ОПШТИ ИЗГЛЕД
 
ГЛАВНА ФАСАДА
 
ПРЕСЕК
 
 
 
 
ПОРТРЕТ МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА, РАД ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА, 1943.
 
 

Cultural monument
Milutin Milanković’s House,
9, Ljubomira Stojanovića Street

Споменик културе
Кућа Милутина Миланковића,
Љубомира Стојановића 9

 
Lokacija     Location
 
 
 
The house was built for MIlutin Milanković, university professor, in 1927, after the design by architects Svetozar Jovanović, Petar Krstić and Mihailo Radovanović. It is a relatively modest town villa model after the typical design for the houses in the newly established Profeorska kolonija (Professors’ Settlement). The floor plan is based on the traditional pattern where the main rooms are turned towards the street and the auxiliary ones to the courtyard. The facades are simple with a bay-window on the first floor. Apart from it being an example of that type of garden-city settlements, the house is also important as the work of the signed architects. However, its primary importance rests upon the fact that Milutin Milanković (1879-1958) used to live and work in it. Milanković was one of the renowned personalities of, not only Serbian, but world sciences, professor and member of the Academy of Sciences, author of more than a hundred scholarly works. Milanković was interested in modern scientific methods, was engaged in the vector method and was the first in the Balkans who taught Einstein’s theory of relativity. His scholarly interests ranged from the methodology of teaching mathematics in high schools, over civil engineering construction and the reform of the Julian calendar, to his geophysical theories, such as the astronomic theory of glacial periods, that made him world famous. He was corresponding member of the Serbian Academy of Sciences and Arts, corresponding member of the Yugoslav Academy of Sciences and Arts, the German Natural Scientists Academy in Halle. In honour of such a scholar, one of the Moon craters and one asteroid in the solar system were given his name.
 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 
Кућа је подигнута за Милутина Миланковића, професора Универзитета, 1927. године, по пројекту архитеката Светозара Јовановића, Петра Крстића и Михаила Радовановића. Представља релативно скромну градску вилу зидану на основу типског пројекта за куће новоформиране Професорске колоније. Решење основе се заснива на традиционалној схеми репрезентативних просторија према улици и споредних према дворишту. Фасаде су решене једноставно, са еркером, као доминантом на I спрату. Сем као експонент идеје о колонијама, односно вртним градовима, кућа је значајна и као дело које су потписале познате београдске архитекте.
Превасходни значај објекта лежи у чињеници да је у њему живела и стварала једна од знаменитих личности, не само српске, већ и светске науке, професор и академик Милутин Миланковић (1879-1958), научник који је објавио више од сто радова, консеквентно се бавио векторским методом и први на Балкану предавао Ајнштајнову теорију релативитета. Његово научно интересовање се кретало од проблема наставе математике у средњим школама, преко грађевинских конструкција и реформе Јулијанског календара, до чувених геофизичких теорија, каква је астрономска теорија глацијалних доба, која га је прославила у свету науке. Био је ванредни члан САНУ, дописни члан ЈАЗУ и Немачке академије природњака у Халеу. Њему у част једном кратеру на Месецу дато је његово име, као и једном астероиду у Сунчевом систему.
 






Службени гласник РС бр. 32/01