|
| |
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД, 2007.
|
| |
ИЗГЛЕД ИЗ БУЛЕВАРА КРАЉА АЛЕКСАНДРА, 2007.
|
| |
ПРОЈЕКАТ АРХИТЕКТЕ АНДРОСОВА, 1934. (ИЗВОР МУЗЕЈ ПТТ)
|
| |
ОСНОВА ПРИЗЕМЉА, АРХИВСКИ ПРОЈЕКАТ 1934.
|
| |
ИЗГЛЕД ПОШТЕ 1938, РАЗГЛЕДНИЦА
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ИЗГЛЕД ГЛАВНЕ ФАСАДЕ, 2007.
|
|
| |
| |
Cultural monument
Main Post Office Building,
2 Takovska St. and 15 Kralja Aleksandra Blvd.
Споменик културе
Палата Главне поште у Београду,
Таковска 2 и Булевар краља Александра 15 |
|
|
|
|
|
| The Main Post Office was built in 1935–38 to house the Postal Savings Bank, the Central Post Office and Telegraph. At the time of construction it was the largest and the most imposing post office building in the Kingdom of Yugoslavia. Upon completion, it also housed other state institutions, such as the Ministry of Posts, Telephone and Telegraph, the Main Radio-Telegraph and the Postal School. It was built to a 1930 design which combined the winning competition entry in a modern style submitted by the architects Josip Pičman and Andreja Baranji and the subsequent modification of the exterior in the vein of academism by the architect Vasilij Androsov. The alteration of a modern design to give a representative academic character to the exterior came as a result of the belief of the authorities that the monumentality of public buildings in the style of high academism was a visual expression of the strength and prosperity of the new Yugoslav state and Belgrade as its capital. It is a free-standing structure clad in rusticated stonework. The emphasized central bay divides the main façade into two asymmetrical bays corresponding to the interior division of uses. The central bay is accentuated by the main entrance on ground-floor level, Doric columns at second to fifth floor and the characteristic clock tower at the top. As the seat of the national postal service of the Kingdom of Yugoslavia, the Main Post Office building is an important testimony to the development of the service from its inception until today. Its commanding location at the intersection of two arterial urban roads and in the immediate proximity to the National Assembly building and the Royal Palace complex makes it a significant visual landmark and an imposing presence in the central city zone. The monumentality of the whole and the representative exterior, the only design for a secular building of the architect Androsov, rank it among important examples of the architecture of academism in Belgrade. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Палата Главне поште саграђена је у периоду од 1935. до 1938. године, као палата Поштанске штедионице, Главне поште и Главног телеграфа у Београду. У тренутку грађења то је била највећа и најрепрезентативнија поштанска зграда у читавој Краљевини Југославији, у коју су се по завршетку радова, осим Главне поште и штедионице, уселиле и друге високодржавне инситуције: Министарство ПТТ, Главни радио-телеграф, Главни телеграф и Поштанска школа. Подигнута је према пројекту из 1930. године, који представља комбинацију првонаграђеног конкурсног решења архитеката Јосипа Пичмана и Андреје Барањија, у модерном стилу, и накнаде разраде пројекта фасада у духу академизма, која је изведена према замисли архитекте Василија Андросова. Прилагођавање модерног концепта основе грађевине репрезентативном академском изразу њене спољашњости одражава општеприхваћен став ондашњих власти да се монументалним карактером јавних здања, обликованих у стилу високог академизма, визуелно изрази снага и просперитет нове југословенске државе и Београда као њене престонице. Конципирана је као слободностојећи објекат са фасадама обложеним рустично обрађеним каменим квадерима. Истакнути средишњи ризалит главне фасаде, осим што дели фасадно платно на два неједнака, асиметрична дела, одражава и унутрашњу функционалну подељеност објекта. Ризалит је третиран као прочеље зграде, наглашено главним порталом у зони приземља, издуженим дорским стубовима у зони од другог до петог спрата и карактристичном кулом са сатом у највишој зони. Као објекат централне и најзначајније поштанске институције у Краљевини Југославији, Палата Главне поште представља важно сведочанство развоја поштанске службе и делатности, од њеног оснивања до данас. Својим маркантним положајем на раскрсници двеју важних градских саобраћајница, у непосредној близини Народне скупштине и комплекса дворова, представља један од значајних визуелних репера и издваја се у силуети централне градске зоне. Монументалност целине и репрезентативност спољашње обраде сврставају је међу значајне примере академске архитектуре Београда. Као једино дело профаног карактера, обликовано према принципима академске архитектуре, издваја се у стваралачком опусу архитекте Василија Андросова. |
| |
Службени гласник РС бр. 35/13 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
