Као део процеса радова на реконструкцији и рестаурацији Споменика Победнику на Београдској тврђави у четвртак 10.10.2019. године предвиђено је спуштање бронзане фигуре и њено одношење у атеље вајара др Зорана Кузмановића на рестаурацију. Завод за заштиту споменика културе града Београда ће акредитовати новинаре који ће имати прилику да са предходно одређеног места снимају сам процес скидања скулптуре од 11 сати.

Грађани ће имати прилику да цео догађај прате путем live преноса на Facebook страници Завода за заштиту споменика културе града Београда. Сви заинтересовани посетиоци ће у периоду од 13-15 часова имати могућност да на Цариградском друму, (улаз из правца Узун Миркове улице) погледају изблиза Победника.

Горњи град Београдске тврђаве ће бити затворен за посетиоце 10.октобра у периоду од поноћи до 13.00 часова.

Споменик Победнику подигнут је 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Бронзана мушка фигура рад је вајара Ивана Мештровића, а постамент ауторско дело архитекте Петра Бајаловића. Утврђен је за културно добро 1992. године (Службени лист града Београда бр. 26/92). Такође, Споменик Победнику се налази у оквиру споменика културе Београдска тврђава које ужива статус културног добра од изузетног значаја за Републику Србију (Одлука о утврђивању „Сл. гласник СРС“ бр. 14/79).

Акредитација за медије са упутствима је доступна на званичној интернет страни Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Преузмите захтев за акредитацију

Радови на реконструкцији и рестаурацији Споменика Победнику на Београдској тврђави изазвали су велику пажњу јавности, а најзначајнији корак у овој фази радова, свакако представља спуштање бронзане фигуре, као неминован део процеса рестаурације, и њено одношење у атеље вајара др Зорана Кузмановића на поправку. Завод за заштиту споменика културе града Београда је тим поводом осмислио низ корака којим би читава заинтересована јавност била укључена, чиме би се остварила потпуна транспарентност поступка. Најпре је отворен twitter налог @pobednikSK на коме Завод редовно извештава о планираним и изведеним корацима, потом је за дан демонтаже скулптуре предвиђен live пренос на Facebook страници Завода.

Демонтажа бронзане скулптуре предвиђена је за 10. октобар 2019. године. По демонтажи и постављању скулптуре на одговарајуће возило, заинтересовани суграђани ће на Цариградском друму имати прилике да се „очи у очи“ упознају са Победником, да изблиза виде његова оштећења, што је свакако изванредан историјски догађај, као и сама рестаурација након више од девет деценија.

Споменик Победнику подигнут је 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Бронзана мушка фигура рад је вајара Ивана Мештровића, а постамент ауторско дело архитекте Петра Бајаловића. Утврђен је за културно добро 1992. године (Службени лист града Београда бр. 26/92). Такође, Споменик Победнику се налази у оквиру споменика културе Београдска тврђава које ужива статус културног добра од изузетног значаја за Републику Србију (Одлука о утврђивању „Сл. гласник СРС“ бр. 14/79).

Тачну сатницу демонтаже бронзане скулптуре и детаље о акредитацији доставићемо у наредном саопштењу.

Након успешно реализоване изложбе „Хотели и кафане града Београда – препознавање споменика културе“ наши суграђани су имали јединствену прилику да у оквиру манифестације „Дани европске баштине 2019“ у суботу 14. септембра 2019. године са ауторком изложбе прошетају поред најрепрезентативнијих здања кафанске и хотелске намене у најужем центру града Београда који су утврђени за споменике културе и сазнају на који начин се развила потреба и навика одласка у кафану и подизања хотела, као и нешто више о њиховом јединственом архитектонском речнику, друштвено-историјској вредности и значају који данас имају.

Љубица Радовановић, историчар уметности из Завода за заштиту споменика културе града Београда је учешће у овој манифестацији започела испред Кафане „?“ након чега су учесници шетње застати поред Хотела „Национал“. Шетња се одатле наставила ка Кнез Михаиловој улици, односно ка споменику културе „Српска круна“ где је било речи о овом објекту. Потом се наставило ка Облићевом венцу где је група имала прилику да чује нешто више о Хотелу „Мажестик“ и „Руском цару“, наког чега се наставило ка привредном центру Београда, Теразијама и једном од симбола града, хотелу „Москва“. На самом крају шетње, Балканском улицом се наставило ка Хотелу „Праг“, до финалног одредишта у улици Адмирала Гепрата, Амаму кнеза Милоша.

Наведена траса обухватила је објекте који се налазе у оквиру урбаног језгра Београда и који су илустровали 3 сегмента изложбе „Хотели и кафане града Београда – препознавање споменика културе“ односно споменике културе који имају намену кафане, споменике културе који имају намену хотела и споменике културе који су имали намену хотела или кафане, али се она временом променила.

У уторак 27.августа 2019. године у сали Завода за заштиту споменика културе града Београда, у присуству великог броја медијских кућа, одржана је конференција за новинаре посвећена почетку радова на реконструкцији и рестаурацији Споменика Победнику. На конференцији су учествовали Оливера Вучковић, директор Завода за заштиту споменика културе града Београда, Бојана Ибрајтер Газибара, дипл.историчар уметности која је представила историјат подизања споменика, Невенка Новаковић, дипл.инж.арх аутор Пројекта реконструкције и рестаурације споменика „Победник“, др Бошко Стевановић, професор на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, пројектант конструкције и др Зоран Кузмановић, вајар, извођач радова на бронзаној скулптури.

Новинарима су детаљно предочени претходни радови на споменику, указано је на садашње стање и бронзане скулптуре и стуба, а представљени су и планирани радови. Завод за заштиту споменика културе града Београда је током 2018. године извршио увид и преглед у стање споменика, мапирање оштећења камене облоге и бронзане скулптуре, детаљно мерење и 3Д ласерско скенирање споменика. Увидом у стање споменика установљено је да су оштећења на споменику драстично погоршана у односу на 2016. годину када је последњи пут вршена опсервација споменика. На основу ових и свих претходних испитивања Завод је у сарадњи са Грађевинским факултетом Универзитета у Београду урадио идејни пројекат реконструкције и рестаурације Споменика Победнику који подразумева статичку санацију, рестаурацију и конзервацију бронзане скулптуре, рестаурацију и конзервацију камене облоге стуба и постамента

Споменик Победнику подигнут је 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Бронзана мушка фигура рад је вајара Ивана Мештровића, а постамент ауторско дело архитекте Петра Бајаловића.

Утврђен је за културно добро 1992. године (Службени лист града Београда бр. 26/92 ). Такође, Споменик Победнику се налази у оквиру споменика културе Београдска тврђава које ужива статус културног добра од изузетног значаја за Републику Србију (Одлука о утврђивању „Сл. гласник СРС“ бр. 14/79).

На седници Владе Србије одржаној 08.08.2019. године, а на предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда, зграда Дома штампе у Београду је утврђена за културно добро. Подигнута је 1958-61. године према пројекту архитекте Ратомира Богојевића и обликована у духу савремене архитектуре. У време грађења Дом штампе је представљао новину у области моделовања пословних објеката код нас. По свом урбанистичком положају и ликовној структурацији представља најзначајнији послератни допринос уобличењу Трга републике и заокружује ансамбл репрезентативних градских палата са којима чини визуелно и естетско јединство. У историографији српске послератне архитектуре Дом штампе је сврстан међу дела аутентичних архитектонских вредности, која ће снажно покренути токове архитектуре и прву афирмацију српске архитектуре у ширим размерама.

Дело је значајних архитектонских и урбанистичких вредности, као и ауторско остварење. Као зграда грађена за смештај Културног центра Београда и Савеза новинара, који и даље имају своје просторије у објекту, дело је културно историјских вредности.

На предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда, Влада Србије је на седници одржаној почетком августа 2019. године утврдила Зграду „Прогреса“ у Београду за културно добро.

Саграђена је у периоду 1993-1996. године као шестоспратна пословна зграда, на месту старијег једноспратног објекта који је током Другог светског рата оштећен. Пројекат за нову зграду „Прогреса“ са галеријским простором у приземљу представља ауторско дело архитеката Миодрага Мирковића и Љубише Мангова, добијен на конкурсу 1990. године, касније разрађено под руководством архитекте Мирковића. Изградња новог објекта у историјском амбијенту престонице представљао је пројектантски изазов базиран на постизању баланса између старог и новог у области архитектуре и пројектовања деведесетих година 20. века. Пажљив одабир архитектонских облика, линија и њихових односа, као и висококвалитетних материјала представља меру усклађености са непосредном околином. Посебан сегмент споменика културе представља галерија Прогрес, површине 530м² која обухвата приземље и простор сутерена. Главни улаз у галерију из Кнез Михаилове улице наглашен је бронзаном скулпуром Меркура на ротирајућем постаменту, рад уметнице Оље Ивањицки чланице уметничке групе Медијала, чијом изложбом је отворена галерија Прогрес 1997. године. Приземље у којем се налази галерија решено је у потпуности у стаклу па је сагледивост изложбеног садржаја транспарентна. Отварањем модерне галерије на месту некадашње галерије „Себастијан“, сачуван је идентитет места и постигнут континуитет културног живота у Кнез Михаиловој улици. Истовремено је тиме једнодимензионална пословна намена новог објекта избегнута. Споменик културе је репрезент високог стандарда градње и пројектовања у оквиру репрезентативног градитељског ансамбла највише категорије. За овај објекат ауторима је додељена награда листа „Борба“ за најуспешније архитектонско остварење изведено у 1996. години.