У петак 31.08.2018. године град Београд посетила је делегација града Шангаја. На састанку са представницима Градске управе Града Београда дискутовано је о заштити и витализацији историјског наслеђа, културних споменика и њиховом стању, обнови града, урбанизацији Београда и процедурама које Град спроводи у овим областима. Потом је уприличена шетња по Београдској тврђави, споменику културе од изузетног значаја, као и обилазак изложбе Урбанистичког завода „70 година планирања Београда“ на Калемегдану.

Састанку су присуствовали Xu Yao, директор Сектора за заштиту културних добара, при Заводу за становање града Шангаја, Cui Minghua, члан Комитета сталног одбора Градске скупштине града Шангаја, Ni Xufeng, директор Сектора за организацију, Радне групе за урбано-рурални развој и транспорт Градске скупштине Шангаја, Chen Lei, директор Сектора за стандарде и норме Комисије за становање, урбано-рурални развој и менаџмент, Shen Jianping, заменицa директора Сектора за регулацију експропријације становања, при Стамбеном заводу града Шангаја, као и чланови делегације Града Београда Драгомир Петронијевић – члан Градског већа, Александра Поповић – Кабинет градоначелника, Весна Тахов – в.д. директора Урбанистичког завода,. Оливера Вучковић – в.д. директора Завода за заштиту споменика културе Београда, Бранислав Поповић – директор Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда

Од прошле седмице културно наслеђе Београда је богатије за три нова културна добра. На седници Владе Републике Србије, одржаној 28. јуна 2018. године за споменике културе утврђени су: Српска школа у Батајници, Зграда са сликарским атељеима и галеријом Салона Музеја савремене уметности и Дом Савеза набављачких задруга државних службеника.

Српску школу у Батајници, Улица пуковника Миленка Павловића број 5, подигао је кнез Никола Вулко у периоду од 1875–1880. године, данас ОШ „Бошко Палковљевић Пинки”. Својом архитектуром издваја се од осталих стамбених сеоских кућа. У поређењу са стилском архитектуром тога периода у развијенијим градовима, нема посебне особености и представља скромније решење, али се његова вредност сагледава у контексту приградског насеља и историјског положаја српског становништва у Аустријској, потом Аустроугарској монархији. Као ретко сачувана наменска типска зграда друге половине 19. века сведочи о континуитету развоја школства и просветне делатности у области југоисточног Срема и издваја се као вредан пример типске школске градње.

Зграда са сликарским атељеима и галеријом Салона Музеја савремене уметности у Београду, Улица париска број 14, подигнута је у периоду 1956–1960. године, према пројекту Мирослава Јовановића, једног од водећих српских архитеката друге половине прошлог века. Архитектонским програмом предвиђено је да у објекту, поред станова са сликарским атељеима, буде пројектован и простор намењен излагању дела савремене уметности. По изградњи објекта у њега су се уселила четири реномирана југословенска уметника: Стојан Аралица, Иван Табаковић, Миленко Шербан и Пеђа Милосављевић, а од 1961. године у приземљу објекта почела је са радом Модерна галерија, данас Салон Музеја савремене уметности, који у овом простору у континуитету од преко педесет година, излаже дела најзначајнијих југословенских и светских савремених стваралаца. Осим тода, данас је једно од значајних остварења послератне архитектуре Београда.

Дом Савеза набављачких задруга државних службеника у Београду, Улица Македонска број 21, грађен је од средине 1928. до средине 1929. године према другонаграђеном конкурсном пројекту архитекте Димитрија М. Лека, једног од најзначајнијих и најдоследнијих представника академизма у српској архитектури у периоду између два светска рата и објекат на којем су утемељене и јасно дефинисане све одлике његовог особеног стила, чиме заузима важно место у опусу аутора. Сложен карактер и намена, функционална и складна архитектура оличена у прочишћености академског стила и монументалност сврставају га међу значајна достигнућа новијег српског градитељства. Посебно се истиче као објекат подигнут за потребе еснафске организације, а потом као место на којем су настала изузетна остварења нематеријалне баштине. Делатност Студија 10 Радио Београда, одакле су потекла најзначајнија дела у области радио драме у периоду после Другог светског рата па све до марта 2014. године, чиме је стваралаштво звуком и у звуку постало нераскидив део културног наслеђа српског народа, потврђује његову јединственост, уметнички, културно-историјски и друштвени значај.

На шеталишту испред Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“ у присуству великог броја посетилаца, отворена је изложба Завода за заштиту споменика културе града Београда „Црквена порта у Вранићу“. Изложбу су свечано отворили в.д. директора Завода Оливера Вучковић, ауторка изложбе етнолог Нада Живковић, виши стручни сарадник Завода, помоћник градоначелника Београда Андреја Младеновић и свештеник Радивоје Митровић из Вранића.

Изложба посвећена цркви у Вранићу настоји да ово вредно наслеђе представи јавности и афирмише нематеријалне и материјалне вредности сконцентрисане на простору црквене порте и већом посетом створи предуслове за унапређење и одрживост овог комплекса

Изложбу прати двојезични каталог у коме је уз обимне текстове о историјату и животу овог разнородног комплекса, представљена и богата фото и техничка документација.

Завод за заштиту споменика културе града Београда вас позива на отварање изложбе „Црквена порта у Вранићу“ аутора етнолога Наде Живковић, вишег стручног сарадника Завода у уторак 03.07.2018. године у 19 часова на платоу испред Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“.

Црквена порта у Вранићу се налази у центру села на благо, природно каскадираном платоу. Иако делује као спонтано настао комплекс, она се развијала по систему манастирских порти са функционалном поделом простора.

Поред цркава из деветнаестог века, захваљујући, пре свега,  деловању оца Радивоја Митровића, изграђен је парохијски дом, формирана је богата црквена ризница, пренета је стара кућа породице Матић и неколико помоћних објеката.

Данас, хронолошки, обликовно и примарно функционално разнородан комплекс, чини хомогену целину чије укупне вредности надилазе појединачна значења објеката.

Стручњаци Завода за заштиту споменика културе града Београда су од оснивања давне 1960.године, препознали вредности  тада постојећих објеката цркве брвнаре и Цркве Св Илије, водили археолошка ископавања, пројекте и радове за преношење објеката и реконструкцију цркве брвнаре, санацију оштећења на надгробним споменицима и новијој цркви, пројeкте за уређење порте и др.

Циљ  изложбе и пратећег каталога је да се афирмишу нематеријалне и материјалне вредности сконцентрисане на простору црквене порте и већом посетом створе  предуслови за унапређење и одрживост овог комплекса.

Такође, овај простор је и својеврстан приказ спроведених конзерваторских поступака   који дају могућност да се читају методолошки концепти заступљени у различитим временским раздобљима службе заштите, праве анализе и компарације, односно поред културног представља и стручни, едукативни потенцијал.

У среду 20.06.2018. године Амбасадор Републике Француске у Србији Њ.Е.Фредерик Мондолони и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Зоран Ђорђевић, посетили су радове на рестаурацији и санацији Споменика захвалности Француској на Калемегдану. Радове на обнови је уваженим гостима представио архитекта Зоран Туцић, виши стручни сарадник – конзерватор Завода за заштиту споменика културе града Београда, аутор пројекта обнове. На самом градилишту гости су имали прилику да присуствују постављању мермерних блокова типа „carrara bianco-c“ за први ниво постамента споменика.

У посебно урађеној хали у којој се изводи рестаурација бронзане скулптуре, рад Ивана Мештровића, поступак обнове презентовао је вајар Зоран Кузмановић, ангажован на обнови овог изузетно вредног скулпторског дела, објаснивши детаљно методологију рада и планиране наредне кораке.

Посети су присуствовали и представници Амбасаде Француске Никола Фај, први саветник амбасадора Републике Француске, Филип Делсол, војни аташе у Амбасади Републике Француске, члан Комисије, Максим Рено, шеф одељења за штампу Амбасаде, представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – државни секретар Негован Станковић, Тања Пушоња, саветница у Сектору за ПИО и борачко-инвалидску заштиту, Јелена Бешлин, саветница у Сектору за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте, представница стручног надзора Ангелина Марјановић, архитекта, Intellinea d.o.o, представници извођача радова „Кото“ д.о.о. Слободан Радовановић, архитекта, одговорни извођач радова и Исидора Вујовић, архитекта, Горан Чпајак, вајар извођач барељефа и историчарке уметности Завода за заштиту споменика културе града Београда Саша Михајлов, виши стручни сарадник и Бојана Ибрајтер Газибара, виши стручни сарадник.

Радови на обнови споменика се финансирају средствима Француске у укупном износу од 208.300 евра и Србије, залагањем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије у износу од 22.000.000 динара. Почели су у марту месецу, а њихов завршетак је планиран за 10. август 2018. године.

Завод за заштиту споменика културе града Београда је подржао овогодишњу кампању „Култура на ДАР“, промовишући је у оквиру својих активности, учешћем у стручном жирирању, као и даривањем победника са 40 каталога непокретних културних добара.

Друштво за академски развој је 2013. године покренуло кампању за очување и промоцију културне баштине у Србији „Култура на ДАР“. И ове године, пети пут по реду је пристигао велики број радова-фотографија и кратких филмова на тему омиљеног културног добра.

Стручни жири у саставу Александар Тешић, Бојана Ибрајтер Газибара, Бојана Племић, Бранимир Гајић, Дејан Ристић, Мирјана Варничић и Славомир Кишфалубац изабрао је најбоље радове у свим категоријама, а најважнији критеријум био је да фотографије и филмови буду тако осмишљени да представе места, људе или догађаје на најбољи могући начин. Победници 2018. године су

Најбољи филм у категорији Места: Заборављени дивови равнице, Уздин – ауторка: Татјана Романов

Најбољи филм у категорији Људи: Чегарски бол, Ниш – аутори: Мирослав Митић и Иван Манчић

Најбољи филм у категорији Догађаји: Сећање на 21. октобар, Крагујевац – аутор: Игор Јовановић

Најбоља фотографија у категорији Места: Међ шљивама Србија – баштина некултуре, Србија – аутор: Стефан Лазаревић

Најбоља фотографија у категорији Људи: Српски сељак, Златар – аутор: Ненад Остојић

Најбоља фотографија у категорији Догађаји:Косидба на Рајцу, Љиг – аутор: Иван Манчић

Најпопуларније дело пете сезоне Културе на ДАР је: 150 година постојања Ресавске библиотеке, Свилајнац – аутор: Стефан Лазаревић

У Резиденцији амбасадора Краљевине Норвешке Друштво за академски развој организовало је Свечану доделу награда за најбоље учеснике кампање Култура на ДАР 5 у суботу 02. јуна 2018. године.

Завод за заштиту споменика културе града Београда организовао је 25. маја 2018. године  IX Конференцију о културном наслеђу под називом Културно наслеђе и друштво – (не) равнотежа теорије и праксе у контексту одрживог развоја, екологије и здравља. Конференцију су отворили в.д.директора Оливера Вучковић, градски менаџер Горан Весић, помоћник министра културе и информисања Асја Драча Мунтеан, помоћник министра заштите животне средине Биљана Филиповић-Ђушић. Такође, на Конференцији су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања државни секретар Негован Станковић и Милица Ђурић.

Излагања су била подељена у четири сесије: 1. Културно наслеђе и одрживи развој, модератор др Марина Павловић 2. Културно наслеђе и простори сећања коју је модерирао доцент Филозофског факултета Игор Борозан 3. Културно наслеђе и заштита животне средине и здравља коју је модерирао професор и кардиолог Клиничког центра др. Предраг Митровић 4. Културно наслеђе, туризам и презентација кроз едукативне програме коју је модерирала Нада Живковић етнолог Завода за заштиту споменика културе града Београда. Конференцију Завода као и сваке године до сада пратио је Зборник у штамапаном издању у којем су представљени сви изложени радови. Посебан сегмент скупа био је посвећен Историјским кућама Србије коју је представила госпођа Катарина Вељковић власница споменика културе Дом породице Вељковић.

Овогодишњом темом желели смо да сагледамо становишта различитих актера оних који се са наслеђем сусрећу на директан начин, попут институција које се баве заштитом наслеђа свакодневно у комуникацији са грађанима, установама, компанијама али и становишта оних који се са наслеђем сусрећу на индиректан начин попут корисника споменика културе, инвеститора, ђака и туриста. Зато је овогодишња тема обухватила стручњаке и сараднике из области заштите али из области економије, медицине, туризма и заштите животне средине чија најновија истраживања значајно доприносе ширем сагледавању улоге културног наслеђа у данашњем друштву.

Закључак конференције јесте интегративни приступ у процесу очувања културног наслеђа у којем је интердициплинаран рад пут ка повећању друштвене свести о вредностима очувања баштине, њеног економског потенцијала и здравијег окружења.

У оквиру званичног програма Београдске интернационалне недеље архитектуре (БИНА) одржане од 10.05. до 31.05. 2018. године, у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе града Београда одржане су две шетње Зграда ПРИЗАД-а (Танјуг-А) и Мост краља Александра I у Београду. Шетње је водио Александар Божовић, дипломирани историчар уметности, стручни сарадник у Заводу за заштиту споменика културе града Београда.

Шетња Зграда ПРИЗАД-а (Танјуг-А)

Шетња у Згради ПРИЗАД-а (Танјуг-а) на Обилићевом венцу бр. 2 је одржана 21.05.2018. године. У присуству посетилаца и надлежних из организације БИНА и из новинске агенцијев ТАНЈУГ, презентован је овај монументални објекат подигнут 1938. године, по пројекту архитекте Богдана Несторовића. Објекат карактерише композиција фасада са складаним односом форме и прочишћених безорнаменталних површина екстеријера које сврставају овај објекат у антологијске примере касног модернизма у међуратној архитектури Београда. Посебан значај представља јавна функлције објекта, односно чињеница да је од шездесетих година XX века у згради седиштен ТАНЈУГ-а (Телеграфске агенције Нове Југославије).

Шетња Мост краља Александра I у Београду   

Шетња код пилона Моста краља Александра I у Београду (Бранков мост) на углу улица Карађорђеве и Црногорске је одржана 28.05.2018. године. У присуству посетилаца и надлежних из организације БИНА презентован је историјат, архитектура и идеолoшко значење данашњег Бранковог моста (званичан назив мост братства и јединства), који  је грађен у периоду од 1930-34. године према пројекту архитекте Николаја Краснова. Мост је замишљен и реализован као значајан утилитаран објекат који је требало да представља спој модерног инжењерства и историцистичке архитектуре. Услед ратних разарања 1941. године променио је свој првобитни облик. Након рата извршене су реконструкције и адаптације пилона у два наврата 1955-56. и 1975-78. године, као и 2005. године.

За предстојећу Ноћ музеја, 19.05.2018. године Завод за заштиту споменика културе града Београда отвара своју зграду.

Било да је у питању жртвеник из римског доба обавијен причама и легендама или пак лавља глава са Теразијске чесме, благо које крије зграда Завода за заштиту споменика културе града Београда од непроцењиве је вредности! Бројни предмети, баш као и приче узидане у бедеме београдске тврђаве, провешће посетиоце кроз неколико векова бурне историје која се одигравала на ушћу Саве у Дунав. Посебно место у овогодишњој Ноћи музеја заузеће представљање стотинама година старе чесме Мехмед-паше Соколовића, којој је однедавно враћен стари сјај.