The Serbo-Byzantine-style Church of SS. Constantine and Helena designed by the architect Radivoje Predić was built in 1921–31 on the site of a 19th-century rammed-earth chapel. The master builder was Stevan Katičić from Zemun.
It is a three-aisled basilica with a five-sided east apse and two prominent rectangular choir chambers. It has a slender dome over the central bay, and a spacious narthex with two monumental bell-towers on the west side. The church is built of brick and its polychromatic façades are decorated in the spirit of the Morava school.
The plastered brick-built iconostasis contains four icons (1837) from the earlier chapel. The posture of figures, the shape of their faces, delicate colours and a glossy surface suggest that the icons should be attributed to Konstantin Danil’s school, most likely to his disciple Jovan Popović.
The Church of SS. Constantine and Helena has architectural and townscape value as an important example of the national style revival and one of the few such churches surviving in the Banat, a design in which the architect’s free interpretation of the Serbo-Byzantine architectural tradition defied the prevailing models drawn from European baroque and classicist culture. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
Црква Светог цара Константина и царице Јелене саграђена је у периоду од 1921. године до 1931. године, према пројекту архитекте Радивоја Предића у духу српско-византијске архитектуре. На месту данашње цркве налазила се старија црква из XIX века, тачније мања капела зидана од набоја. Извођење радова на цркви било је поверено Стевану Катинчићу, градитељу из Земуна.
Конципирана је као тробродна базилика са истакнутим бочним правоугаоним певницама и олтарском апсидом, споља петостраном, а изнутра полукружном. Над централним делом наоса уздиже се витко кубе, док се у западном делу налази пространа припрата са два монументална звоника. Грађена је од опеке са полихромном обрадом фасада, профилацијом и декорацијом у духу моравске школе. На иконостасу, зиданом опеком и омалтерисаном, сачуване су четири иконе из 1837. године које су се налазиле у старој цркви. Судећи према положају фигура, облику ликова и лазурним нежним бојама ове иконе припадају кругу сликара Константина Данила, највероватније његовом ученику Јовану Поповићу. Црква Светог цара Константина и царице Јелене представља архитектонско-урбанистичку вредност као значајан пример обнове националног стила и један од невеликог броја сачуваних цркава на простору Баната, на ком се слободно ауторско тумачење српско-византијске градитељске традиције супротставило актуелним моделима европске барокне и класицистичке културе.
|
| |
Службени гласник РС бр. 108/05 |
|
|
