ОПШТИ ИЗГЛЕД, РАЗГЛЕДНИЦА ИЗ 1901.
 
ДЕТАЉ ФАБРИЧКОГ КОМПЛЕКСА
 
ЕНТЕРИЈЕР, ДЕТАЉ
 
ЕНТЕРИЈЕР, ДЕТАЉ
 
 
 
 
ОПШТИ ИЗГЛЕД, 1979.
 
 

Cultural monument
Sugar factory,
3-3a, Radnička Street

Споменик културе
Фабрика шећера,
Радничка 3 и 3а

 
Lokacija     Location
 
 
 

The sugar factory is the first building of that kind in Belgrade. It was built in 1899-1901 when it was put into operation. The building was financed by foreign capital from a shareholders association from Germany. The refinery had a machine-room, drying-room, employee quarters and a house for the workers. As a part of the industrial complex of Čukarica, the Sugar refinery became one of the centres of trade union activities and gathered workers at the time of the most powerful activities of the Social-Democratic party of Serbia. The factory was particularly known after the strike from 1907 when the police and army intervened as ordered by the State Council. The reconstructions done between the two world wars and after WW II brought new machines and extended some of the buildings. These extensions changed some of the original architectural features of the complex. The refinery complex comprises: a machine-room, drying-room, employee quarters, the administrative headquarters building and a house with apartments for workers. From the point of view of architectural value, these buildings are standard examples of industrial architecture from the late nineteenth century in northern and central Europe. Only the central building, the machine-hall, stands out; it was built in brick and has the characteristic frieze under the roof.

 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 

Фабрика шећера је први објекат ове врсте у Београду. Изграђена је између 1899-1901. године када је почела са радом. Инвеститор је било акционарско друштво из Немачке, са страним капиталом. Имала је машинску халу, сушару, чиновничке станове и зграду за раднике. Као део индустријског комплекса у пределу Чукарице, Фабрика шећера је постала један од центара синдикалне активности и окупљања радника у време најачег деловања Социјалдемократске партије Србије. Фабрика је постала позната нарочито по штрајку из 1907. године када су, по налогу Државног савета, интервенисале полиција и војска. У оквиру реконструкција у међуратном и послератном периоду уграђене су нове машине и дограђен известан број објеката. Ове доградње довеле су до одређених промена у првобитној архитектонској композицији комплекса. У оквиру комплекса Фабрике налазе се објекти: машинска хала, сушара, чиновнички станови, зграда дирекције, зграда са радничким становима. Са становишта архитектонских вредности, поменути објекти представљају стандардне примере индустријске архитектуре са краја XIX века у северној и средњој Европи. Својом архитектуром издваја се централни објекат, машинска хала, који је грађен у фугованој опеци, са карактеристичним боген-фризом испод крова.

 

Службени лист града Београда бр. 23/84