|
| |
| |
ПРВА ВАПИНА ФАБРИКА НА КОСАНЧИЋЕВОМ ВЕНЦУ, АРХИВСКИ ПРОЈЕКАТ 1921.
|
| |
ИЗГЛЕД ФАБРИКЕ, 1929.
|
| |
ПОПРЕЧНИ ПРЕСЕК, АРХИВСКИ ПРОЈЕКАТ 1922.
|
| |
ОСНОВА СПРАТА, АРХИВСКИ ПРОЈЕКАТ 1922.
|
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД ФАБРИКЕ, 2008.
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД, 1993.
|
|
| |
| |
Cultural monument
Milan Vapa’s Paper Mill,
10 Vojvode Mišića Blvd.
Споменик културе
Фабрика хартије Милана Вапе у Београду,
Булевар војводе Мишића 10 |
|
|
|
|
|
| The paper mill was built by the industrialist Milan Vapa in 1921–24 to a design by the architect Karl Hanisch. Construction was overseen by the engineer Vladimir Bilinski. The spacious factory building housed production halls, storerooms, the owner’s office, kitchen, workers’ dining hall, infirmary and rest rooms. Although it was an industrial facility which required demanding structural solutions for spanning some of the production halls, the use of carefully selected architectural elements and a structural system visible both on the exterior and in the interior resulted in a representative building. Architectural elements used to shape the façades belong to the repertoire of academism, adapted to the purpose of the building, the most representative being the main, boulevard-facing façade. At the time of construction, it was a large and modern factory which foreign experts considered to be comparable to similar paper mills in developed European countries. It not only was the first purpose-built factory for the industrial production of paper, it was the only such factory in Serbia for the whole thirty years. It is one of the best preserved and most important examples of industrial architecture in Belgrade and Serbia. Its location is a testimony to the existence of an exceptionally important industrial zone that ran along Topčider Road and the right bank of the Sava, while its representative architecture points to the importance that was attached to the design of utilitarian structures. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Фабрику хартије је подигао индустријалац Милан Вапа у периоду од 1921. до 1924. године. Пројекат фабричке зграде и постројења урадио је архитекта Карл Ханиш (Karl Hanisch), док је надзор над зидањем водио инжењер Владимир Билински. У пространој фабричкој згради налазила су се одељења намењена производњи и складиштењу хартије, потом биро власника, кухиња и трпезарија, радничка амбуланта и собе за одмор. Иако се ради о објекту индустријске намене са захтевним конструктивним решењима којима су савладани велики распони појединих производних погона, пажиљиво изабраним архитектонским елементима и коришћењем конструктивног склопа видљивог како у ентеријеру тако и у екстеријеру, остварено је репрезентативно здање. Архитектонски елементи искоришћени у обликовању фасада јасно указују на стил академизма, прилагођен намени зграде, а најрепрезентативније је решена главна фасада, окренута ка Булевару војводе Мишића. Фабрика хартије Милана Вапе у време када је подигнута спадала је у ред великих и модерних фабрика за коју су страни стручњаци говорили да се може упоредити са сличним фабрикама хартије у развијеним европским земљама. Као прва фабрика наменски грађена за индустријску производњу папира, пуне три деценије била је и једина фабрика те врсте у Србији. Данас је једна од најочуванијих и најзначајнијих објеката индустријске архитектуре у Београду и Србији. Својом урбанистичком позицијом представља материјално сведочанство постојања изузетно значајне индустријске зоне уз Топчидерски друм и десну обалу Саве, док репрезентативном архитектуром указује на значај који је придаван обликовању објеката утилитарне намене.
|
| |
Службени гласник РС бр. 35/13 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
