|
| |
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД
|
| |
ЕНТЕРИЈЕР, ДНЕВНА СОБА
|
| |
ЕНТЕРИЈЕР, БИБЛИОТЕКА
|
| |
ЕНТЕРИЈЕР, ДНЕВНА СОБА
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД
|
|
| |
| |
Cultural monument
Popović-Predić’s family House,
21, Puškinova Street
Споменик културе
Кућа породице Поповић-Предић,
Пушкинова 21 |
|
|
|
|
|
The house was built by brothers Bogdan, Dimitrije and Pavle Popović in 1937, at Senjak, once the place where citizens of Belgrade used to have summer houses. They built this house in order to indulge in their respective occupations far from the city centre.
The house was designed by architect Mihailo Radovanović, after the summer houses from the late nineteenth and the beginning of the twentieth centuries. It is located in a corner of a large estate, on its highest part with a beautiful view over Topčider and Banovo brdo.
The house has modest dimensions and unpretentious architecture in order not to impair its natural surroundings.
The significance of the building stems from the fact that there lived and worked eminent personalities from Belgrade: Bogdan Popović (1863-1944), literary critic and aesthetician, Dimitrije Popović (1866-1940), Serbian ambassador and statesman and Pavle Popović (1868-1939), literary historian. Milan Predić (1881-1972), theatre expert and Director of the National Theatre, also nephew of Uroš Predić (1857-1953), painter, lived and worked in this house for many years. After his death a large number of documents, personal objects and paintings by the renowned painter were left in the house.
|
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Браћа Богдан, Димитрије и Павле Поповић изградили су 1937. године кућу на Сењаку, некадашњем летњем боравишту Београђана. Одлуку да подигну кућу изван града Поповићи су донели у жељи да за себе обезбеде мирно место за рад. Кућу је пројектовао архитекта Михаило Радовановић по угледу на летњиковце с краја XIX и почетка XX века. Кућа је смештена у углу пространог имања на његовом највишем делу, са ког се пружа изванредан поглед на Топчидер и Баново брдо. Кућа је скромних димензија и непретенциозне архитектуре и у целости је подређена жељи да не угрожава природно окружење у којем се налази. Значај грађевине проистиче из чињенице да су у њој живели и стварали угледни Београђани: књижевни критичар и естетичар Богдан Поповић (1863-1944), српски посланик и државник Димитрије Поповић (1866-1940) и историчар књижевности Павле Поповић (1868-1939), као и да се у кући налази њихова богата заоставштина. Читав низ година у кући је живео и драматург и управник Народног позоришта Милан Предић (1881-1972), синовац сликара Уроша Предића. После његове смрти у кући је остао велики број докумената, личних ствари и слика познатог сликара. |
| |
Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1450/1
од 31.12.1973. |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
