ЗАПАДНА ФАСАДА, ОКО 1980.
 
ЕНТЕРИЈЕР, ИКОНОСТАС, ОКО 1980.
 
ИКОНА АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ, РАД ПОЉСКОГ СЛИКАРА ЈАНА МАТЕЈКА, ОКО 1890.
 
ЗАПАДНА ФАСАДА, АРХИВСКИ ПЛАН ИЗ 1926.
 
ОСНОВА
 
 
ОПШТИ ИЗГЛЕД, ОКО 1980.
 
 

Cultural monument
Church of St. Aleksandar Nevski,
39, Francuska Street

Споменик културе
Црква Александра Невског,
Француска 39

 
Lokacija     Location
 
 
 

Cult of St. Aleksandar Nevski, to which the old Dorćol Church is dedicated, was brought to Belgrade by soldiers of volunteer Russian Army Corps of general Černjajev. The design for this church was done by architect Jelisaveta Načić (1878-1955). The consecration of the foundations was in 1912, but the building was delayed until 1929 because of WW I. In the final design of the church had even the Russian architect Vasilije Androsov. In architectural sense the church was conceived in the in the tradition of the Moravska school of the Serbian mediaeval monasteries. It was planned as triconchos with an interior semi-circular and exterior three-sided apse on the eastern side and two identical side apses. An eight-sided dome is above the central part and a belfry above the narthex. The exterior plastic decoration was done with special care: floral interlacing, ornamental cornices and rosettes. The iconostasis installed in 1930 was originally created for the endowment church of the Karađorđević dynasty at Oplenac. The icons were painted in the workshop of Boris Seljanko in 1930. The northern choir niche contains a marble altar – memorial to the soldiers fallen in the wars 1876-1878, 1912-1913 and 1914-1918, created after the design by Mihailo Milojković in 1930. The southern choir niche contains a marble memorial dedicated to the Russian tzar Nicholas II and king Aleksandar I Karađorđević. Above the inscription there are icons of the patron saints of these rulers, St. Nicholas and St. Aleksandar Nevski. The church keeps numerous relics from the nineteenth and twentieth centuries.

 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 

Црква Св. Александра Невског, чији су култ донели у Београд војници Добровољачког руског корпуса генерала Черњајева, почела је да се гради 1912. године према пројекту архитекте Јелисавета Начић (1878-1955). Услед избијања Првог светског рата изградња цркве је трајала до 1929. године. Значајно учешће у завршавању овог храма имао је архитекта Василије Андросов. У архитектонском погледу црква је конципирана у у традицији моравске школе српских средњовековних споменика. Основа је у облику триконхоса са једном унутра полукружном, а споља тространом апсидом на источној страни и две истоветне бочне апсиде. Изнад централног дела уздиже се осмострано кубе, а изнад припрате звоник. Са посебном пажњом обрађена је фасадна пластика – биљни преплети, декоративни венци и розете. Иконостас постављен 1930. године првобитно је био предвиђен за задужбину Карађорђевића на Опленцу. Иконе су настале у иконописној радионици Бориса Сељанка 1930. године. У северној певници постављен је мермерни олтар – споменик палим ратницима у ослободилачким ратовима 1876-1878, 1912-1913. и 1914-1918. године, рађен по пројекту Михаила Милојковића 1930. године. У јужној певници, као пандан претходном, налази се мермерни споменик посвећен руском цару Николају II и краљу Александру I Карађорђевићу. Изнад натписа посвете налазе се иконе светитеља који су били патрони овим владарима – Св. Николе и Св. Александра Невског. У цркви се чувају многе реликвије из XIX и XX века.

 

Службени лист града Београда бр. 4/83