Победник

Реконструкција и рестаурација споменика „Победник“

По добијању средстава од Града Београда, Завод за заштиту споменика културе започеће радове на Пројекту реконструкције и рестаурације споменика  „Победник“ на Београдској тврђави, који подразумева статичку санацију, рестаурације каменог постамента и саме скулптуре споменика.

Споменик „Победник“ налази се на платоу Горњег града Београдске тврђаве. Утврђен је за културно добро 1992. године (Службени лист града Београда бр. 26/92). Такође споменик „Победник“ се налази у оквиру споменика културе Београдска тврђава које ужива статус културног добра од изузетног значаја за Републику Србију (Одлука о утврђивању „Сл. гласник СРС“ бр. 14/79).

Завод за заштиту споменика културе града Београда је током 2018. године извршио увид и преглед у стање споменика, мапирање оштећења камене облоге и бронзане скулптуре, детаљно мерење и 3Д ласерско скенирање споменика. Увидом у стање споменика установљено је да су оштећења на споменику драстично погоршана у односу на 2016. годину када је последњи пут вршена опсервација споменика. На основу ових и свих претходних испитивања Завод је у сарадњи са Грађевинским факултетом Универзитета у Београду урадио пројекат реконструкције и рестаурације споменика “Победник“ који подразумева статичку санацију и рестаурације бронзане скулптуре, стуба и постамента.

DSC_0630s VKT_St-183214-1071s

Завод за заштиту споменика културе града Београда је 2016. године редовним осматрањем констатовао прилична оштећења на споменику „Победник“ и приступио истраживању и анализи постојећих оштећења. Тим поводом је затражено мишљење експертског тима Грађевинског факултета Универзитета у Београду о статичком стању споменика са предлогом потребних мера заштите, у коме је наведено да је споменик „Победник“ нагнут 30цм у односу на вертикалну осу, да нагињање споменика представља процес који и даље траје. Ради се о релативно спором процесу који не показује знаке смиривања и заустављања, а у периоду од 35 година, за који постоје подаци, хоризонтално померање на висини постоља фигуре се повећало за 30%. Анализа је показала да претходни радови из 1996. године на санацији споменика утискивањем „мега“ шипова нису дали резултате.

DSC_0645ss DSC_1486ss

Добијено је и експертско мишљење др Зорана Кузмановића, вајара, о стању бронзане скулптуре споменика, у коме се наводи да је уочљив велики слој оксида на целој површини скулптуре са више оштећења у виду рупа вероватно од метака или гелера. На самој плинти и стопалима оштећења су значајна у виду извитоперености и пукотина, варови су попустили, пукотине су велике и веза скулптуре за кружни камени постамента је кородирала и јако у лошем стању.

Оштећења бронзане скулптуре, њене везе са плинтом и каменим постаментом су утврђена још 1989. године и дат програм мера за санацију и конзервацију. У пројекту изведеног стања санације и конзервације споменика „Победник“ 1991. године, наведено је да је санација оштећења ограничена и сведена на чишћење, запуњавање пукотина и заштиту, што је и урађено. Али да права санација овог дела споменика захтева замену камених блокова испод ногу „Победника“, демонтажу бронзане скулптуре и обнављање веза између постамента и скулптуре.

За време од 91.године од како је споменик постављен, рађено је само чишћење споменика од графита и запрљности и попуњавање пукотина и спојница камене облоге.

Предвиђени временски оквир за извођење радова је шест (6) месеци. након спровођења поступка јавне набавке.

Француска министарка Натали Лоазо посетила Споменик захвалности Француској

Француска министарка за европске послове Натали Лоазо је током дводневне посете Београду, у пратњи амбасадора Фредерика Мондолонија, заменика градоначелника града Београда Горана Весића, заменице председника Скупштине града Београда Андрее Радуловић и директорке Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливере Вучковић, посетила обновљен Споменик захвалности Француској у парку Калемегдан. Том приликом се упознала са изведеним радовима, као и са каталогом посвећеним обнови овог споменика културе, који је приредио Завод.

francuskinja loiseau viber image

Споменик захвалности Француској

Споменик захвалности Француској, рад вајара Ивана Мештровића, постављен је на крају главне алеје Калемегданског парка 11. новембра 1930. године у знак пријатељства и сарадње Србије и Француске током Првог светског рата. Подигнут је прилозима Друштва пријатеља Француске и Друштва некадашњих ђака француских школа.
F_0976 (040)_resize F_0976 (043)_resize
Споменик чине бронзана женска фигура, која представља Француску како у ратном заносу прилази у помоћ Србији, и високи камени постамент једноставне форме, у чијем су доњем делу уклесана два плитка рељефа. На западној страни постамента представљени су француски и српски ратници, а на источној персонификација „Сорбоне” у виду младе жене окружене ђацима. Ове рељефе су у духу ар декоа, према Мештровићевим цртежима, извели вајари Франо Кршинић и Антун Аугустинчић. На преостале две стране постамента стоје натписи: Волимо Француску као што је она нас волела и A la France. Споменик захвалности Француској проглашен је за споменик културе од великог значаја за Републику Србију.


F_0976 (045)_resize F_0976 (047)_resize F_0976 (048)_resize F_0976 (049)_resize
Обнову Споменика захвалности Француској, која је реализована према пројекту архитекте Завода за заштиту споменика културе града Београда Зорана Туцића, обезбедиле су владе Републике Србије и Републике Француске.
F_0976 (051)_resize F_0976 (053)_resize F_0976 (055)_resize F_0976 (056)_resize F_0976 (059)_resize

У петак 7. септембра 2018. године, пред члановима француско-српске комисије, која је пратила извођење и финансирање радова, извршена је примопредаја обновљеног Споменика захвалности Француској.
F_0976 (061)_resize F_0976 (069)_resize F_0976 (100)_resize
Споменик је био у веома лошем стању, са бројним оштећењима насталим током 88 година. Радови су се одвијали у више фаза. Најпре је бронзана скулптура, рад чувеног вајара Ивана Мештровића, у којој је пре почетка радова било пет тона бетона и која је била пуна пукотина, скинута са постамента, а потом и рестаурирана у посебно припремљеном простору у непосредној близини споменика. Рестаурацију скулптуре извео је вајар Зоран Кузмановић, експерт за бронзу.
F_0976 (102)_resize

Барељефи на постаменту, израђени од брачког камена, били су оштећени готово до непрепознатљивости услед неповољних временских услова. Барељефе „Сорбона” и „Ратници” поново је исклесао вајар Горан Чпајак у италијанском мермеру „карара бјанко”, а на основу оригиналних позитива барељефа. Реплике барељефа су постављене на нови постамент споменика. Оригинални барељефи, који су се налазили на Споменику, биће уступљени Музеју града Београда на чување.

Мало степениште Савског шеталишта

Завод за заштиту споменика културе града Београда успешно је завршио реализацију пројекта реконструкције и рестаурације Малог степеништа Савског шеталишта на простору Београдске тврђаве. Радове је финансирала ТИКА-Турска агенција за координацију и сарадњу, а изводила фирма „Јадран“ д.о.о. из Београда.


F_0974 (105)_resize F_0974 (102)_resize F_0974 (099)_resize
F_0974 (095)_resize F_0974 (089)_resize F_0974 (088)_resize


На пројекту су учествовали: испред Завода као одговорни пројектанти и конзерваторски надзор: архитекта Ивана Филиповић Јорк, помоћник директора и архитекта Невенка Новаковић, виши стручни сарадник. Пројекат конструкције израдио је Зоран Цекић, дипл.инж.грађ, који је вршио и стручни надзор у току извођења радова.

Радови су обухватили комплетну реконструкцију степеништа која је подразумевала замену недостајућих и веома оштећених елемената, чишћење и консолидацију свих делова степеништа и ограде који нису мењани, хидрофобирање и антиграфитну заштиту. Циљ је био очување аутентичног дизајна из 1903. године када су степенице настале.


F_0974 (083)_resize F_0974 (073)_resize F_0974 (071)_resize F_0974 (068)_resize F_0974 (058)_resize F_0974 (046)_resize


Деценије утицаја атмосферилија, фреквентног саобраћаја у непосредној близини и аерозагађења, као и негативан антропогени утицај, довеле су степениште пре почетка радова на ивицу безбедног функционалног коришћења. Губитак каменог материјала и многобројне форме распадања претиле су да доведу овај бисер архитектуре са почетка 20. века до непрепознатљивости. И раније су колеге конзерватори улазили у израду конзерваторских пројеката за реконструкцију степеништа али се од реализације увек одустајало због великог проблема недостатка аутентичног камена керсантита на тржишту као последица тога што је каменолом напуштен деценијама уназад. За групу стручњака која је реализовала пројекат овај проблем је представљао изазов и заједничким снагама и уз велико разумевање турских партнера ушло се у подухват поновног отварања каменолома и експлоатације камена за потребе овог пројекта. Тако је каменолом у Рипњу привремено заживео и омогућио да се радови изводе по најстрожијим конзерваторским принципима, употребом истог камена који је аутор оригинално користио. Изазов за каменоресце и вајаре била је израда врло комплексних профилација и уклапање са постојећим формама. Посебно значајан и емотиван детаљ у овом делу посла је учешће у конзерваторском надзору колегинице дипломираног вајара мр. Александре Ристановић, која је на нашу велику жалост изгубила битку са тешком болешћу. Њена посвећеност и преданост остаће запамћена на овом пројекту

F_0974 (031)_resize F_0974 (030)_resize F_0974 (028)_resize

Приликом рестаурације примењен је принцип задржавања максималне аутентичности, тако да су санирана само конструктивна оштећења. Деликатни радови на конзервацији камена били су неопходни због оштећења у виду љуспања и одвајања кора јер је у те делове улазила вода која је у циклусима мржњења и промене волумена наносила све већа оштећења.

Пројектом је била предвиђена денивелација тротоара дуж степеништа у Париској улици где је као последица реконструкција Париске улице, као и постављања трамвајских шина доњи део степеништа и ограде заливен са неколико слојева асфалта. Овим решењем степеништу је враћена првобитна геометрија и форма. Приликом скидања асфалта откривена су потпуно сачувана газишта и калдрма која је красила простор испред чесме, као и делови калдрме на тротоару. Извршена је измена у пројекту тако да је оригинална калдрма сачувана и презентована а простор тротоара поплочан калдрмом од керсантита. Такође, спољашњи делови ограде су били делимично затрпани земљом која је уклоњена и ту су откривени делови ригола за одвођење воде од керсантита који су реконструисани.

Уређене су и зелене површине око степеништа, уклоњено је жбуње које их је заклањало и постављена тепих трава. Степениште и чесма су декоративно осветљени.

Реконструкција Малог степеништа је представљала више од очувања структуралног интегритета и естетике – она је имала и симболички значај због чињенице да су ове степенице један од најзначајнијих објеката парковске архитектуре код нас и да их је пројектовала прва жена архитекта у Србији- Јелисавета Начић.

 

Архитектонско-конзерваторски послови 2017

Реконструкција, рестаурација и презентација Чесме Мехмед паше Соколовића


Реконструкција и рестаурацијa Турбета Дамад Али паше на Београдској тврђави


Фасаде


Реконструкција, рестаурација и конзервација Музеја савремене уметности