|
| |
| |
КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ 10, ЕНТЕРИЈЕР, 1976.
|
| |
КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ 10, ЕНТЕРИЈЕР, 1976.
|
| |
КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ 10, 1976.
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД, 1976.
|
|
| |
| |
Cultural monument
Tailors’ Houses,
8, 10, 12, Kraljice Natalije Street
Споменик културе
Абаџијске куће,
Краљице Наталије 8, 10 и 12 |
|
|
|
|
|
| The houses at 8, 10 and 12, Kraljice Natalije Street are the last remnants of the old Tailors’ Quarter in Belgrade. They were built in 1840s-1850s with the characteristics of the period when traditional Balkan architecture was moving toward Central European type of building. They have timber-framed structure filled with brick. Each house has a cellar, ground floor and upper floor; they are built in a row with back yards. Their fronts are rectangular measuring approximately 8 x 18 meters. The roofs are steep, covered with tilestone. The preserved tailors’ houses have historical urban and sociological values and document the spreading and building of Belgrade outside the old boundaries of the moat that began in the 1830 and 1840s. The establishment of the Tailors’Quarter and the moving of artisans there was under the direct control of Prince Miloš. His first steps toward city planning in Belgrade began in 1836 with the tracing of Abadžijska and Savamalska Streets as the future commercial and artisan centres and the core of the economic life of new Serbian Belgrade. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Куће у улици Краљице Наталије 8, 10 и 12, које су данас срушене, представљале су последње остатке некадашње Абаџијске чаршије у Београду. Формирање и насељавање трговачко-занатског центра и језгра привредног живота новог српског Београда спроведено је директним учешћем кнеза Милоша Обреновића. Први његов подухват у оснивању чаршије било је трасирање Абаџијске и Савамалске улице 1836. године. Абаџијске куће подигнуте су током пете деценије XIX века као објекти прелазног типа од балканске ка средњоевропској архитектури. Припадале су типу варошке куће двојне намене, карактеристичне за београдско градитељство прве половине XIX века. Грађене су у бондручном конструктивном систему, с подрумом од камена и дрвеном кровном конструкцијом. Својим историјским, урбанистичким и културним значењем абаџијске куће представљале су сведочанство промена из периода успостављања нове српске државе. |
| |
Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1926/1
од 23.10.1976. |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
