ВЕЛИКА ШКОЛА, ИВАН ГРОМАН, 1867.
 
ДЕТАЉ ФАСАДЕ
 
ПОРТРЕТ МИШЕ АНАСТАСИЈЕВИЋА, РАД СТЕВЕ ТОДОРОВИЋА
 
ДЕТАЉ ЕНТЕРИЈЕРА
 
СВЕЧАНА САЛА
 
ПРЕСЕК КРОЗ ВЕСТИБИЛ И ДВОРАНУ
 
 
 
 
ГЛАВНА ФАСАДА
 
 

Cultural monument of outstading value
Captain Miša’s Edifice,
1, Studentski trg Street

Споменик културе од изузетног значаја
Капетан Мишино здање,
Студентски трг 1
 
Lokacija     Location
 
 
 

One of the most prestigious palaces of the nineteenth century Cap­tain Miša’s Edifice has been built during the period 1857-1863. The Edifice got its popular name after its endower, Captain Miša Anastasijević, famous Belgrade salt merchant and a ship-owner. The Edifice was built according to design made by Czech architect Jan Nevole, who was in the time of building the main engineer of the Foreign Affairs Department. Construc­tion works were performed by engineer Josif Stajnlehner. Captain Miša’s original intention was to have the Edifice built, for rulers supposed to be, his daughter Sara and Djordje Karadjordjević. However, the decision of returning Prince Miloš to the throne, brought by Saint Andrew’s Assem­bly in 1859, left all hopes that Karadjordjević dynasty would take over the power insubstantial. Thus, the Edifice was already in time of its construc­tion promised to “the fatherland” for housing of cultural and educational institutions of the Serbian Principality. Great School was situated in it im­mediately after construction, following were Gymnasium, the Ministry of Education, Secondary school Realka, the National Library, the National Museum and others. Furthermore the ceremonial hall of this palace used to be a stage for important historical events. In 1864 the Assembly had its session; Founders meeting of the First Serbian engineer’s society was held in 1868. The first exhibit of architectural records and copies of frescos from Serbian medieval monasteries, organized by Mihailo Valtrović and Dragutin Milutinović, was displayed in its ceremonial hall in 1875.
Original­ly, the building had a symmetrical base with two separate parts, divided by vestibule in the ground and ceremonial hall on the second floor. Origin of decorative elements on facades can be traced to Byzantium, Gothic and Early Renaissance architectural sources. Decorative repertoire of the façade comprises beside the blind ar­cades frieze, decorative parapets in the highest zone and two free stand­ing sculptures and one of a few saved coat of arms of Serbian Principality. Final cubic volume, in a form of a closed block with inner yard, the Edifice got most prob­ably during the 1905, when Great School be­came the Belgrade University. After enlarging, three departments of the Technical faculty were situated in the building besides the already existing ones. Presently, it is the seat of the Rector of Belgrade University.
 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 

Капетан Мишино здање, једна од најрепрезентативнијих београдских палата деветнаестог века, саграђено је у периоду од 1857. до 1863. године. Своје популарно име палата је добила по градитељу, капетан Миши Анастасијевићу, чувеном београдском трговцу сољу и бродовласнику. Палата је саграђена према плановима чешког архитекте Јана Неволе, који је у тренутку зидања обављао дужност главног инжењера Попечитељства внутрених дела. Радове на изградњи објекта изводио је грађевинар Јосиф Штајнлехнер. Првобитна намера Капетан-Мише била је да зграду подигне за двор несуђеног владарског пара – своје кћери Саре и Ђорђа Карађорђевића. Међутим, како је Светоандрејска скупштина 1859. године одлучила да врати кнеза Милоша на владарски престо у Србији, све наде о доласку Карађорђевића на власт остале су без основа. Тако је још током изградње, зграда завештана „отечеству“ за смештај више кулутрних и просветних установа тадашње Кнежевине Србије: у њу се одмах након изградње уселила Велика школа, затим Гимназија, Министарство просвете, Реалка, Народна библиотека и Народни музеј. Осим тога свечана сала ове палате била је позорница важних историјских догађаја: у њој је 1864. године заседала скупштина; 1868. у њој је одржана оснивачка скупштина првог инжењерског удружења у Србији; у њеној свечаној сали је 1875. постављена и прва изложба архитектонских снимака и копија фресака са српских средњовековних манастира коју су приредили Михаило Валтровић и Драгутин Милутиновић.  
Првобитно, основа здања имала је симетричну правилну форму, са два посебна дела одвојена вестибилом у приземљу и свечаном салом на другом спрату. Порекло богатог декоративног репертоара на фасадама, може се тражити у византијским, готичким и рано-ренесансним архитектонским изворима. Декоративни репертоар фасаде, поред фриза слепих аркада и украсне атике у највишој зони, чине две пуне скулптуре у нишама и један од ретко сачуваних грбова Кнежевине Србије. Коначни кубични волумен у виду затвореног блока са унутрашњим двориштем здање је добило највероватниије 1905. године, када је Велика школа прерасла у Универзитет београдски. Након проширења у зграду су, поред већ постојећих, смештена и три одсека Техничког факултета. Данас се у њему налази Ректорат Београдског универзитета.
 

Службени гласник СРС бр. 14/79