|
| |
| |
ИЗГЛЕД ЦРКВЕ И ТЕРАЗИЈСКЕ ЧЕСМЕ, ПОЧЕТАК 20. ВЕКА
|
| |
ТОПЧИДЕР, ПОЧЕТАК 20. ВЕКА
|
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД ЦРКВЕ, ПОЧЕТАК 20. ВЕКА
|
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД, 2008. |
| |
ФАСАДА, ДЕТАЉ ДЕКОРАТИВНЕ ПЛАСТИКЕ
|
| |
| |
 |
| |
|
|
|
|
ЦРКВА СВ. АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА |
|
| |
| |
Cultural monument
Church in Topčider,
11, Vojvode Putnika Boulevard
Споменик културе
Топчидерска црква,
Булевар Војводе Путника 11
|
|
|
|
|
|
Built between 1832 and 1834 as a court chapel in the vicinity of Prince Miloš’s residence, the church of Saint Apostles Peter and Paul is considered to be the highest creative achievement and the most complete architectural expression in church architecture from the period of Prince Miloš Obrenović’s rule. It was built by the builders engaged on the prince’s residence, Janja Mihailović and Nikola Đorđević.
With its shape and the rich decoration on the stone façades, this church is the most representative ecclesiastical building of the time. Its architectural solution relates it to the old mediaeval models, but in the western façade and the belfry one perceives the application of simplified Baroque forms. It was conceived as a single-nave church covered with semi-rounded vault, with semi-circular apse and two rectangular choir niches. There is a narthex on the west side with a two-storey belfry rising above it. the façades, segmented with pilasters linked with a double frieze of arcades, the most carefully designed decorative detail are the arch-vaults on the west and south portals with floral, zoomorphic and anthropomorphic motifs in low relief. The decoration of the interior, primarily the iconostasis, was done by Konstantin Lekić, painter from Zemun, the icon painter Janja Moler and Dimitrije Jakšić, painter. The present day iconostasis, mounted during the reign of Prince Milan Obrenović in 1874, was painted by Stevan Todorović and Nikola Marković. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
Подигнута између 1832. и 1834. године као придворна црква уз конак, црква Светих апостола Петра и Павла сматра се највишим стваралачким дометом и најпотпунијим градитељским изразом црквене архитектуре из времена владавине кнеза Милоша Обреновића. О њеној изградњи бринули су исти неимари који су радили на Конаку кнеза Милоша – Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић.
По облику и богатој декорацији на каменим фасадама, ова црква представља најрепрезентативнију сакралну грађевину тог времена. Својим архитектонским решењем црква је везана за старе, средњовековне градитељске узоре, док се у изгледу западне фасаде и звоника уочава примена упрошћених барокних облика. Конципирана је као једнобродна грађевина, засведена полуобличастим сводом, са полукружном олтарском апсидом и две правоугаоне певнице. На западној страни налази се припрата над којом је двоспратни звоник. На фасадама, рашчлањеним пиластрима повезаним двоструким фризом аркада, најдекоративније обрађени детаљ представљају архиволте западног и јужног портала са флоралним, зооморфним и антропоморфним мотивима, изведеним у плитком рељефу. Украшавање ентеријера, првенствено иконостаса, поверено је земунском сликару Константину Лекићу, зографу Јањи Молеру и сликару Димитрију Јакшићу. Данашњи иконостас, постављен за време владавине кнеза Милана Обреновића 1874. године, осликали су Стеван Тодоровић и Никола Марковић. |
| |
Одлука Уметничког музеја бр. 1108
од 02.12.1946. |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
