|
| |
| |
ИЗГЛЕД ФАСАДЕ ИЗ ДУБРОВАЧКЕ УЛИЦЕ |
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД ДВОРИШНИХ ФАСАДА |
| |
ИЗГЛЕД ШКОЛЕ С ПОЧЕТКА 20. ВЕКА |
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД, ПОЧЕТАК 20. ВЕКА |
| |
РАЗГЛЕДНИЦА С ПОЧЕТКА 20. ВЕКА |
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД |
|
| |
| |
Cultural monument
Еlementary school at Dorćol,
23, Cara Dušana Street
Споменик културе
Дорћолска основна школа,
Цара Душана 23
|
|
|
|
|
|
| The school was built in 1893, after the design by architect Milana Kapetanović, in the style of the nineteenth century academism. It belongs to the first, purposefully, modern and hygienically built schools in Belgrade, built entirely in accord with the “Rules on school building and school furniture” from 1881. The house was conceived as a corner building with a deeply cut corner towards the crossroads. It had the basement, ground floor and upper floor. It was built in brick and lime mortar, with wooden construction, except over the basement where there were low Prussian vaults. The organization of the house is plain, a clear one-wing system with sixteen class-rooms. The vertical communication is made possible by one staircase in each courtyard annex. The school was a model for all future schools in Serbia because of its European level of programme and design, manifest in a series of innovations, not only in construction and design, but also in installations and additional rooms, such as, gym, swimming pool, wardrobes, a ceremonial hall, previously unknown in Serbian elementary schools. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Дорћолска основна школа подигнута је 1893. године по пројекту архитекте Милана Капетановића у стилу академизма XIX века. Спада међу прве специјално, модерно и хигијенски грађене школе у Београду, подигнуте у целини по „Правилима о грађењу школа и о намештају школском“ из 1881. године. Зграда је компонована као угаони објекат са дубоко засеченим углом према раскрсници. Има сутерен, приземље и спрат. Зидана је опеком у кречном малтеру, са дрвеним конструкцијама, сем над сутереном где су плитки пруски сводови. Диспозиција зграде је чиста, јасно једнотрактног система са шеснаест учионица. Вертикална комуникација одвија се у сваком крилу са по једним степеништем у дворишном анексу. Школа је представљала узор за сву потоњу изградњу школа у Србији, по достигнутом европском рангу програма и обликовања, што се огледа у низу новина, како конструктивног и обликовног карактера, тако и у опреми објекта свим инсталацијама и просторијама (гимнастичка сала, базен, гардеробе, свечана сала), до тада непознатих у основним школама Србије. |
| |
Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 205/3
од 3.3.1966. |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
