Драги пратиоци од данас, сваког понедељка, среде и петка, на нашој страници, упознаваћемо вас са културним добрима Београда. Почињемо са Робним магазином.
У некадашњој главној трговачкој улици Београда, Улици краља Петра, помало скривен на први поглед, налази се прави архитектонски бисер. Ово несвакидашње ауторско остварење, познато као Робни магазин, саграђено је 1907. године према пројекту инжењера Виктора Азриела.
Виктор Давид Азриел је рођен у Београду 1880. године, у богатој јеврејској трговачкој породици. Његов отац Ха(ј)им је био активан члан, а једно време и председник београдске Јеврејске општине сефардског обреда. Након основне школе и гимназије у Београду, Виктор Азриел одлази у Беч на Техничку високу школу. Први познати посао по повратку у родни град била је поправка породичне куће. Изузев зграде Робног магазина, на чијем десном пиластру је уклесано име овог инжењера, име Виктора Азриела се везује и за зидање јеврејске синагоге Бет Исраел у Улици цара Уроша која је срушена у бомбардовању 1941. године, а чијом је изградњом руководио. Рано је престао да се бави инжењерском праксом и потпуно се посветио изучавању ционизма, путовањима и писању. Стрељан је 1942. године.
Робни магазин је подигнут за Бенциона Булија, познатог банкара и народног посланика. То је била прва модерна робна кућа у Београду, потпуно другачија од традиционалних дућана. Управо специфична намена зграде омогућила је пројектанту слободнији третман ентеријера и употребу савремене конструкције. Ова сразмерно мала грађевина основе 8 метара х 20 метара, има подрум и четири етаже. Приземље, међуспрат и спрат представљају јединствен продајни простор. Робни магазин је био прва трговачка зграда у Београду у којој је више етажа међусобно спојено и отворено, јер је прегледност један од основних услова који је неопходно испунити у пројектовању магацина. Овако отворен простор постигнут је употребом стубова и галерија, као и гвозденим мостом који је повучен кроз централни део у висини првог спрата, а осветљен је преко фасаде и правоугаоних лантерни на равном крову. Највиши спрат је сасвим издвојен гвозденом таваницом и предвиђен за складиште, а у задњем делу, иза продајног простора, смештене су канцеларије. За конструкцију је употребљен армирани бетон, a гвоздени носачи и декоративни стубови су допремљени из Аустрије.
Архитектонском програму Робног магазина одговара сецесијски обрађена фасада. Урађена као стаклена „зид завеса“ придржана гвозденом решетком, фасада је смештена између два мермерна пилона с карактеристичним завршецима – фијалама. Бели пилони, на црним полираним гранитним базама, декорисани су рељефно, женским маскама расплетене косе, од којих се спуштају стилизоване геометријске траке. Ови мотиви, који се појављују на појединим београдским фасадама тога времена, инспирисани су Оријентом и карактеристични су за сецесијски стил. Умерену сецесијску декорацију има и лучни фасадни завршетак, као и гвоздена балконска ограда, која својом позицијом пресеца зграду по средини. У централном делу приземља, симетрично постављен и у основи трапезасто увучен, смештен је портал с веома успелим и занимљивим рукохватима у виду лабудова, од којих је један украден, а три се за сад чувају у Заводу за заштиту споменика културе града Београда. Овај зооморфни детаљ, уз антропоморфне женске маске, геометријске траке и флоралне преплете тако заокружује декоративни репертоар Робног магазина.
Робни магазин у Улици краља Петра бр. 16 у Београду, наглашено вертикалан, лепих пропорција и складан, најуспелији је и најчистији пример сецесијске архитектуре у Београду. Робни магазин је утврђен за културно добро 1966. године (Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1068/3, од 30. 12. 1966).
