РАДОВИ НА КУПОЛИ ХАЛЕ 1, 1955.
 
ОПШТИ ИЗГЛЕД БЕОГРАДСКОГ САЈМА, 1957.
 
ПОГЛЕД НА ХАЛУ 2 И ХАЛУ 1, 1957.
 
ХАЛА 1, УНУТРАШЊОСТ
 
СИТУАЦИЈА
 
 
 
 
ОПШТИ ИЗГЛЕД БЕОГРАДСКОГ САЈМА, 1957.
 
 

Cultural monument
Belgrade Fairground Hall 1,
14, Vojvode Mišića Boulevard

Споменик културе
Хала 1 Београдског сајма,
Булевар војводе Мишића 14

 
Lokacija     Location
 
 
 
The Fairground, built in 1954–57, was a team design by the architect Milorad Pantović and the engineers Branko Žeželj and Milan Krstić. It was conceived as a modern urban complex compositionally centred on three domical exhibition halls interconnected by covered passageways.
With its distinctive design, Hall 1 was an unprecedented construction feat, a remarkable solution comparable with the best-known examples of that type of construction in the world. The concept was defined by the principle of rhythmical arrangement of masses, harmonious combination of building materials and a sense of interconnection of the exterior and interior spaces by means of vast glazed surfaces.
Belgrade Fairground is one of the most valuable works of Serbian post-war architecture and a testimony to the technical, technological, scientific and creative upsurge of society in the late 1950s and early 1960s. In terms of architectural and townscape value, size, formal harmony and overall impressiveness, it belongs among the most successful works of domestic architecture.
 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 
Београдски сајам саграђен је између 1954. и 1957. године, према пројекту пројектантског тима који су чинили архитекта Милорад Пантовић и инжењери Бранко Жежељ и Милан Крстић. Замишљен је као савремено обликовани урбанистички комплекс, чији је композициони акценат стављен на три изложбена павиљона под куполама, међусобно повезана пасарелама.
Својим специфичним решењем Хала 1 је у време грађења представљала прави градитељски подвиг и изузетно конструктивно остварење, које је могло да се пореди са најпознатијим светским примерима ове врсте конструкције. Дефинисање концепта остварено је кроз усвајање принципа ритмичног распореда маса, јединство грађевинских материјала и прожимање унутрашњег и спољашњег простора посредством великих стаклених површина.
Београдски сајам једно је од највреднијих дела српске послератне архитектуре и представља сведочанство техничког, технолошког, научног и креативног узлета друштва крајем педесетих и почетком шездесетих година двадесетог века. Својим урбанистичким и архитектонским решењем, димензијама, складношћу облика и општом импозантношћу, сврстава се међу најуспелија остварења домаће архитектуре.
 

Службени гласник РС бр. 16/09