ОПШТИ ИЗГЛЕД, ОКО 1890.
 
СТАКЛЕНИК, 2002.
 
ДЕТАЉ СТАКЛЕНИКА
 
СИТУАЦИЈА БОТАНИЧКЕ БАШТЕ
 
ИСТОЧНА ФАСАДА СТАКЛЕНИКА
 
ЈУЖНА И СЕВЕРНА ФАСАДА СТАКЛЕНИКА
 
 
 
 
ИЗГЛЕД СТАКЛЕНИКА, 2002.
 
 

Cultural monument
Jevremovac Botanical Garden,
43, Takovska Street

Споменик културе
Ботаничка башта „Јевремовац“,
Таковска 43

 
Lokacija     Location
 
 
 
Jevremovac Garden was set up in 1889. The relocation of the old botanical garden in Dunavska Street, established in 1874 upon the initiative of the professor of botany Josif Pančić, was prompted by the great floods of 1888 and 1889 that had considerably damaged its plant collections. By decree of King Milan, the garden was re-established for the needs of the Great School on the estate of the King’s ancestor Jevrem Obrenović, after whom it was named Jevremovac. The Garden covers an area of about 5 ha in downtown Belgrade. Apart from open-air areas under plants, it contains a glasshouse and facilities of the Institute of Botany (office building, herbarium, library, lecture hall, laboratories). The large glasshouse, assembled from parts brought from Dresden in 1892, was one of the largest and most beautiful greenhouses in that part of Europe at the time. It consists of two wings unified by a central dome and covers an area of about 500 square metres. At the north and south ends of the wings are modestly decorated masonry portions. The structure’s strict symmetry and architectural elements such as shallow pilasters and a gable over the door lintel bear evidence to the prevailing influence of academism. The arrangement and shape of the first-floor windows, however, introduces a romanticist note. On the other hand, the use of modern materials, glass and iron, consistent with the purpose of the structure, enabled a lavish use of Sezessionstil decorative features. With some 250 native and foreign woody and over 300 herbaceous species, the Garden offers a remarkably rich plant collection on a relatively small area.The Garden has considerable historical, cultural and architectural value. It is the first and only botanical garden in Serbia, and its establishment is associated with Josif Pančić, one of the makers of Serbian botany.
 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 
Ботаничка башта „Јевремовац“ у Београду је основана 1889. године. Након великих поплава 1888. и 1889. године које су у знатној мери уништиле биљни фонд старе Ботаничке баште на крају Дунавске улице, основане на иницијативу професора ботанике Јосифа Панчића 1874. године, јавила се потреба њеног измештања. Указом Краља Милана Обреновића, а за потребе Велике школе, Башта је подигнута на површини која је припадала имању његовог претка Јеврема Обреновића, по коме је и добила име. Налази се у ужем градском језгру, на простору од око 5 хектара и поред отворених површина обухвата Стаклену башту и просторије Института за ботанику - управну зграду, ледару, хербар, библиотеку, слушаоницу и лабораторије. Велика стаклена башта донета је у деловима 1892. године из Дрездена и склопљена на садашњем месту. Састоји се од два крила спојена централном куполом и покрива простор од око 500 m2. У време када је грађена представљала је једну од највећих и најлепших стаклених башта у овом делу Европе. На северном и јужном крају крила налазе се зидане партије скромне декорације. Строга симетрија, као и архитектонски елементи попут сведених пиластера и забата над надвратником, сведоче о доминантном утицају академске архитектуре. Међутим, кроз распоред и облик прозора првог спрата провејава дух романтизма. Kрила су изграђена од модерних материјала - стакла и гвожђа, што је било условљено и самом функцијом стакленика. Управо ови материјали омогућили су богату примену сецесијских декоративних елемената. Данас се у оквиру Ботаничке баште налази око 250 дрвенастих и преко 300 зељастих домаћих и страних врста биљака, што представља изузетно флорално богатство на овако малом простору. Ботаничка башта „Јевремовац“ поседује значајне културно-историјске и архитектонске вредности. То је прва и до данас једина ботаничка башта у Србији, чије је оснивање везано за једног од највећих имена српске ботанике - Јосифа Панчића.
 

Службени гласник РС бр. 20/07