Почели радови на чесми Мехмед паше Соколовића и Турбету Дамад Али паше

Београд, 30. мај 2017. године – Почели радови на реконструкцији, рестаурацији и презентацији чесме Мехмед паше Соколовића и на реконструкцији и рестаурацији Турбета Дамад Али паше

На Београдској тврђави 29. маја 2017. започети су радови на реконструкцији, рестаурацији и презентацији чесме Мехмед паше Соколовића и на реконструкцији и рестаурацији Турбета Дамад Али паше. Инвеститор радова је Град Београд. Завод за заштиту споменика културе града Београда-установа културе од националног значаја у сарадњи са ТИКА-ом (Турском агенцијом за међународни развој и сарадњу-Канцеларијом за координацију програма у Београду) и пројектантском кућом из Републике Турске „Ekol mimarlik“ израдио је пројекте по којима се изводе радови. Пројекте и извођење радова финансира ТИКА. Одговорни пројектанти испред Завода су архитекте конзерватори Невенка Новаковић и Ивана Филиповић Јорк. Сарадња је започела на иницијативу Његове Екселенције господина Мехмета Кемала Бозаја (Mehmet Kemal Bozay), претходног амбасадора Републике Турске у Србији, током 2015. године, а настављена са садашњеим амбасадром Републике Турске у Србији Његовом екселенцијом Танжу Бигличем (Tanju Bilgic).

Чесма Мехмед паше Соколовића налази се у Горњем граду Београдске тврђаве која је утврђена за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију и смештена је непосредно уз остатке Унутрашњег утврђења, поред калдрмисане стазе која води кроз Дефтердареву капију на Доњи град Београдске тврђаве.

Током протеклог времена чесма је претрпела одређене измене, како на фасадама тако и на крову, а мењао се и изглед простора око чесме. До 1938. године чесма је била скоро потпуно затрпана и ван функције, и тада су изведени први конзерваторски радови на њој. У току 1960. године извршени су додатни конзерваторски радови.

Приликом археолошких ископавања обављених 1979. године откривена је СЗ фасада на којој су у потпуности сачуване украсне камене плоче. Том приликом је откривено и камено корито за воду. Међутим, трећа страна чесме није презентована већ поново затрпана.

Како је за потребе израде Пројекта било потребно утврдити стање лица зидова и бедема који су се налазили испод земље приступило се истраживачким радовима и отворене су четири архитектонске сонде. Истраживачки радови обављени су током октобра 2015. године. Отварање ових сонди које је финансирала ТИКА пружило је потребне информације и омогућило дефинисање начина рестаурације и презентације чесме и пеостора око чесме.

Предметним радовима ће чесма бити презентована на адекватан начин која завређује као један од малобројних очуваних објеката из турског периода који је задржао своју примарну функцију. Презентација ће омогућити сагледавање објекта чесме у целини, као и околних објеката и делова фортификација који дефинишу овај простор (Дефтердареве капије, Корнаровог бедема).

Предвиђено је да радови на реконструкцији Чесме Мехмед паше Соколовића и Дамад Али пашиног турбета трају до 06.10.2017. године.

Прослава дана Завода за заштиту споменика културе града Београда

Дан Завода за заштиту споменика културе града Београда је поред радног дела уприличеног 26.5.2017. године, прослављен и свечано 29.5.2017. године.

_DSC0031

Бројним званицама из Скупштине Града Београда, колегама, сарадницима, бившим директорима и пензионерима Завода, најпре се обратила в.д. директора Завода Оливера Вучковић истакавши да није велики број институција у земљи које могу да се похвале овако дугим трајањем и преданим радом на очувању културног наслеђа. За 57 година испод огромног броја истраживања, студија, пројеката, изведених објеката и радова, потписане су десетине имена стручњака и научника и заслуга је свих који су радили и раде у Заводу то што данас можемо да будемо поносни на успехе своје куће. Захвалност иде и Скупштини града на сталној подршци и обезбеђивању начина и инструмената за очување културног наслеђа.

_DSC0036

Градски менаџер Горан Весић поздравио је присутне и честитао Заводу годишњицу. Уз речи похвале за досадашње резултате, градски менаџер је изразио спремност Скупштине града да подржи програме Завода за заштиту споменика културе града Београда и настави тренд добре сарадње.

_DSC0060

Радни састанак поводом обележавања дана Завода за заштиту споменика културе града Београда

Поводом обележавања 57 година од оснивања Завода за заштиту споменика културе града Београда у петак 26. маја 2017. године у сали Завода одржан је радни састанак руководилаца службе заштите непокретног културног наслеђа на подручју Србије и представника респектабилних струковних удружења из цивилног сектора. Госте је поздравила в.д. директора Завода Оливера Вучковић и исказала потребу за блиском сарадњом и умрежавањем свих стручњака који заједничким снагама раде на очувању баштине.

_DSC0034

Представљени су актуелни пројекти Завода за заштиту споменика културе града Београда: рестаурација београдских фасада (архитекта Љиљана Конта), поплочавање просторно културно-историјских целина на примеру Косанчићевог венца (архитекта Раде Мрљеш), као и надзор над извођењем радова на културним добрима – Народним музејом (архитекта Александра Шевић) и Музејом савремене уметности савремене уметности (архитекта Светлана Марковић).

_DSC0071

У разговору након презентација размењена су мишљења и ставови о стању у области заштите непокретних културних добара, али је указано и на проблеме и могуће правце будућег деловања. После радног дела уследио је заједнички обилазак најзначајнијег споменика културе Београда – Београдске тврђаве и том приликом су представљени пројекти обележавање споменика културе QR кодом (историчар уметности Ивана Весковић) , који је започет 2015. године заједно са Факултетом организационих наука (ФОН) и Викимедијом Србија, као и обележавање објеката и споменика на простору Београдске тврђаве и парка Калемегдан (архитекта Невенка Новаковић) који је Завод урадио у сарадњи са Јавним предузећем „Београдска тврђава“.

_DSC0035

Састанку су присуствовали представници Републичког завода за заштиту споменика културе, Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица, Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево, Завода за заштиту споменика културе Ниш, Завода за заштиту споменика културе Ваљево, Завода за заштиту споменика културе Крагујевац, Завода за заштиту споменика културе у Панчеву, Друштва конзерватора Србије, Друштва архитеката Београда, Do.Co.Mo.Mo. Србија, Београдске тврђаве.

 

 

„БеоГрадска КулТура – Бео Кул Градска Тура“

У суботу 20. маја 2017. године одржана је завршница пројекта „БеоГрадска КулТура – Бео Кул Градска Тура“ Завода за заштиту споменика културе града Београда. Догађај је најавила и окупљене поздравила в.д. директора Завода Оливера Вучковић. Током шетње „Дунавском падином“ наши суграђани су имали прилике да чују предавања београдских средњошколаца на тему бројних споменика културе који се налазе на овом простору. Ученици Прве београдске гимнаизије, Девете гимназије „Михаило Петровић Алас“, Тринаесте београдске гимназије, Архитектонске – техничке школе, Четрнаесте београдске гимназије и Школе за дизајн говорили су о Античком Сингидунуму, споменицима Јосифу Панчићу и Доситеју Обрадовићу, Подручју око Доситејевог лицеја са најстаријим објектима у овом старом градском амбијенту, сакралном и профаном наслеђу турске културе, згради Реалке, Аеро клуба, Етнографског музеја и Народног позоришта, као и о бројним градским кућама које су сачуване на дунавској падини, а чији су становници били угледни интелектуалци, уметници и политичари свог времена. Предавања су била истовремено научно утемељена и изузетно занимљива.

01 02 04

Овом заједничком шетњом завршен је четврти по реду циклус едукације младих који воде виши стручни сарадници Завода за заштиту споменика кутлуре града Београда, Ксенија Ћирић и Бојана Ибрајтер Газибара, историчарке уметности. Још једна генерација ђака развила је свест о значају непокретне културе баштине, о њеним културним, историјским, архитектонским и другим вредностима.

 

Нела Мићовић

археолог-конзерватор, виши стручни сарадник

Година рођења: 1969.
Образовање: дипломирани археолог

Рођена у Краљеву 18. септембра 1969. године, где је завршила основну и средњу школу. Филозофски факултет у Београду на групи за археологију завршила је са просеком 9,50 и стекла звање дипломираног археолога.

Од 2002. године запослена је у Заводу за заштиту споменика културе града Београда на пословима археолога-конзерватора, где је и стекла звање вишег стручног сарадника.

Бави се истраживањем, заштитом, конзервацијом и презентацијом археолошких локалитета на подручју Београда. Учествовала је у археолошким истраживањима Манастира Тресије на Космају, била је руководилац вишемесечних археолошких истраживања током изградње подземне гараже на простору испред Скупштине града, била је ангажовна на пројектима археолошких истраживања локалитета „Три листа дувана“, „Окретница у Рајићевој“ и „Блок између улица Цинцар Јанка и Узун Миркове“. Резултате ових истраживања објавила је у стручним часописима „Наслеђе“ и „Археолошки преглед“.  Године 2010. покренула је Пројекат презентације покретних археолошких налаза у подземној гаражи, на месту њиховог проналаска. У марту 2011. године Пројекат је реализован и изложбена поставка римских налаза у савременом простору заживела је у Београду.

У свом стучном раду посебну пажњу посвећује презентацији непокретних културних добара и археолошких локалитета са територија градских општина. Учесник је бројних телевизијских емисија које имају за циљ популаризацију културног наслеђа Београда. Члан је домаћих и међународних удружења која се баве очувањем споменика културе и археолошких налазишта, од којих су јавности најпознатија Друштво конзерватора Србије и ICOMOS (међународни савет за споменике и споменичке целине и саветодавно тело Унеска).

Ангажована је на међународном пројекту „Дунавски лимес“ који има за циљ истраживање археолошких локалитета дуж тока Дунава кроз Србију и њихово стављање на Прелиминарну листу Унеска.

Од 2013. до 2014. године вршилац дужности директора Завода за заштиту споменика културе града Београда, а затим именована за директора Завода до 20.04.2017. године.

Говори енглески и руски.

Оливера Вучковић

в. д. директора

Година и место рођења: 1969, Београд

Образовање: Филозофски факултет Универзитета у Београду, дипломирани историчар

Радно искуство:

1994–1995.  радила као професор разредне наставе за предмет историја;
2002–2017. радила у Јавном предузећу за обављање делатности од општег интереса за град Београд „Београдска тврђаваˮ / ЈП „Београдска тврђаваˮ, на пословима сарадника за програмску делатност, руководиоца Одељења за продукцију уметничке делатности и руководиоца Службе за програмску делатност;
2004–2012. била члан Надзорног и Управног одбора ЈП „Београдска тврђаваˮ у неколико мандата;

Радне активности:

  • истраживање и прикупљање података и информација у области заштите културних добара;
  • руководилац пројеката ЈП „Београдска тврђаваˮ у области заштите културних добара (Реконструкције и ревитализације Сахат капије, Пројекат израде пешачке пасареле на Београдској тврђави, Пројекат Великих степеница);
  • аутор и вођа Пројекта обележавања споменика на Београдској тврђави и парку Калемегдан;
  • руководилац тима ЈП „Београдска тврђаваˮ за израду Пројекта ревитализације Ташмајданске пећине;
  • презентација културноисторијског и споменичког наслеђа у оквиру археолошко-историјских тура на Београдској тврђави и парку Калемегдан;
  • организатор преко 120 изложби из области визуелне савремене уметности, мултимедија и изложби у области културног наслеђа;
  • аутор више од 10 изложби из области културноисторијског и природног наслеђа;
  • аутор изложбе „Дунав – уметник, путник, сведокˮ у Културном центру Србије у Паризу, 2015. године и Европском парламенту у Бриселу, 2016. године;
  • учесник у раду Сeкциja тврђaвa и oстaтaкa утврђeних грaдoвa у Србиjи;
  • члан организационог одбора манифестације Дани Београда и Дани европске баштине;
  • аутор и организатор програма у оквиру манифестација: Ноћ музеја, Дани Београда и Дани европске баштине;
  • аутор текстова у јавним медијима и каталозима;
  • аутор текста за публикацију „Београдска тврђава и градско пољеˮ и текстова за веб-сајт ЈП „Београдска тврђаваˮ;
  • аутор и организатор едукативних програма и радионица за децу;
  • аутор и организатор програма у оквиру пројеката рада са децом ометеном у развоју;
  • реализатор манифестација и програма  у сарадњи са амбасадама у Србији;
  • аутор и реализатор програма са факултетима универзитета у Београду и Новом Саду (Факултетом ликовних уметности, Факултет примењених уметности, Архитектонски факултет);
  • вођа тима ЈП „Београдска тврђаваˮ који је добио Сребрну медаљу Универзитета уметности у Београду за значајан и креативан допринос развоју Факултета примењених уметности у Београду;
  • учесник и предавач на радионицама из области заштите културних добара и едукације;
  • водитељ и модератор програма и манифестација из области културе.

 

предавање „Меморијали Првог светског рата на територији града Београда“

У оквиру манифестације „Дани Београда“, 18.04.2017. године, у просторијама Завода за заштиту споменика културе града Београда одржано је предавање „Меморијали Првог светског рата на територији града Београда“. Предавање је одржао Алексанадaр Божовић, историчар уметности и стручни сарадника Завода.

_DSC0012

Предмет предљавања је био синтетског карактера, са намером да се у оквиру обележавања сећања Први светски рат, презентују меморијални споменици у распону од монументалних остварења па све до једноставних форми подизаних у рубним деловима града. Структуирано је кроз њихову типологију и хронологију са намером да укаже на најрепрезентативнија и најкарактеристичнија меморијална остварења, кроз разноликост и плуралитет њихових форми. У оквиру предавања такође је анализиран идејни и симболички значај појединачних меморијала, као и њихов иконографски садржај и функција.

_DSC0007 _DSC0016 _DSC0017

Изложба Меморијали Првог светског рата на територији Београда

Под утицајем европске традиције, током XVIII века, у крајевима којe су настањивали Срби у оквиру Хабсбуршке монархије, јављају се прве иницијативе за подизање јавних споменика. Међу Србима у Отоманској империји идеје за подизање ратних споменика се јављају раније, али до реализације долази накнадно, онда када су то дозволиле историјске околности. Свој пун развој српска меморијална култура доживљава тек током XIX века, када се конституише плуралитет меморијалних форми, попут војних гробаља, споменика у виду обелиска, спомен-храмова, скулпторалних споменика, спомен-чесми, спомен-објеката и других. Један од најранијих примера споменика, који уједно представља и прекретницу у подизању новог типа меморијалних обележја у оквиру којих се прожимају верска и национална симболика, је споменик устаницима палим за ослобађање Београда 1806. године, у Карађорђевом парку у Београду.

У обликовању меморијалних целина или појединачних споменика јавила се потреба да се на један снажан архитектонски и/или скулпторално-уметнички начин искаже значајна идеја – идеја о величању жртве, хероизација појединца и нације. Ипак, скромна материјална средства која су била на располагању држави и појединцима условљавала су подизање бројних меморијалних обележја у једноставнијим формама, те су све до времена након Првог светског рата ретки примери монументалних архитектонских или скулпторалних форми.

Меморијалне форме и меморијална култура које су неговане током прве половине XX века представљају наставак традиције конституисане током XIX века. Први меморијали везани за Први светски рат односили су се на подизање и уређење војних гробаља, као и подизање спомен-капела и спомен-цркава. Након 1918. године Ново гробље у Београду постаје најзначајнија меморијална целина посвећена Првом светском рату и то подизањем Споменика и спомен-костурнице браниоцима Београда 1914-1918, а 1931. године и Руске костурнице и споменика посвећеног цару Николају II Романовом и палим  руским војницима – костурница Руске славе, као и уређењем више савезничких и окупаторских војних гробаља.

Једно од најзначајнијих меморијалних остварења такође представља и споменцрква светог Димитрија у Лазаревцу, у чијој крипти су сахрањени војници погинули у Колубарској битци.

Најзначајнију групу меморијала представљају репрезентативна остварења јавних фигуралних споменика који су подизани у градском амбијенту. У међуратном периоду широм Југославије и Србије подигнут је велики број фигуралних скулпторалних меморијала, ради обележавања сећања на одређене личности или догађаје из Првог светског рата. У циљу одабира најбољег решења формиране су стручне комисије, а реализација је поверавана најистакнутијим српским и југословенским вајарима тога доба. У оквиру фонда јавних споменика Београда издвајају се имена Ивана Мештровића и Ђорђа Јовановића, чији су радови обележили крај XIX и прву половину XX века.

Пракса подизања ратничких споменика била је део опште тенденције обележавања сећања на Први светски рат у европским земљама тог периода и представљала је вид демократизације памћења. У великом броју војних меморијала представљана је фигура српског војника (или више њих), допуњена симболима борбе и победе. Ређи је био пример да се подижу споменици појединим истакнутим војсковођама, као што је споменик Војводи Вуку Поповићу. Ретке су биле и фигуралне представе алегоријских персонификација, карактеристичних за језик визуелне културе XIX века, као што је случај са два монументална остварења Ивана Мештровића на Београдској тврђави: споменик Победник и Споменик захвалности Француској.

Од споменика подигнутих у међуратном периоду споменик Незнаном јунаку на Авали представља најмонументалнији и најзначајнији Мештровићев рад, као и један од најзначајнијих војних меморијала, а израђен је по узору на праксу подизања споменика Незнаном јунаку у европским земљама.

Поред репрезентативних меморијалних остварења на простору Београда, у рубним деловима града подижу се меморијали локалног карактера, који често подразумевају висок степен занатске и уметничке обраде. Реч је пре свега о споменичкој форми обелиска, као и о спомен-плочама којима се обележавају сећања на пале ратнике. Од традиционалних меморијалних форми такође је негована и пракса подизања спомен-чесми.

Највећи број меморијала је подигнут у времену између два светска рата, али и након окончања Другог светског рата настављено је обележавање сећања на значајне личности и догађаје из Првог светског рата, нарочито током 80-их и 90-их година XX века, када се у великом броју подижу меморијални споменици посвећени истакнутим војсковођама. Ова савремена врста меморисања није се односила искључиво на подизање нових споменика, већ и на рад на очувању, обнови и рестаурацији постојећих, а у раду Завода за заштиту споменика културе града Београда утврђено је више културних добара којима је један од најзначајнијих импута валоризације била културно-историјска вредност здања или споменика везаних за најистакнутије личности и догађаје из периода Првог светског рата.

Укупно гледано меморијали Првог светског рата у Београду представљају синтезу традиционалних токова српске меморијалне културе XIX века и утицаја савремених струјања европских меморијалних токова заступљених у међуратном периоду.

Циљ ове изложбе је био да издвоји и презентује најкарактеристичније и најрепрезентативније меморијале, прикаже плуралитет њихових форми, културно-историјске вредности као и њихов историјат и уметнички значај.

 

Импресум изложбе:
Завод за заштиту споменика културе града Београда
Калемегдан 14, Београд
www.beogradskonasledje.rs
office@ beogradskonasledje.rs
Нела Мићовић, в. д. директора

 
Аутор изложбе: Александар Божовић
Дизајн: Јасна Цветић
Фотографије: Снежана Неговановић,
Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда
Лектура: Magnus tmc
Превод на енглески језик: Марија Ђорђевић
Превод на француски језик: Magnus tmc

Изложба Меморијали Првог светског рата на територији Београда  
је реализована у оквиру Програма обележавања стогодишњице Првог светског рата
Реализацију изложбе омогућило је Министарства културе и информисања Републике Србије

Engleski 
Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade
Kalemegdan 14, Belgrade
www.beogradskonasledje.rs
office@ beogradskonasledje.rs
Nela Mićović, a. d. Director

Author of the exhibition: Aleksandar Božović
Design: Jasna Cvetić
Photography: Snežana Negovanović,
Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade documentacion
Editing: Magnus tmc
English translation: Marija Djordjević
French translation: Magnus tmc
The Exhibition The First World War Memorials of Belgrade is being organised within the framework of the Programme of the stately marking of the First World War’s centenary.
The realization of the exhibition was enabled by the help of the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia.

 

Пројекат „Наслеђе за децу“ на Школском сајму културе „Тржница идеја“

Музеј града Београда од 2011. организује Школски сајам културе „Тржница идеја“ са циљем да се успостави континуирана сарадња између предшколских установа и школа, с једне и установа културе, с друге стране, користећи баштину као образовни ресурс а музеје као места за учење. На овогодишњој „Тржници идеја“ чији је домаћин био Музеј Југославије представило се 26 музеја и организација које се баве едукацијом деце и младих. Пројекат „Наслеђе за децу“ Завода за заштиту споменика културе града Београда – установа културе од нациопналног значаја узео је учешће на четвртом Школском сајму културе. Аутори пројекта су етнолог Ана Сибиновић и арх.техничар Слађана Милојевић, сарадници Завода.

1

Васпитачима и просветним радницима – директорима, наставницима, учитељима и школским стручним службама приказана је шира и разноврсна понуда едукативних програма установа културе и других организација, на коју би, пре свега, београдски вртићи и школе могли да се ослоне у годишњем планирању програмских наставних и/или ваннаставних активности.

2

Током  сајамског дана ученици и наставници су се  кроз штампане и видео материјале Завода за заштиту споменика културе града Београда упознали са понудом едукативног програма „Наслеђе за децу“. Били су у прилици да цртају, слажу слагалице, решавају лавиринте и осмосмерке и друге занимљивости.

3

Такође, посетиоцима је указивано на очување културно-историјског наслеђа, о томе шта су преци урадили и шта је то што треба сачувати за нека времена која долазе, затим упознавање са свим објектима који имају историјску вредност, а који су бројни у  Београду и  околини.

Истовремено, то је била прилика да се у непосредном сусрету представника сектора образовања и културе развије дијалог, размотре занимљиве теме, поделе искуства, договори конкретна сарадња, укаже на препреке у њеној реализацији…