architecture and adopted European styles in building. This process influenced the development of a bourgeois class and merchant ranks, who built their own houses and opened their shops in the new street.
Although some of the houses on the street front have been altered or replaced in the twentieth century, Knez Mihailova has preserved the character of a representative commercial street.
Towards the end of the twentieth century Knez Mihailova has evolved into a cultural centre of the capital. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Кнез Михаилова спада у најстаријe и најзначајније улице Београда и представља сведочанство о континуираном трајању града. На подручју улице постоје трагови античке цивилизације. У време Римљана, један од главних прилазних путева, Via cardo, протезао се трасом која се највећим делом поклапа са данашњим потезом улице Кнеза Михаила. Нема доказа да је у средњем веку ово подручје било настањено. У првој половини XVI века обновљен је стари римски и изграђен нови водовод, који је ишао трасом данашње улице, чиме су се стекли услови за ницање насеља. У време турске владавине на подручју данашње Кнез Михаилове улице подигнуто је пет џамија са пратећим махалама, од којих су најзначајније биле Ибрахим бегова и Мусала.
Када су 1717. године освојили Београд, Аустријанци су отпочели реконструкцију града и дали нов изглед улици. Тада је порушен већи број кућа и џамија, како би биле подигнуте нове зграде, и то на грађевинској линији регулисане улице која је делила горњу варош на српску, са западне, и немачку, са источне стране, а по одласку аустријске војске, на српску и турску.
Коначним одласком Турака из Београда, 1867. године, и прихватањем западњачких урбанистичких узора, отпочео је преображај града. На основу регулационог плана из 1867. године, који је сачинио први српски урбаниста, инжењер Емилијан Јосимовић, професор Лицеја и Велике школе, трасирана је Кнез Михаилова улица као најкраћа веза између Тврђаве и Вароши.
Период када је Кнез Михаилова улица у Београду трасирана, између 1867. и 1880. године, означава напуштање стихијског развоја Београда и вишу етапу урбанизације града. Данашње стање показује да је улица задржала аутентични габарит, профиле и правац простирања. Грађевине су настале у једном времену и имају јединствене архитектонске одлике, а употребљени грађевински материјали, конструкције, функције и стилска обрада, припадају оном периоду еволуције београдске архитектуре који означава прекид са балканским и усвајање европских стилова у архитектури. Процес европеизације утицао је на развој грађанске класе и формирање трговачког сталежа чији представници у новоформираној улици граде сопствене зграде и палате и отварају трговачке радње.
Иако су током XX века неке од зграда, које су чиниле фронт улице, измењене или замењене новим, Кнез Михаилова је задржала карактер репрезентативне трговачке улице.
Крајем XX века, од искључиво трговачке, Кнез Михаилова улица је прерасла у културно средиште престонице. |
| |
Службени гласник СРС бр. 14/79 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
