|
| |
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД |
| |
ИЗГЛЕД СА СТУДЕНТСКОГ ТРГА, ОКО 1935. |
| |
БЕОГРАДСКА БЕРЗА, ПЕРСПЕКТИВНИ ПРИКАЗ, 1932. |
| |
ГЛАВНИ УЛАЗ У ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ |
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД |
|
| |
| |
Cultural monument
Ethnographic Museum,
2, Uzun Mirkova Street
Споменик културе
Етнографски музеј,
Узун Миркова 2 |
|
|
|
|
|
| The building was erected in 1933-1934 after the design of architect Aleksandar Đorđević. Originally the house was built for the Belgrade Stock Exchange, with a business-residential function. It was fully adapted to its museum function in the latest reconstruction. By its architectural characteristics, the building belongs to mature modernism; the emphasized vertical features reflect foreign, primarily German influences. The three-part composition of the main, entrance part is monumental. In the description of its author, Aleksandar Đorđević, better known by his academic than modernist works, the Stock Exchange building is an exception in the stylistic sense. As a large public building, with a prominent position at Students Square, it represents an important work of architectural and town-planning values. The Ethnographic Museum has been in these premises since 1951; it keeps the rich ethnographic legacy, either in its permanent display or through continuous thematically organized exhibitions. The Ethnographic Museum was founded (as a separate entity from the National Museum) in 1901. It has constantly enlarged its funds with objects from all parts of Yugoslavia; after WW II it concentrated on the territory of Serbia. It now has more than one hundred thousand objects of vernacular culture and a rich collection documents. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Зграда је саграђена 1933-1934. године по пројекту архитекте Александра Ђорђевића. Грађена је за потребе некадашње Београдске берзе, као објекат пословно-стамбене намене. Последњом реконструкцијом прилагођена је функцији музеја. По својим архитектонским особинама објекат припада зрелом модернистичком концепту, док наглашени вертикализам носи иностране, претежно немачке утицаје. Трочлана композиција главног, улазног дела одликује се монументалношћу. У опусу аутора, Александра Ђорђевића, више познатог по академским него по модернистичким делима, зграда Берзе представља изузетак у стилском погледу. Као велика јавна грађевина на истакнутом положају у оквиру амбијента Студентског трга представља значајно дело архитектонско-урбанистичких вредности. Етнографски музеј који се у згради налази од 1951. године, чува и презентује богато етнографско наслеђе, како у оквиру сталне поставке, тако и кроз континуарано организовање тематских изложби. Основан 1901. године одвајањем од Народног музеја, Етнографски музеј је обогаћивао свој фонд предметима из свих крајева Југославије, а после Другог светског рата углавном са територије Србије, тако да данас располаже са преко 100.000 предмета претежно сеоске народне културе, као и богатим документационим материјалом. |
| |
Службени лист града Београда бр. 23/84 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
