|
| |
| |
ДЕТАЉ ГЛАВНЕ ФАСАДЕ, 2009.
|
| |
ИЗГЛЕД СВЕЧАНЕ САЛЕ, 2009.
|
| |
ИЗГЛЕД ИСТОЧНЕ ФАСАДЕ
|
| |
ИЗГЛЕД ЈУЖНЕ ФАСАДЕ
|
| |
ИЗГЛЕД СЕВЕРНЕ ФАСАДЕ
|
| |
ИЗГЛЕД ЗАПАДНЕ ФАСАДЕ
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД, 2009.
|
|
| |
| |
Cultural monument
Military Geographical Institute Building,
5 Mije Kovačevića St.
Споменик културе
Зграда Војногеографског института у Београду,
Мије Ковачевића 5 |
|
|
|
|
|
| The building of the Military Geographical Institute was constructed in 1950–54 to a design by the architect Milorad Macura (1914–1989), one of the leading protagonists of the post-war Serbian and Belgrade architectural scene. The building is spatially and functionally divided into two distinct wings. The north wing, orientated towards a park, houses the printing service, and the south wing, aligned with Mije Kovačevića Street, houses the Institute. By the formal elements used – a façade pattern a la Corbusier, the division of the façade by sun-breakers, a freely treated flat roof, the access ramp, sculpturally modelled functional elements, a free treatment of the ground-floor area – the building belongs among the earliest examples of abandoning socialist realism in favour of the vocabulary of the International Style in Belgrade architecture. Operating in continuity since 1876, the Institute is one of the oldest state and military institutions in Serbia. The construction of its new building in the first years after the Second World War speaks of the importance attached to it by the new regime. Its design and construction most prominently marked a departure from socialist realism in architecture in the early post-war period. It was the first monumental public building conceived in keeping with progressive European architectural principles. By some design and construction elements it was a groundbreaking achievement in the post-war architectural production: the first application of a brise-soleil system, the unity of functional and aesthetic principles, the consistent use of the modular system in shaping the exterior and the interior. It holds a prominent place in the work of Milorad Macura and represents him as an architect of progressive ideas and up-to-date thought in tune with the prevailing tendencies on the European architectural scene. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Зграда Војногеографског института саграђена је у периоду 1950-1954. године, према пројекту архитекте Милорада Мацуре (1914-1989), једног од најистакнутијих представника српске и београдске градитељске сцене послератног периода. У просторно-функционалном смислу јасно се издвајају две целине које су биле намењене двема корисничким институцијама. Северно крило у којем је смештена Штампарија оријентисано је према парку, док је јужно крило, намењено Војногеографском институту, постављено према улици Мије Ковачевића. Примењени обликовни елементи - корбизијански фасадни растер, брисолејска подела зидног платна, слободно третирана кровна раван, прилазна рампа, скулптурално обликовање функционалних елемената, слободан третман приземеног дела који се развија по терену - сврставају овај објекат у најраније примере београдског градитељства на којима се препознаје напуштање соцреалистичких схватања и приближавање архитектонском речнику интернационалног стила. Војногеографски институт једна је од најстаријих државних и војних установа у Србији, која своју делатност обавља у континуитету од 1876. године до данас. Изградња новог објекта за његове потребе у првим послератним година говори у прилог важности и значаја који је ова институција уживала у новоформираној држави. Пројектовање и реализација објекта представља најрепрезентативнији пример превазилажења архитектуре соцреализма у раним послератним годинама и први монументални објекат јавног карактера, конципиран у складу са прогресивним проевропским архитектонским начелима. По појединим елементима карактеристичним за његово пројектовање и реализацију ово дело представља пионирски рад у домаћој послератној продукцији – на њему је по први пут примењен систем са брисолејима и постигнуто јединство функционалних и естетских начела, остварена је доследна употреба модуларног система како у обликовању фасада, тако и у ентеријеру. У оквиру стваралачког опуса архитекте Милорада Мацуре, грађевина заузима истакнуто место и осликава аутора као личност прогресивних идеја и најсавременијих схватања, која су била истовремена са владајућим тенденцијама на европској градитељској сцени.
|
| |
Службени гласник РС бр. 35/13 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
