| The church was erected in 1858 (consecrated in 1859) on the plot where an older church used to stand. It was conceived as a single-nave building with a big semi-circular apse (as broad as the nave), two side semi-circular choir niches and a belfry above the narthex on the western side. It was built in the style of the traditional Serbian church architecture and represents an important evidence of the development of architecture in that period and the milieu where it was built. The patron of the church, among other donators, was the renowned Serbian humanitarian Ilija M. Kolarac (1800-1878). The church keeps rare paintings, gold objects, books and archival materials from the first half and the middle of the nineteenth century. Among them are the works of eminent Serbian painters Georgije Bakalović, Dimitrije Posniković, Nikola Marković, Ilija Petrović and Simeon Tanasijević, as well as the icons by Serbian painters from the first half of the nineteenth century, important for the study of the development of the visual arts in Serbia.
The tombstones in the churchyard (a total of 128) are known in the village as the “Veterans Cemetery”. They commemorate the villagers who fell in the wars of 1876-1878, 1883-1885, the Balkan Wars, WW I and WW II. Within the series of necropolises in the area of greater Belgrade, the “Veterans Cemetery” represents a unique memorial entity and an evidence of the lives lost in this region in recent history. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Црква је подигнута 1858. године (освећена 1859) на месту старије цркве. Конципирана је као једнобродна грађевина са великом полукружном апсидом (ширине исте као наос), две бочне полукружне певнице и звоником изнад припрате на западној страни. Саграђена средином XIX века у духу традиције српске сакралне архитектуре, представља значајан споменик развоја градитељства свог времена и средине у којој је настала. Ктитор ове цркве, између осталих приложеника, био је и познати српски задужбинар и добротвор, Илија Милосављевић Коларац (1800-1878). У цркви се чувају ретка дела сликарства, златарства, као и књишко-архивски предмети настали у првој половини и средином XIX века. Међу њима су дела познатих српских сликара, Георгија Бакаловића, Димитрија Посниковића, Николе Марковића, Илије Петровића и Симеона Танасијевића, као и иконе српских зографа из прве половине XIX века, чија су остварења од значаја за проучавање развоја уметности Србије.
Надгробни споменици у порти цркве (укупно 128) познати су у селу под називом Борачко гробље. Посвећени су житељима насеља и околине, погинулим или умрлим у ратовима 1876-1878, 1883-1885, Балканским, Првом и Другом светском рату. У низу некропола у сеоским портама на подручју Београд, Борачко гробље представља јединствену споменичку целину меморијалног карактера и истовремено сведочанство о жртвама овога краја у минулим ратовима. |
| |
Службени лист града Београда бр. 4/83 |
|
|
