|
| |
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД, ОКО 1930.
|
| |
ПЕРСПЕКТИВНИ ИЗГЛЕД, ПРОЈЕКАТ АРХИТЕКТЕ НИКОЛЕ КРАСНОВА, 1927.
|
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД, ОКО 1930.
|
| |
ЕНТЕРИЈЕР ПОЗОРИШНЕ САЛЕ, ГЛЕДАЛИШТЕ, 1930.
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД НАКОН РЕКОНСТРУКЦИЈЕ, 2005.
|
|
| |
| |
Cultural monument
Manjež Building,
50, Kralja Milana Street
Споменик културе
Зграда Мањежа,
Краља Милана 50 |
|
|
|
|
|
The riding-school building was built around 1860, at the time of the Princedom of Serbia for the Royal Cavalry Squadron. It was located along the present day Kralja Milana Street, as a simple, one-storey building, of compact interior. After several decades, it will change its original function, when the National Theatre temporarily moved to the deserted riding-school. The theatre stayed there until 1927, when the building was burnt in a fire. Russian architect Nikola Krasnov prepared the design and the building began that same year. An additional floor was added to the former one-storey house, and it now extended over the vestibule at the south façade as well. This produced a uniform architectural whole with the rest of the building. The façade was enlivened by a series of decorative architectural elements and figures on the level of the first floor, done by sculptor Vojislav Ratimirović Šikoparija.
The new theatre was opened in 1929 and remained in the building until 1931, when the house changed its function again and had to be adapted for the National Assembly. After World War II, in 1947, the building was readapted for theatre functions. This was done after the designs by architect Momčilo N. Belobrk. The new, officially named Yugoslav Drama Theatre, was a modernist and monumental building, with a simple façade and entry porch with no ornaments.
The building was burnt in a fire in 1997 and rebuilt after the design by architects Zoran Radojičić and Dejan Miljković. The application of new materials – glass and metal – completely changed the previous exterior. The façade by Nikola Krasnov was reconstructed and incorporated into the new, glass façade. The “basic idea” of architect Momčilo N. Belobrk was also retained in the entry porch. The legacy of the original architects was equally evaluated and blended into the new architectural expression. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| У време Кнежевине Србије саграђена је око 1860. године зграда Мањежа за потребе Краљевског коњичког ескадрона. Смештена дуж данашње улице Краља Милана, била је то једноставна, једноспратна грађевина, неразуђеног унутрашњег простора. Неколико деценија касније, промениће се њена првобитна намена, када се Народно позориште привремено усели у зграду запуштене коњушнице. Позоришни живот трајао је до 1927. године, када је мањеж изгорео у пожару. Пројектом руског архитекте Николе Краснова на некадашњој приземној згради дозидан је спрат, као и над вестибилом уз јужну фасаду, чиме је остварена јединствена архитектонска целина са осталим делом зграде. Фасадно платно оживљено је низом декоративних архитектонских елемената и фигурама на првом спрату, аутора вајара Војислава Ратимировића Шикопарије.
Ново позориште отпочело је са радом 1929. године, све до привремене промене намене 1931. године, када је зграда преуређена за потребе Народне скупштине. Након Другог светског рата, 1947. године извршена је нова адаптација зграде за позориште по пројекту архитекте Момчила Н. Белобрка. Зграда Југословенског драмског позоришта која од тада добија званично своје ново име, представљала је модернистичко и монументално дело, са једноставном и безорнаменталном фасадом и улазним тремом.
Зграда позоришта је изгорела 1997. године, а пројекат архитеката Зорана Радојичића и Дејана Миљковића, према коме је обновљена, донео је употребу нових материјала - стакла и метала, чиме је у потпуности измењен дотадашњи спољашњи изглед зграде. Реконструкцијом фасаде архитекте Николе Краснова и њеним инкорпорирањем у стаклену основу, као и задржавањем основне идеје архитекте Момчила Н. Белобрка у улазном трему, подједнако је вредновано наслеђе поменутих архитеката и повезано у нови архитектонски израз. |
| |
Службени лист града Београда бр. 23/84 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
