|
| |
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД
|
| |
ДЕТАЉ ФАСАДЕ
|
| |
ДЕТАЉ ФАСАДЕ
|
| |
КОВНИЦА НОВЦА, ОКО 1935.
|
| |
КОМПЛЕКС КОВНИЦЕ НОВЦА
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД, ОКО 1930.
|
|
| |
| |
Cultural monument
National Mint Building,
2, Pionirska Street
Споменик културе
Зграда Ковнице новца,
Пионирска 2
|
|
|
|
|
|
| The Mint was purpose built in 1927–29 after a design by the architect Josif Najman commissioned by the National Bank of the Kingdom of Yugoslavia. One of the first modern industrial structures in Belgrade, it was subsequently expanded into a complex, now known as the Institute for Manufacturing Banknotes and Coins.
The main building within the complex, popularly known as the Plant, has façades clad in artificial stone and terranova, but also displays larger glass surfaces typical of modern industrial architecture. It shows setbacks between the second and fourth levels. Its most salient feature is two towers adjoining the north wing, the west one being topped with a cubic dome. The towers are additionally accentuated by the distinctive arrangement and shape of window openings. In some portions of the façade the pilasters separating the windows on different levels are in different planes, thereby evoking cubist designs. After 1956, a two-storey office building was constructed west of the Plant. Designed by the architect Milutin Jovanović, it harmonizes stylistically, and is connected by a corridor, with the main building.
The National Mint building has considerable architectural, cultural and historical value as the architect Najman’s most complex design and the first and only establishment of the kind in the Kingdom of Yugoslavia. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Зграда Ковнице новца је грађена као наменски објекат од 1927. до 1929. године, према пројекту архитекте Јосифа Најмана. Настала је на иницијативу Народне банке Краљевине СХС, као једна од првих модерних индустријских објеката у Београду, формирана и касније дограђивана у виду комплекса. Данас је познатија као Завод за израду новчаница и кованог новца.
Главна зграда комплекса је Погонска зграда, са фасадама покривеним вештачким каменом и терановом, али и већим стакленим површинама карактеристичним за модерне индустријске објекте. Спратност је степенована, од два до четири нивоа, а главно обележје дају две куле уз северни тракт, од којих је западна завршена кубичном куполом. Куле су истакнуте и посебним распоредом и обликом прозорских отвора. На неким деловима фасаде пиластри, који раздвајају прозоре, сегментно су испуштени по нивоима и имају обележје архитектуре кубизма. После 1956. године, западно од погонске зграде, дограђена је једноспратна административна зграда по пројекту архитекте Милутина Јовановића. Стилски је усклађена са главним објектом и са њим повезана ходником.
Зграда ковнице новца је објекат који поседује значајне архитектонске и културно-историјске вредности, као најкомплекснији у опусу архитекте Најмана и као прва национална ковница новца и једина установа те врсте у Краљевини Југославији. |
| |
Службени гласник РС бр. 30/07 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
