|
| |
| |
 ПОРТРЕТ ДРАГОЉУБА ГОШИЋА
|
| |
ИЗГЛЕД ИЗ УЛИЦЕ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА |
| |
ИЗГЛЕД ИЗ ДРВАРСКЕ УЛИЦЕ
|
| |
ОСНОВА ПРИЗЕМЉА |
| |
ПРЕСЕК
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД
|
|
| |
| |
Cultural monument
Dragoljub Gošić’s House,
7, Vojvode Dojčina Street
Споменик културе
Кућа Драгољуба Гошића,
Војводе Дојчина 7 |
|
|
|
|
|
| The house of Dragoljub Gošić was built as a ground-floor building in 1927-1928, after the design by Vojislav Kostić. In 1933 it underwent reconstructions of the ground floor and the existing mansard roof was turned into a separate storey, probably after the design by the Czech architect Jan Dubovi, one of the founders of Serbian modernism. The house was built on a private estate of Dragoljub Gošić, theatre artist.
The importance of the house rests on the fact that Dragoljub Gošić, actor and director, a significant personality in the development of theatre art during the first half of the twentieth century, used to live in it. In his career Dragoljub Gošić played in Novi Sad, Osijek, but mostly in Belgrade, where he appeared on the stage, before his audience for 2936 times. The critics especially commended his Hadži Toma in Stanković’s Koštana and Ignac Glembaj i Miroslav Krleža’s Gospoda Glembajevi. He also directed twelve theatre plays, predominantly from the local repertoire, such as Hajduk Stanko, Zona Zamfirova, Gospođa ministarka, Koštana. His dedication to theatre Dragoljub Gošić completed with teaching in the Drama Studio of the National Theatre in Belgrade. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Кућа Драгољуба Гошића саграђена је у периоду 1927-1928. године по пројекту Војислава Костића, као приземни објекат. Године 1933. извршена је преправка приземља, док је постојећа мансарда претворена у спрат, вероватно по пројекту чешког архитекте Јана Дубовог, једног од утемељивача српског модернизма. Објекат је подигнут на приватном имању Драгољуба Гошића, позоришног уметника.
Значај куће проистиче из чињенице да је у њој живео Драгољуб Гошић, глумац и редитељ, значајна појава у развоју позоришне уметности првих пет деценија XX века код нас. Током своје глумачке каријере Драгољуб Гошић био је ангажован у позориштима у Новом Саду, Осијеку, Београду. Највећи број улога остварио је у Београду, где се после I светског рата појавио скоро три хиљаде пута пута пред публиком. Према оцени критике издвајају се улоге хаџи Томе у Станковићевој „Коштани“ и Игнаца Глембаја у комаду „Господа Глембајеви“ Мирослава Крлеже. Као режисер реализовао је деветнаест позоришних комада, углавном из националног репертоара, међу којима су: „Хајдук Станко“, „Зона Замфирова“, „Госпођа министарка“, „Коштана“. Позоришну ангажованост Драгољуб Гошић завршава професорском делатношћу у Драмском студију Народног позоришта у Београду. |
| |
Службени гласник РС бр. 32/01 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
