|
| |
| |
УЛИЦА КРАЉА ПЕТРА, ПОЧЕТАК 20. ВЕКА |
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД |
| |
ДЕТАЉ ФАСАДЕ, ФЕЊЕР |
| |
ДЕТАЉ ЕНТЕРИЈЕРА |
| |
| |
 |
| |
|
|
|
|
КАФАНА „?“ И ИЧКОВА КУЋА, ПОЧЕТАК 20. ВЕКА |
|
| |
| |
Cultural monument
“?” Tavern,
6, Kralja Petra Street
Споменик културе
Кафана „?“,
Краља Петра 6 |
|
|
|
|
|
| The “?” tavern is the oldest tavern in Belgrade. It was built in 1823 by the doyen of the Merchants’ Guild, Naum Ičko, for Prince Miloš Obrenović. The Prince gave it to doctor Toma Kostić, for his merits in the Second Serbian Uprising. In 1926, doctor Toma, Naum Ičko’s son–in–law, opened a tavern which was then called “Doctor Toma’s tavern”. It is an exceptional example of the Balkan town house from the beginning of the nineteenth century. The house follows the street line, while the garden and the courtyard occupy the rest of the plot behind. There was a wooden oriel on the courtyard side, overlooking the garden and the well. The roof is covered in tiles, has deep eaves and high chimneys. It has timber frame construction, a cellar, ground floor and upper floor. The tavern changed owners and names several times. Until 1878 it was “Doctor Toma’s tavern”, but the new tenant, Bogosav Marjanović from Užice, changed its name to “At the Shepherd”. Several years later, the house acquired new owner, who bought it in 1885. Ivan Pavlović, who dealt in ecclesiastical artifacts, called it “At the Cathedral” in order to underline the vicinity of the Belgrade cathedral and the relation between the church and his trade. However, parish priest Novica Lazarević complained and threatened the owner with a lawsuit because the name of the tavern was not in compliance with eight the Regulation on taverns or the church. The signpost was taken down overnight, lest it should “abuse the house of God”. The owner put the question mark as a temporary solution, waiting for the public to calm down. But people from Belgrade liked the new name and the unusual sign has survived to the present day. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Кафана „?“ је најстарија београдска кафана. Подигао ју је базрђанбаша Наум Ичко 1823. године за кнеза Милоша Обреновића, а кнез ју је поклонио Томи Костићу за заслуге у Другом српском устанку. У приземљу је већ 1826. године ећим Тома, зет Наума Ичка, отворио кафану која се звала „Ећим-Томина кафана“. Ова кафана је типичан примерак градске куће балканског типа с почетка XIX столећа. Зграда је постављена на уличну регулацију, а дубину парцеле заузима башта и двориште. На дворишној страни, окренутој башти и бунару, налазио се дрвени доксат. Кров покривен ћерамидом имао је истурену стреху и високе димњаке. Грађена је у бондручној конструкцији. Има подрум, приземље и спрат. Кафана је временом мењала власнике и називе. До 1878. звала се „Ећим-Томина кафана“, а нови закупац, Богосав Марјановић, Ужичанин, променио јој је име у „Код пастира“. Неколико година касније зграда поново мења власника. Нови власник, који је кућу купио 1885. године, Иван Павловић, трговац црквеним стварима, отворио је 1892. године дућан и кафану „Код Саборне цркве“, желећи овим називом да истакне близину саборног храма као и повезаност своје трговине и Цркве. На захтев београдског проте Новице Лазаревића, који је власнику кафане запретио судом јер назив није одговарао ни Цркви ни Уредби о механама, фирма је преко ноћи скинута како не би „ни називом скрнавила храм Божији“. Власник је уместо старог назива привремено ставио велики знак питања, чекајући да се духови у чаршији смире. Али се тај знак, необично обележје старе кафане, допао Београђанима и задржао до данас. |
| |
Одлука одељења за зашиту споменика културе при Уметничком музеју
бр. 1108 од 2.12.1946. |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
