The Rakovica Monastery sits in a vale between Pruževica and Straževica hills on the left side of the Rakovička River. Along with the now ruined monasteries of Mislodjin, Vinča and Slanci, it belongs to the northernmost group of Morava-style churches erected in the vicinity of Belgrade before the final Ottoman conquest of medieval Serbia (1459). The monastery is associated with many major events in Serbian history since the 15th century. By virtue of its historical, cultural, architectural and landscape significance it was designated a cultural monument of great importance.
The monastery complex is fenced by a retaining wall towards Košutnjak, and by a fence towards the road on the opposite side. The choice of this particular site for a monastic community must have been decided by a favourable natural setting. Because of its unusual geological structure, the area round the monastery has been used for stone quarrying.
The protected area of the monastery results from its present purpose and use, and is based on the significance of the monastery as a cultural monument and its natural environment. The monastery and the surrounding area occupy a significant place in relation to Belgrade as a cultural, urban and religious centre. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Манастир Раковица смештен је у долини између брда Пружевице и Стражевице, на левој обали Раковичке реке. Заједно са остацима манастира Мислођина, Винче и Сланаца, манастир Раковица спада у најсевернију скупину споменика моравске стислке групе, који су настали у близини Београда пред коначну пропаст српске срeдњовековне државе. Током периода од XV до XX века манастир је био једно од кључних места историјских збивања у Србији тог времена. На основу својих културно-историјских, архитектонско-урбанистичких и амбијенталних вредности манастир Раковица утврђен је за културно добро од великог значаја.
Манастирски комплекс ограђен је једним делом каменим подзидом према Кошутњаку, а на супротној страни оградом према путу. Погодне природне карактеристике утицале су на то да манастир буде подигнут баш на том месту. Необична геолошка структура око манастира утицала је како у прошлости тако и данас да се овај простор користи као мајдан.
Заштићена околина манастира Раковица последица је садашње намене и коришћења простора, а условљена је споменичким вредностима самог манастира и његовим природним окружењем. Манастир Раковица и његова околина заузимају значајно место у односу на Београд као културни, урбани и духовни центар. |
| |
Службени гласник РС бр. 58/06 |
|
|
