|
| |
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД
|
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД, 1932.
|
| |
ЦЕНТРАЛНИ РИЗАЛИТ, ТИМПАНОН |
| |
ЕНТЕРИЈЕР, ЦЕНТРАЛНИ ВЕСТИБИЛ
|
| |
ЕНТЕРИЈЕР
|
| |
ЕНТЕРИЈЕР, СТЕПЕНИШТЕ
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ГЛАВНА ФАСАДА, ЦЕНТРАЛНИ РИЗАЛИТ
|
|
| |
| |
Cultural monument
Faculty of Engineering Building,
73, Kralja Aleksandra Boulevard
Споменик културе
Зграда Техничког факултета,
Булевар краља Александра 73 |
|
|
|
|
|
Purpose built in 1925–31 after a design by the architects Nikola Nestrović and Branko Tanazević, it still serves the original purpose housing three schools of engineering. After WWII, it received a fourth storey after a design by Mihailo Radovanović. Sited northeast of the University Library, it was conceived as a free-standing structure arranged round four inner courtyards in a dispersed layout. Designed in the style of academism with predominant classicist features, it is monumental in size and shows an exterior abounding in decoratively used architectural elements and ornaments. Special attention was paid to the front, less to the flanks, while the courtyard-facing façades show the simplest decoration. The front is dominated by the central frontispiece with monumental stairs leading to a triple entrance. Sculpture in relief and in the round on the front was carved by Ilija Kolarević and Ivan Lučev, while the decoration in artificial stone was done by Bedřich Zelený.
The building has considerable architectural, stylistic and townscape value as one of the most important works of two eminent architects, a distinct example of academism in terms of form, and one of the most prominent structures of the university complex. As the first building purposely designed to accommodate a school of engineering, it has cultural and historical value. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Зграда Техничког факултета је грађена у периоду од 1925. до 1931. године, према пројекту архитеката Николе Несторовића и Бранка Таназевића. Представља први наменски зидан објекат за смештај техничких факултета. Првобитна намена и данас је сачувана. У згради су смештена три факултета из области техничких наука. После Другог светског рата, према пројекту архитекте Михаила Радовановића, дозидан је трећи спрат. Постављен североисточно од Универзитетске библиотеке, објекат је изведен као слободностојећа грађевина веома разуђене основе са четири унутрашња дворишта. Архитектонски је обликован у духу академизма са доминантним класицистичким елементима. Монументалних је димензија, богато обрађених фасада са мноштвом архитектонске и декоративне пластике. Највећа пажња посвећена је главној фасади, док је декоративна обрада бочних фасада једноставнија. Најсведенија решења примењена су на дворишној фасади. Главном фасадом доминира централни ризалит са монументалним степеништем које води до троделног улаза. Скулптуре и рељфну пластику на прочељу фасаде радили су академски вајари Илија Коларевић и Иван Лучев, док је аутор орнаменталне пластике у вештачком камену Бедрих Зелени. Зграда Техничког факултета има значајне архитектонско-стилске и урбанистичке вредности као једно од најзначајнијих дела двојице познатих аутора, изразит пример академског метода у обликовању и један од најистакнутијих објеката универзитетског комплекса. Истовремено, као прва зграда саграђена за потребе Техничког факултета поседује и културно-историјске вредности. |
| |
Службени гласник РС бр. 73/07 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
