ОПШТИ ИЗГЛЕД
 
ОДЛИВАК СКУЛПТУРАЛНЕ ГРУПЕ „ИГРАЛИ СЕ КОЊИ ВРАНИ“, КОЈА СЕ НАЛАЗИ ИСПРЕД ГЛАВНОГ УЛАЗА У ЗГРАДУ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
 
ОДЛИВАК СКУЛПТУРАЛНЕ ГРУПЕ „ИГРАЛИ СЕ КОЊИ ВРАНИ“, КОЈА СЕ НАЛАЗИ ИСПРЕД ГЛАВНОГ УЛАЗА У ЗГРАДУ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
 
ОДЛИВАК КОНЗОЛЕ
 
 
 
 
ОПШТИ ИЗГЛЕД
 
 

Cultural monument
Museum of Toma Rosandić,
30, Kozjačka and 3, Vasilija Gaćeše Streets

Споменик културе
Музеј Томе Росандића,
Козјачка 30 и Василија Гаћеше 3

 
Lokacija     Location
 
 
 
The first memorial museum in Belgrade was opened in 1963 in the house built by Toma Rosandić, sculptor (1878-1958), in which he lived and worked. Although Rosandić worked in Split, Rome, Florence and Vienna, his close relationship to Belgrade dates from before WW I, when he moved to the city and found lodgings in the house with the “?” tavern. He spent WW I in emigration, but after his return to Belgrade he was given the Božić house by Belgrade municipality and in 1927 he was able to build his own home with the studio at Senjak. He was a professor of the Art School, founder and first rector of the Art Academy and member of the Serbian Academy of Sciences and Arts since 1946. Toma Rosandić left Belgrade in 1955 and returned to Split, the town of his birth. In his testament from 1955 he left all his property to Belgrade, his house with the studio and a large number of his works, as well as applied art objects, personal documents, correspondence and his sculptor’s tools, altogether 1900 artefacts.
 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 
Први меморијални музеј у Београду отворен је 1963. године у кући коју је саградио и у којој је живео и радио вајар Тома Росандић (1878-1958). Тома Росандић је деловао у Сплиту, Риму, Фиренци и Бечу. Његова везаност за Београд почела је пре Првог светског рата, када се доселио и настанио у кући у којој се налази кафана „?“. Рат је провео у емиграцији. По повратку у Београд, добио је од Београдске општине за становање Божићеву кућу, а 1927. саградио је на Сењаку свој дом са атељеом. Био је професор Уметничке школе, оснивач и први ректор Уметничке академије и редовни члан Српске академије наука од 1946. године. Из Београда се преселио у родни Сплит 1955. године. Тестаментом је оставио граду Београду своју имовину - дом са атељеом и велики број радова, као и предмете примењене уметности, лична документа, преписку и вајарски прибор.
 

Решење Републичког завода за заштиту споменика бр. 643 од 01.06.1955.