Грађанске куће у Кнез Михаиловој улици,

Занимљиву архитектонско-просторну појаву чини блок грађанских кућа Кнез Михаилова 46, 48 и 50, настао седамдесетих година ХIX века подизањем спојених зграда јединственог садржаја, намене и стилске обраде. Ове зграде представљају прво језгро новопројектоване Улице кнеза Михаила, непосредно по усвајању првог модерног урбанистичког плана Емилијана Јосимовића из 1867. године, у исто време и први материјализовани резултат плански спроведене регуилације старе вароши након одвајања од турске управе и оријенталне организације живота. Подизањем овог блока грађанских кућа означава се почетак прекида са традиционалном балканском архитектуром. Ове три зграде, с обзиром да су настале у исто време, репрезентују истоветне историјске, архитектонске и урбанистичке вредности.

Све три зграде имају јединствену обраду, изведену на стилском прелазу од романтизма ка ренесансним формама, подигнуте су у низу, са главним деловима према улици и крилима у дворишту, имају исти број етажа, изграђене су истим грађевинским поступцима и материјалима, истих су намена и садржаја: стамбено-пословне куће. Пластична декорација, поред улоге украса, има функцију одвајања или наглашавања фасада, док их венцима и фризовима спаја. Овај тип биће касније узор изградњи истих или сличних зграда у архитектонској делатности у Београду.

Кућа у Кнез Михаиловој 46 је саграђена 1869. године као стамбена кућа (спрат) са трговачким радњама (приземље) за београдског трговца Вељка Савића. Са суседном зградом број 48, једна је од првих које су изграђене у Кнез Михаиловој улици одмах по усвајању првог регулационог плана 1867. Првобитни изглед зграде претрпео је извесне измене, поправкама и доградњом које су почеле 1912. године у дворишном делу, на фасадама и у међуспратној конструкцији (архитекта Д. Владисављевић). Рестаурацијом 1977. године у знатној мери је враћен некадашњи изглед фасаде.

Крстина механа, Кнез Михаилова 48, изграђена је 1869. године, одмах по регулацији Кнез Михаилове улице, као административно-трговачка зграда у којој су браћа Крстић, њени власници, отворили гостионицу и хотел. Ову репрезентативну једноспратницу, обликовану елементима романтизма и академизма, без обзира на утицај Европе, власници су ипак називали Крстина механа. С обзиром да је хотел поседовао велику салу на првом спрату у њој су се, до изградње Народне скупштине 1882. године у Улици Народног фронта, одржавале скупштинске седнице. Ова сала и данас постоји у левом крилу спрата, а лучно засведеним прозорима издвојена је и на спољној фасади зграде. Године 1921. почето је надзиђивање спрата према плану архитекте Данила Владисављевића. До 1926. године задржала је аутентичан изглед репрезентативне фасаде према Кнез Михаиловој улици, а у току исте године, по пројекту архитекте Милана Секулића извршена је промена отвора у приземљу. Каснијом реконструкцијом враћен је првобитни изглед фасаде према Кнез Михаиловој улици.

 

Кућа Хрисанде Кумануди, Кнез Михаилова 50, изграђена је 1870/71. године, као угаона репрезентативна грађанска зграда и имала је двојаку намену: стамбене просторије на спрату, пословне и трговачке у приземљу. Зграда је до краја XIX века задржала свој првобитни изглед, а од краја века почеле су преправке на рачун интегралног изгледа. У згради је једно време била смештена Француско-српска банка, затим белгијски и енглески конзулат. Преласком у власништво породице Кики кућа је завештана Београдској трговачкој омладини. Тада су предузете измене целокупне фасаде у приземљу. Последњом реконструкцијом изведеном 1975-1977. године враћен је првобитни изглед фасаде. Декоративни радови су оригинални, само су променом структуре материјала добили нову пресвлаку, а тиме донекле, јасноћу и пластичност.

Грађанске куће су утврђене за културно добро 1966. године.

Завод добио на поклон Породичну библиотеку Владимира и Вукосаве Бргуљан

Данас, 12. јуна 2020. године, је између госпође Вукосаве Бргуљан и Завода за заштиту споменика културе града Београда потписан Уговор о поклону Породичне библиотеке Владимира и Вукосаве Бргуљан.

12.06.4

Владимир Бргуљан је био дипломирани правник, стручњак у области правне заштите споменика културе, који је у Завод за заштиту споменика културе града Београда дошао на место секретара годину дана по његовом оснивању, априла 1961. године. Аутор је бројних публикација из области правне заштите културних добара, као што су „Међународни систем заштите културних и природних добара“, „Систем заштите споменика културе у СР Србији“, али и збирки песама „Заборављена лука“ и др. Госпођа Вукосава Бргуљан, дипломирани филолог, након повратка са специјализације из Париза, радила је као секретар за Заштиту споменика културе Црне Горе на Цетињу, потом као директор и главни уредник Стручне књиге, а затим је до пензионисања радила као руководилац издавачког сектора Народне библиотеке Србије.

12.06.5

Породична библиотека Владимира и Вукосаве Бргуљан састоји се из значајних, у неким случајевима и ретких, публикација из разних области – правних наука, области споменичког права и заштите споменика културе, како код нас, тако и у свету, историје уметности, историје, филозофије, публикација везаних за подручје Боке Которске, речника, енциклопедија као и белетристике. Библиотеци су прикључене и две копије фресака из манастира Сопоћани, рад Зденке Живковић, као и захвалнице, повеље, плакете и медаље.

12.06.3

12.06.2

12.06.1

Књиге су сложене у одвојени део библиотеке Завода, водећи рачуна о тематским и другим условима чувања. С обзиром на своје богатство и разноврсност, нема сумње да ће библиотека породице Бргуљан послужити како стручњацима запосленим у Заводу, тако и осталим научним радницима.

Свечано представљен јавности обновљени Споменик кнезу Михаилу

knezM1

Јуче је свечано представљен јавности обновљени Споменик кнезу Михаилу. Завод за заштиту споменика културе града Београда је вршио конзерваторски надзор над радовима на чишћењу, рестаурацији и санацији Споменика. Сами радови су спроведени у две фазе, због ванредне ситуације.

KnezM2

У првој фази која је трајала од 02.03. до 23.03.2020, изведено је чишћење, односно отпрашивање споменика, прање деминерализованом водом и чишћење благим раствором сапуна. У периоду прекида радова, када је било и неповољних временских услова, вршен је обилазак Споменика, обављен је излазак статичара на терен и додатно прање деминерализованом водом.

KnezM3

Друга фаза настављена је 13.04.2020, када се приступило радовима на рестаурацији, који су комплексни, са великим бројем различитих захвата. Деликатност и сложеност ових радова изискивала је највише времена за извођење, нарочито узимајући у обзир константно праћење промена које се дешавају при раду. То се конкретно односи на све позиције предвиђене рестаураторским радовима, од уклањања црних кора и непостојане зелене патине, преко заваривања оштећења до ретуша црне и зелене патине.
Историјска, природно стечена зелена патина Споменика кнезу Михаилу која га чини аутентичним и део је његове споменичке вредности, сачувана је у максималној мери. У ликовном смислу, на површинама где је зелена патина формирана неправилно и где присуство пренаглашене зелене патине (трагови цурења) поништава анатомску логику, враћена је црна патина са меким прелазима до зелене.

KnezM5

Пројекат је финансирао Град Београд, а носилац је била Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

KnezM6 KnezM7 KnezM8

Споменик кнезу Михаилу, подигнут 1882. године, дело фирентинског вајара Енрика Пација, први je јавни фигурални споменик и једини коњанички споменик подигнут у Београду. Утврђен је за утврђен је за културно добро од великог значаја (Одлука о утврђивању, Сл. гласник СРС, бр. 14/79).

Доносимо вам фотографије након радова и пре радова. Како вам се чини?

Споменик кнезу Михаилу

На Тргу Републике у Београду, 1882. године подигнут је први јавни монументални споменик са представом коњаничке фигуре владара у српској средини, посвећен кнезу Михиалу. Аутор споменика је италијански скулптор Енрико Паци, а рељефи на споменику рађени су према цртежима архитекте Константина Јовановића.
Споменик кнезу Михаилу подигнут је у непосредној близини Народног позоришта, које је саграђено 1869. године на месту некадашње Стамбол капије и тада је представљало прво модерно српско позориште и најмонументалније здање престонице. Након убиства кнеза Михаила у Кошутњаку, 29. маја 1868, а после више полемика и конкурса одлучено је да се подигне споменик, који би био постављен на тргу испред Народног позоришта. Поводом ове одлуке објављен је међународни конкурс 1873. године. Тада је пристигло 17 радова, углавном страних уметника, међу којима је био и пројекат сликара Стеве Тодоровића. Међутим, првонаграђени рад бечког скулптора Винченца Пилца није остварен због снажних критика које је упутила српска стручна јавност, посебно Михаило Валтровић. Ново решење кнежевог споменика је поверено истакнутом фирентинском мајстору Енрику Пацију, представнику веризма. Пацијев предлог је био новина у српској средини јер је представљао владара на коњу.

Рад на споменику започет је 1874, а настављен 1878. године, када Србија стиче државну независност, те је и подизање оваквог споменика победи и ослобођењу поново постало актуелно. Коњаничка статуа у Београду рађена је у духу класичних италијанских представа владара на коњу које су имале узор у античкој уметности. Свечано откривање споменика уприличено је 6. (19.) децембра 1882. године, на Светог Николу, крсну славу Обреновића. Догађај је замишљен као велики ефемерни спектакл поводом проглашења Краљевине Србије.
Споменик кнезу Михаилу је представљао велики стваралачки изазов и идеолошко-политички подухват.

Изведен је у бронзи и састоји се из три дела: постамента, пиједестала и коњаничке статуе. Посвећен је ослобођењу Србије од вишевековног турског ропства, о чему највише говори кнежева десна рука подигнута и уперена према још неослобођеним градовима Србије. Пиједестал је овалног типа са рељефним фризом. Представе предњег и задњег фриза су преузете из круга династичке митологије. На задњој северној страни је сцена Српски гуслар, На предњој јужној страни налази се представа Књаз Милош на Такову, a два бочна рељефа приказују Народну депутацију пред књазом Михаилом, и Србе како полажу заклетву над гробом књаза Михаила. У средини сцене је антички саркофаг с натписом на француском језику „Michel III prince de Serbie“. На чеоној јужној страни постамента је грб Обреновића, а на бочним странама су по три велика бронзана фестона на којима су позлаћеним словима исписани називи градова, ослобођених 1867: Београд, Смедерево, Кладово, Соко, Ужице и Шабац. На задњој, северној страни исписан је текст: „Књазу Михаилу М. Обреновићу III. благородна Србија“. Споменик кнезу Михаилу утврђен је за културно добро од великог значаја (Одлука о утврђивању, Сл. гласник СРС, бр. 14/79).

Journal Heritage


The journal Heritageis the brainchild of the Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade. It publishes and makes available to the specialist and general public the results of research into, and evaluation and conservation of structures with cultural and historical significance. It aims to promote cultural heritage, bolstering the Institute’s efforts to preserve and present it. The journal columns titled Monumental Heritage, Conservationist Approach, Lost Legacy, Critical Eyeand Reviews feature historical, archaeological, art-historical, architectural and other types of research, as well as evaluations of cultural heritage.

The first issue of the journal was published in 1997, followed by a total of eighteen further issues. The editor-in-chief is Dr Marina Pavlović, who has a PhD in art history and a BA in Architectural Engineering – Conservation. The following experts sit on its editorial board: Dr Aleksandar Kadijević, Dr Nađa Kurtović Folić, Dr Marina Nešković, Dr Igor Borozan, Dr Vesna Bikić, Saša Mihajlov, Vera Pavlović Lončarski, and Nada Živković, supported by Bojana Ibrajter Gazibara and Ana Sibinović assecretaries.

 

The Rulebook on the Publication of the Heritagejournalby the Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade was adopted, regulating the publication procedure for the journal;the reviewing process; evaluating and selecting submissions; the invalid submission procedure – submission correction and retraction; author responsibility; the price and distribution of the journal; the financing, editing and printing of the journal; and other issues that may arise in the journal publication process.

 

упутство ауторима

изјава о ауторству

правилник о издавању часописа „Наслеђе“

еISSN 2560-3264

Journal Heritage I


The first issue of the journalHeritage came out in 1997, led by the editor, architect Zoran Jakovljević, who created the visual identity of the journaland authored the idea for the cover– the drawing of the building before and after restoration. This issue features vignettes on the projects of restoration and reconstruction of the Secession-style façades from the documentation of the Cultural Heritage Preservation Institute of the City of Belgrade.
САДРЖАЈ:

СПОМЕНИЧКА БАШТИНА
ЈОВАН СЕКУЛИЋ, Кумановска бр.5
МАРКО ПОПОВИЋ, Остаци античког Сингидунума у урбаном језгру савременог града
ГОРДАНА ГОРДИЋ, Знамените грађевине Београда XIX века
МИРЈАНА ПОПОВИЋ, Стари Београд – Сегмент Савске вароши
АЛЕКСАНДРА М. ДАБИЖИЋ, Старо језгро Земуна – Блок између улица Главне, Господске, Трга победе и Прерадовићеве у просторној културно-историјског целини
СВЕТЛАНА НЕДИЋ, Прилог проучавању куће свештеника Михаила М. Поповића у Курсулиној улици број 35
ВЕРА ПАВЛОВИЋ – ЛОНЧАРСКИ, Прилог проучавању куће Димитрија Крсмановића
АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ, Прилог проучавању архитектуре црквеСв. Марка на београдском Ташмајдану

КОЗЕРВАТОРСКИ ПРИСТУП
МИЛА ВУЛОВИЋ, Конзерваторски приступ обнови горњоградских бедема београдског града
ЗОРАН ЈАКОВЉЕВИЋ, Два примера рестаурације фасада
СВЕТЛАНА ИВАНЧЕВИЋ, Комплекс Министарства просвете, могућност ревитализације

ИЗГУБЉЕНА БАШТИНА- ИДЕЈЕ И ТРАГАЊА
МИХАЈЛО МИТРОВИЋ, Урбана ремисија
СВЕТИСЛАВ ВУЧЕНОВИЋ, Приступ градитељској синтези на Косанчићевом венцу
МИЛОЈКО ГОРДИЋ, „Сала мира“ у Београду
РАДОЈКА БОЖОВИЋ – ЛОПИЧИЋ, Реституција „Сале мира“

КРИТИЧКИ ОСВРТ
БОРИСЛАВ СТОЈКОВ, Амбијент као тема обнове Београда
АЛЕКСЕЈ БРКИЋ, Невесела судбина града

ПРИЛОЗИ
МАРКО ПОПОВИЋ, Кућа у улици Цара Душана 10
СРЕЋКО СТЕФАНОВИЋ, Силикони
Санациони и конзерваторско-рестаураторски радови изведени у 1996. години

Journal Heritage II

The second issue of the journalHeritage was published in the wake of the NATO bombing campaign. In addition to the regular columns, a text was published on Belgrade’s buildings which had been brought down or severely damaged. The cover featured the StariDvor (Old Palace) façade and a dome detail. The author of the drawings was the architect Zoran Jakovljević, the editor of the journal.

Price:sold out

САДРЖАЈ:

СПОМЕНИЧКА БАШТИНА
СВЕТЛАНА В. НЕДИЋ, Из историје Старог двора
ВЕРА ПАВЛОВИЋ – ЛОНЧАРСКИ, Прилог поучавању дела архитекте Стојана Тителбаха у Београду
АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ, Београдски опус архитекте Романа Николајевича Верховскоја (1920-1941)
ХРАНИСЛАВ МИЛАНОВИЋ, Прилог истраживању настанка и развоја парка Калемегдан
РАДОЈКА БОЖОВИЋ – ЛОПИЧИЋ, Марко Поповић, Савско шеталиште са Великим степеништем на Калемегдану
НАДА ЖИВКОВИЋ, Шиљаковац, старе сеоске куће, гробља и појединачни надгробни споменици
ГОРДАНА ГОРДИЋ, Палата Народне банке
МИЛОЈКО ГОРДИЋ, Украшавање зграде Народног парламента Краљевине Југославије

КОНЗЕРВАТОРСКИ ПРИСТУП
ВЕСНА МАТОВИЋ, Разградња камена у стубовима Бранковог моста
ЉУБИНКО ДРАГИЋЕВИЋ, Михаило Ршумовић, Примена полимера у рестаурацији камених површина и изради нових уметничких дела
ЗОРАН ЈАКОВЉЕВИЋ, Пројекат рестаурације и ревитализације Барутног магацина у Горњем граду

ИЗГУБЉЕНА БАШТИНА
АЛЕКСАНДРА ДАБИЖИЋ, Серафдска синагога у Земуну
МИОДРАГ ДАБИЖИЋ, У Земуну порушена приземница српске школе из 1745. године

ПРИЛОЗИ
ДОБРОСАВ ПАВЛОВИЋ, Утицаји истока и запада на српску грађанску архитектуру XIX века
СНЕЖАНА ТОШЕВА, Организација и рад архитектонског одељења Министарства грађевина у периоду између два светска рата

КРИТИЧКИ ОСВРТ
МИЛОРАД Х. ЈЕВТИЋ, Три нове зграде у заштићеној зони Кнез Михаилове улице
АЛЕКСЕЈ БРКИЋ, Наслеђе и дијалектика догађаја
ИРИНА СУБОТИЋ, Три значајне изложбе из историје архитектуре Београда
ВЛАДИМИР БЕЛОУСОВ, Мало познате странице руске архитектуре
Архитектура Београда страдала у «ваздушној кампањи» НАТО снага

Journal Heritage III

The third issue of the journalHeritage was published in 2001. The cover, designed by the editor, architect Zoran Jakovljević, featured details of the Cathedral of St. Michael the Archangel in Belgrade. This issue’s vignettes present details of the decorative finishes on windows, selected from the conservation projects of restoration and conservation of Belgrade’s façades.
Цена: 700 динара
САДРЖАЈ:

СПОМЕНИЧКА БАШТИНА
МАРКО ПОПОВИЋ, Краљ капија Београдске тврђаве
МИРОСЛАВ ТИМОТИЈЕВИЋ, Херој пера као путник: типолошка генеза јавних и националних споменика и Валдецова скулптура Доситеја Обрадовића
СВЕТЛАНА В. НЕДИЋ, О неким питањима изворне архитектуре Новог двора
МИОДРАГ ЈОВАНОВИЋ, Француски архитект Експер и «ар деко» у Београду
ГОРДАНА ГОРДИЋ, МАРКО ПОПОВИЋ, Дом Народне скупштине
МИЛАН ПРОСЕН, Прилог проучавању београдског опуса Григорија И. Самојлова
ДУШИЦА ЖИВАНОВИЋ, Прилог проучавању историје и архитектуре зграде Контролног одељења Министарства пошта, телеграфа и телефона у Београду
НАДА  ЖИВКОВИЋ, Сеоска гробља и појединачни надгробни споменици на београдском подручју

КОЗЕРВАТОРСКИ ПРИСТУП
МИЛА ВУЛОВИЋ, Сажета ретроспектива конзерваторско-рестаураторских активности на простору Београдске тврђаве
ПРЕДРАГ МИШИЋ, Ревитализација простора Сахат капије
ЗОРАН ЈАКОВЉЕВИЋ, Фасаде Саборне цркве у Београду
АЛЕКСАНДАР МАЛИЋ, ЂОРЂЕ МАРИНКОВИЋ, Санација конструкције лукова Саборне црква у Београду
ВЕСНА МАТОВИЋ, ДРАГАН МИЛОВАНОВИЋ, Стање пешчара у фасади цркве Св. Марка
АЛЕКСАНДРА М. ДАБИЖИЋ, Рурална архитектура Старог језгра Земуна

ИЗГУБЉЕНА БАШТИНА
МИЛА ЈЕФТОВИЋ, Споменик Карађорђу Пашка Вучетића
МАРКО ПОПОВИЋ, Окружни суд и VII пуковска окружна команда у Београду
БОЈАН БОЈАНИЋ, Кућа Драге Митричевић у Улици краља Милана бр. 5

ПРИЛОЗИ
ВЛАДИМИР БЕЛОУСОВ, Наслеђе као огледало светске историје
АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ, Значај заоставштина архитеката за историографију српског градитељства и службу заштите
БОРИСЛАВ СТОЈКОВ, Културно наслеђе као интегришући фактор Европе
ДРАГАН МИЛУНОВИЋ, Кратак теоријски увод у правну заштиту културних добара

IN MEMORIAM
БРАНА МИЛЕНКОВИЋ, Похвала руци
ЉИЉАНА МИЛЕТИЋ-АБРАМОВИЋ, Алексеј Бркић (1922-1999)

Journal Heritage IV

Heritage, Vol. 4, was published in 2002. The cover, designed by the architect Zoran Jakovljević, features the National Assembly Building, which is also the topic of the first two texts in this issue and the vignettes. For the latter, details were selected from the project documentation on the finishing works in the construction of this building between 1935 and 1936.

 

Цена: 700 динара

САДРЖАЈ:

СПОМЕНИЧКА БАШТИНА
МАРКО ПОПОВИЋ, Зграда Народне скупштине – правци истраживања и принципи обнове
ВЕРА ГРУЈИЋ, Нереализована фасадна скулптура на Дому Народне скупштине
МИРОСЛАВ ТИМОТИЈЕВИЋ, Мит о националном хероју спаситељу и подизање споменика кнезу Михаилу М. Обреновићу III
ЈЕЛЕНА ТОДОРОВИЋ, Заставе илирско-распијанске регименте у контексту ефемерног спектакла
ИВАНА КОВАЧИЋ, Прилог познавању архитектонског опуса М. Борисављевића – породична кућа и вила
БРАНИСЛАВ ВУЧКОВИЋ, Чукур чесма – како је настао данашњи споменик
ЖАРКО ВУЈОШЕВИЋ, Kunst – und Denkmalschutz у окупираном Београду

КОНЗЕРВАТОРСКИ ПРИСТУП
МИЛА ВУЛОВИЋ, Осврт на проблеме обнове цркве Св. Николе манастира Павловац
ЗОРАН ЈАКОВЉЕВИЋ, Улица Кнеза Милоша у Обреновцу – чаршија из XIX века
АЛЕКСАНДРА ДАБИЖИЋ, Стање заштите просторне културно – историјске целине Старо језгро Земуна и методи урбане обнове просторних целина
АДРИЈАНА ШКОРИЋ, Реконструкција северне фасаде Српског дома у Сремској Митровици

ИСКУСТВА
ВЛАДИМИР БЕЛОУСОВ, Реконструкција градова – мит и стварност

ПРИКАЗИ
ЉУБИНКО М. ДРАГИЋЕВИЋ, Богатство садржаја Србиновићевих мозаика у крушевачком храму уметности
СВЕТИСЛАВ ВУЧЕНОВИЋ, Осврт на књигу Јована Секулића «Путевима заштите споменика културе»
ЈОВАН СЕКУЛИЋ, Поводом најновије књиге Владимира Бргуљана «Извори споменичког права у Југославији»

Journal Heritage V

The fifth issue of the journalHeritage came out in September 2004. The editor of the issue was the archaeologist Dr Marko Popović. The feature was designed by the architect Zoran Tucić, and features the Yugoslav Drama Theatre, i.e. the Manjež (Manège) building in its various stages and architectural forms. The vignettes focus on façade element details on what is now Vuk’s Foundation Building and used to be the Ministry of Education, located in 2 Kralja Milana Street.

Price: 800 RSD
Цена: 800 динара

 

САДРЖАЈ:

СПОМЕНИЧКА БАШТИНА
МИРОСЛАВ ТИМОТИЈЕВИЋ, Меморијал ослободиоцима Београда
МАРКО ПОПОВИЋ, Леополдова капија Београдске тврђаве са суседним бастионима
АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ, Два тока српског архитектонског Ар Нувоа: Интернационални и национални
ИРЕНА СРЕТЕНОВИЋ, Зграда Југословенског драмског позоришта: од мањежа до савременог театра
СВЕТЛАНА ИВАНЧЕВИЋ, Кућа краља Петра на Сењаку
СВЕТЛАНА В. НЕДИЋ, Зграда Џокеј кулуба
ИВАН Р. МАРКОВИЋ, Прва хрватска штедионица архитекте Диониса Сунка
АЛЕКСАНДАР ИГЊАТОВИЋ, Две београдске куће архитекте Драгише Брашована
АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ, ДРАГИЊА МАСКАРЕЛИ, О архитектури Генчићеве куће
МИЛИЦА ЦЕРАНИЋ, Палата «Assicurazioni Generali» на Теразијама

НАСЛЕЂЕ И УНИВЕРЗИТЕТСКА НАСТАВА
НАЂА КУРТОВИЋ – ФОЛИЋ, МИРЈАНА РОТЕР – БЛАГОЈЕВИЋ, РЕНАТА ЈЕДРЕШАНИН – МИЛИЋ, Проучавање стилова и форми у архитектури

КОНЗЕРВАТОРСКИ ПРИСТУП
АЛЕКСАНДРА М. ДАБИЖИЋ, Заштита просторно културно – историјских целина као значајног ресурса урбаног развоја

ИЗГУБЉЕНА БАШТИНА
НАДА ЖИВКОВИЋ, Кућа породице Живковић у Белом Потоку

ПОГЛЕДИ И МИШЉЕЊА
ЈОВАН СЕКУЛИЋ, Ново гробље у Београду / Споменичко наслеђе – проблеми заштите
МИЛОЈКО ГОРДИЋ, Споменичко наслеђе Београда / записи 1993-1999.

ПРИКАЗИ
ИРИНА СУБОТИЋ, Приказ књиге: Николай Калинин, Александар Кадијевић, Марина Земляниченко, «Архитектор Вьісочайшего Двора. “Архитектор Краснов – удивительньій молодец…”»
МАРТА ВУКОТИЋ– ЛАЗАР, Приказ књиге: Љиљана Благојевић «Modernism in Serbia: The Elusive Margins of the Belgrade Architecture 1919-1941