ИЗГЛЕД ДВОРИШНИХ ФАСАДА, 2001.
 
ГЛАВНА ФАСАДА, ДЕТАЉ
 
ГЛАВНИ ПОРТАЛ
 
УЛАЗНА КАПИЈА, ДЕТАЉ
 
 
 
 
ОПШТИ ИЗГЛЕД, ОКО 1930.
 
 

Cultural monument
Škarka’s villa,
13, Deligradska Street

Споменик културе
Шкаркина вила,
Делиградска 13

 
Lokacija     Location
 
 
 
The house of the Czech engineer Rihard Škarka, director of the Belgrade branch of the Bank of Prague, was built in 1926-1927, as a representative urban villa. The house was designed by architect Dragiša Brašovan, one of the leading personalities in Serbian architecture between the two world wars. The villa is an example of the Belgrade middle-class urban architecture and one of Brašovan’s premodernist works. The building was designed after the principles of academic eclecticism where romantic spirit has a dominant role. The facade is a single plain and the decorative elements taken over from historic styles, romanesque, Venetian gothic and baroque, considerably contribute to its picturesque aspect. There is no strict academic division of the facade, and the author was able to express his creativity. The rustic lower zone is counterbalanced with the plain surface of the upper floor, dominated by a romantic three-part arched window filled with floral, zoomorphic and anthropomorphic motifs. The motifs of ogive and baroque vaults are repeated on the monumental entrance gates. The harmonized relationship of details and the whole reveals a modernist approach. In repudiating the academic principles, Brašovan separated the ornamental decoration in clearly defined wholes and thus emphasized the elements of modern architecture. Contrary to the majority of his contemporaries, the architect paid equal attention to less visible courtyard facades, and realized the morphologic and stylistic unity of the building. The luxurious exterior treatment is matched by the richly equipped interior. The ceiling of the circular ground-floor hall there is a fresco of an unknown author. Škarka’s villa is a building of significant architectural and cultural-historic value. Together with the house of Genčić it stands as the best example of Brašovan’s urban villas architecture, and as a rare romantically inspired building it occupies a special place in the inter-war architecture of Belgrade.
 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 
Кућа чешког инжењера Рихарда Шкарке, директора филијале Прашке кредитне банке у Београду, изграђена је 1926-1927. године, као репрезентативна градска вила. Пројектовао ју је Драгиша Брашован, једна од водећих личности српске архитектуре између два светска рата. Вила представља пример архитектуре београдског грађанског друштва и дело Брашовановог предмодернистичког периода. Објекат је пројектован на принципима академског еклектицизма у којем доминира романтичарски дух. Фасада је изведена у једној равни, а декоративни елементи преузети из историјских стилова, романике, венецијанске готике и барока доприносе њеној сликовитости. Строга академска подела фасаде је напуштена, а њеној слојевитој обради архитект је приступио на креативан начин. Рустичној обради доње зоне супротставља се равна површина спрата, којом доминира романтичарска трифора испуњена флоралним, зооморфним и антропоморфним мотивима. Мотив преломљеног лука и барокних волута поновљен је и на монументалној улазној капији. У хармонизованом односу детаља и целине открива се модернистички приступ. Oдступајући од академских принципа Брашован је орнаменталну декорацију издвојио у јасно одређене целине, чиме су истакнути и елементи модерне архитектуре. За разлику од већине својих савременика Брашован је једнаку пажњу посветио и мање уочљивим дворишним фасадама остварујући јединство укупног изгледа грађевине у морфолошком и стилском погледу. Раскошној спољној обради одговара и богато опремљен ентеријер. На плафону кружног хола приземља сачувана је зидна слика непознатог аутора. Шкаркина вила је објекат значајне архитектонске и културно-историјске вредности. Уз Генчићеву кућу она представља најуспелији пример Брашованове архитектуре градских вила, а као једна од ретких грађевина романтичарског духа заузима изузетно место у београдској међуратној архитектури.
 

Службени гласник РС бр. 73/02