|
| |
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД, ОКО 1930.
|
| |
УЛАЗНА ПАРТИЈА, ДЕТАЉ
|
| |
УЛАЗНА ПАРТИЈА, СКУЛПТУРА ЛАВА
|
| |
ИЗГЛЕД БОЧНЕ ФАСАДЕ
|
| |
ЕНТЕРИЈЕР, ЦЕНТРАЛНИ УЛАЗНИ ХОЛ
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
УЛАЗНА ПАРТИЈА
|
|
| |
| |
Cultural monument
Archives of Serbia,
2, Karnegijeva Street
Споменик културе
Зграда Архива Србије,
Карнегијева 2
|
|
|
|
|
|
The building of the Archives of Serbia was completed in 1928 after the design by architect Nikolaj Krasnov. It was one of rare public buildings built for this particular purpose. It was designed in the style of monumental academism with expressive plastic decoration on the main façade.
The depots of the Archives keep funds from the Principality and Kingdom of Serbia until 1918, funds from the Kingdom of Yugoslavia and from the period of WW II occupation, as well as personal data and collections from that period. These are the sources for the study of the history of Serbia from its beginnings to 1941. Beside the funds of central state institutions (internal affairs and justice, foreign affairs, education and culture, finances and economy) there are also funds of individual scientific, artistic, educational and cultural institutions. The group of personal and family funds comprises documents related to the lives and work of statesmen, politicians, scholars, writers, persons from cultural and public life. These funds have exceptional significance since they comprise the material directly related to the activity of their authors and their correspondence with distinguished personalities of their period. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
Зграда Архива Србије подигнута је 1928. године по пројекту архитекте Николаја Краснова. Једна је од ретких јавних зграда саграђених управо за ову намену. Пројектована је у духу монументалног академизма са израженом пластичном декорацијом на главној фасади.
У депоима Архива Србије чувају се фондови установа насталих у Кнежевини и Краљевини Србији до 1918. године, фондови настали у Краљевини Југославији и под окупацијом у II светском рату, као и лични фондови и збирке из тог периода. Они чине извор за проучавање историје Србије од њеног стварања до 1941. године. Поред фондова централних државних институција (унутрашњи послови и правосуђе, спољни послови, просвета и култура, финансије и привреда), сачувани су и фондови појединачних установа у области науке, уметности, просвете и културе. Групу личних и породичних фондова чине документи који се односе на живот и рад државника, политичара, научника, књижевника, културних и јавних радника. Ови фондови имају изузетан значај будући да обухватају грађу која је настала делатношћу њихових твораца заједно са преписком других личности које су играле видну улогу у друштвеном животу.
|
| |
Службени лист града Београда бр. 23/84 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
