Култура на ДАР 5

Завод за заштиту споменика културе града Београда је подржао овогодишњу кампању „Култура на ДАР“, промовишући је у оквиру својих активности, учешћем у стручном жирирању, као и даривањем победника са 40 каталога непокретних културних добара.

34214928_1933446886705850_7372129982820122624_n

Друштво за академски развој је 2013. године покренуло кампању за очување и промоцију културне баштине у Србији „Култура на ДАР“. И ове године, пети пут по реду је пристигао велики број радова-фотографија и кратких филмова на тему омиљеног културног добра.

34400334_1933451660038706_3524037627193851904_n

Стручни жири у саставу Александар Тешић, Бојана Ибрајтер Газибара, Бојана Племић, Бранимир Гајић, Дејан Ристић, Мирјана Варничић и Славомир Кишфалубац изабрао је најбоље радове у свим категоријама, а најважнији критеријум био је да фотографије и филмови буду тако осмишљени да представе места, људе или догађаје на најбољи могући начин. Победници 2018. године су

34416398_1933447406705798_3638826611068895232_n

 

Најбољи филм у категорији Места: Заборављени дивови равнице, Уздин – ауторка: Татјана Романов

34468359_1933450330038839_8589537041237147648_n

Најбољи филм у категорији Људи: Чегарски бол, Ниш – аутори: Мирослав Митић и Иван Манчић

Најбољи филм у категорији Догађаји: Сећање на 21. октобар, Крагујевац – аутор: Игор Јовановић

Најбоља фотографија у категорији Места: Међ шљивама Србија – баштина некултуре, Србија – аутор: Стефан Лазаревић

Најбоља фотографија у категорији Људи: Српски сељак, Златар – аутор: Ненад Остојић

Најбоља фотографија у категорији Догађаји:Косидба на Рајцу, Љиг – аутор: Иван Манчић

Најпопуларније дело пете сезоне Културе на ДАР је: 150 година постојања Ресавске библиотеке, Свилајнац – аутор: Стефан Лазаревић

 

У Резиденцији амбасадора Краљевине Норвешке Друштво за академски развој организовало је Свечану доделу награда за најбоље учеснике кампање Култура на ДАР 5 у суботу 02. јуна 2018. године.

Извештај о Конференцији

 

Завод за заштиту споменика културе града Београда организовао је 25. маја 2018. године  IX Конференцију о културном наслеђу под називом Културно наслеђе и друштво – (не) равнотежа теорије и праксе у контексту одрживог развоја, екологије и здравља. Конференцију су отворили в.д.директора Оливера Вучковић, градски менаџер Горан Весић, помоћник министра културе и информисања Асја Драча Мунтеан, помоћник министра заштите животне средине Биљана Филиповић-Ђушић. Такође, на Конференцији су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања државни секретар Негован Станковић и Милица Ђурић.

F_0954 (012) F_0954 (017)

 

Излагања су била подељена у четири сесије: 1. Културно наслеђе и одрживи развој, модератор др Марина Павловић 2. Културно наслеђе и простори сећања коју је модерирао доцент Филозофског факултета Игор Борозан 3. Културно наслеђе и заштита животне средине и здравља коју је модерирао професор и кардиолог Клиничког центра др. Предраг Митровић 4. Културно наслеђе, туризам и презентација кроз едукативне програме коју је модерирала Нада Живковић етнолог Завода за заштиту споменика културе града Београда. Конференцију Завода као и сваке године до сада пратио је Зборник у штамапаном издању у којем су представљени сви изложени радови. Посебан сегмент скупа био је посвећен Историјским кућама Србије коју је представила госпођа Катарина Вељковић власница споменика културе Дом породице Вељковић.

F_0954 (025) F_0954 (026) F_0954 (030)

Овогодишњом темом желели смо да сагледамо становишта различитих актера оних који се са наслеђем сусрећу на директан начин, попут институција које се баве заштитом наслеђа свакодневно у комуникацији са грађанима, установама, компанијама али и становишта оних који се са наслеђем сусрећу на индиректан начин попут корисника споменика културе, инвеститора, ђака и туриста. Зато је овогодишња тема обухватила стручњаке и сараднике из области заштите али из области економије, медицине, туризма и заштите животне средине чија најновија истраживања значајно доприносе ширем сагледавању улоге културног наслеђа у данашњем друштву.

F_0954 (034) F_0954 (052)

Закључак конференције јесте интегративни приступ у процесу очувања културног наслеђа у којем је интердициплинаран рад пут ка повећању друштвене свести о вредностима очувања баштине, њеног економског потенцијала и здравијег окружења.

BINA

У оквиру званичног програма Београдске интернационалне недеље архитектуре (БИНА) одржане од 10.05. до 31.05. 2018. године, у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе града Београда одржане су две шетње Зграда ПРИЗАД-а (Танјуг-А) и Мост краља Александра I у Београду. Шетње је водио Александар Божовић, дипломирани историчар уметности, стручни сарадник у Заводу за заштиту споменика културе града Београда.

IMG-8a44b2d11c1a5b26ec0cf56a8f84228a-V

Шетња Зграда ПРИЗАД-а (Танјуг-А)

Шетња у Згради ПРИЗАД-а (Танјуг-а) на Обилићевом венцу бр. 2 је одржана 21.05.2018. године. У присуству посетилаца и надлежних из организације БИНА и из новинске агенцијев ТАНЈУГ, презентован је овај монументални објекат подигнут 1938. године, по пројекту архитекте Богдана Несторовића. Објекат карактерише композиција фасада са складаним односом форме и прочишћених безорнаменталних површина екстеријера које сврставају овај објекат у антологијске примере касног модернизма у међуратној архитектури Београда. Посебан значај представља јавна функлције објекта, односно чињеница да је од шездесетих година XX века у згради седиштен ТАНЈУГ-а (Телеграфске агенције Нове Југославије).

IMG-21c76150648c3b2bd7d6aaff1e70079c-V

Шетња Мост краља Александра I у Београду   

Шетња код пилона Моста краља Александра I у Београду (Бранков мост) на углу улица Карађорђеве и Црногорске је одржана 28.05.2018. године. У присуству посетилаца и надлежних из организације БИНА презентован је историјат, архитектура и идеолoшко значење данашњег Бранковог моста (званичан назив мост братства и јединства), који  је грађен у периоду од 1930-34. године према пројекту архитекте Николаја Краснова. Мост је замишљен и реализован као значајан утилитаран објекат који је требало да представља спој модерног инжењерства и историцистичке архитектуре. Услед ратних разарања 1941. године променио је свој првобитни облик. Након рата извршене су реконструкције и адаптације пилона у два наврата 1955-56. и 1975-78. године, као и 2005. године.

IMG-980e0ab79a37dea05bde85e1b41ad46e-V IMG-b64abe54720cb9ed101351d82de532cd-V IMG-cf8ba0f6bfdeed531c52c186ca2cbb74-V IMG-d31838cf1baa99496e866d53041d1e76-V IMG-e513c0f5a5fc0f1e27105f3f6fe0c67d-V

 

 

IMG_20180528_162644 IMG_20180528_170139 IMG_20180528_170149

Ноћ музеја 2018

За предстојећу Ноћ музеја, 19.05.2018. године Завод за заштиту споменика културе града Београда отвара своју зграду.

noc muzeja1

Било да је у питању жртвеник из римског доба обавијен причама и легендама или пак лавља глава са Теразијске чесме, благо које крије зграда Завода за заштиту споменика културе града Београда од непроцењиве је вредности! Бројни предмети, баш као и приче узидане у бедеме београдске тврђаве, провешће посетиоце кроз неколико векова бурне историје која се одигравала на ушћу Саве у Дунав. Посебно место у овогодишњој Ноћи музеја заузеће представљање стотинама година старе чесме Мехмед-паше Соколовића, којој је однедавно враћен стари сјај.

nocmuzeja2

У 20.00 и 22.00 Шта је крила чесма? Стручно вођење археолога од зграде Завода до римског бедема и чесме Мехмед-паше Соколовића.

Од 22.00 до 01.00 DJ Chavo Loco пушта музику на платоу испред улаза у Завод.

Од 17.00 до 21.00 Дечја радионица „Мали археолог“

Након првих корака и речи, време је и за прва археолошка истраживања! Упознајте малишане са светом археологије – од проналаска закопаног блага до упоређивања и анализирања ископина уз помоћ алатки којима се служе прави археолози.

Од 17.00 до 21.00 Дечја радионица „Наслеђе за децу“

Како су настајали данас чувени споменици културе, колико смо о њима водили рачуна и на који начин можемо да их сачувамо за нове генерације?

У сали Завода посетиоци ће моћи да погледају изложбу посвећену згради над Југозападним бедемом Горњег града у којој се Завод данас налази.

Европски дан срчане слабости у Заводу за заштиту споменика културе града Београда

Европски дан срчане слабости се обележава у целој Европи од маја 2010. године. Овај дан, који је увело Европско удружење за срчану слабост, треба да укаже на важност препознавања срчане инсуфицијенције, успостављања тачне дијагнозе и адекватног лечења. Обележавања овог дана се састоји од медијске промотивне кампање у новинама, телевизији и на интернету, интеракције лекара са болесницима на јавним местима и организованих предавања на клиникама.

Овогодишњи Европски дан срчане слабости се одржава у згради Завода за заштиту споменика културе града Београда и испред споментика Победнику у петак, 18.маја 2018. године од 12 до 14 часова. Том приликом биће организовани прегледи и консултације са болесницима. После прегледа и консултација проф. др Драган Симић и Асс. др Марија Здравковић, ће одржати едукативна предавања. Такође ће бити присутни позвани гости и представници медија.

У оквиру активности предвиђен је и обилазак Београдске тврђаве уз пратњу стручног сарадника Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Реализација овогодишњег Европског дана срчане слабости, представља својеврстан увод у IX Конференцију о културном наслеђу Културно наслеђе и друштво – (не) равнотежа теорије и праксе у контексту одрживог развоја, екологије и здравља, која се одржава у организацији и у просторијама Завода за заштиту споменика културе града Београда, 25. маја 2018. године.

DAN_SRČANE_SLABOSTI_2018_Program_2018_05_16_14_44_10_753 copy 

Споменик захвалности Француској – обилазак погона за обраду камена у Аранђеловцу

На позив вршиоца стручног надзора на извођењу радова на Споменику захвалности Француској „Intellinea“ д.о.о. стручни сарадници Завода за заштиту споменика културе града Београда – Оливера Вучковић, в.д. директора, Зоран Туцић, одговорни пројектант рестаурације и санације споменика, Снежана Неговановић, Бојана Ибрајтер Газибара и Саша Михајлов, заједно са представницима извођача радова – Слободаном Радовановићем и Мирославом Петронијевићем, стручним надзором – Предрагом Јошићем и консултантом за камен Завода за заштиту споменика културе града Београда „Камена колонија“– Зораном Ђајићем, у петак 11. маја 2018. године, обишли су погон за обраду камена у Аранђеловцу.

F_0948 (002) F_0948 (020) F_0948 (030) F_0948 (052) F_0948 (066) F_0948 (106)

 

Обилазак погона за обраду камена – каменорезачке радње Љубомира Тимотијевића, коју је ангажовао извођач радова Кото д.о.о, предузет је у циљу увида и детаљног прегледа пристиглих комада блокова мермера Carrara bianco тип C, према пројекту одређени за израду новог постамента споменика, као и две реплике барељефа „Сорбона“ и „Ратници“. Представници извођача радова су присутнима показали пристигле блокове из Италије, детаљно образложили стање камених блокова и начин њихове обраде, потом представили начин и технологију припреме камених површина за израду барељефа и припремљене комаде камена за израду истих. Након детаљног прегледа пристиглих камених блокова од стране одговорног пројектанта, стручног надзора и извођача радова, констатовано је да квалитет и начин обраде у потпуности задовољавају задате критеријуме, као и да припремљени комади за израду барељефа могу да се транспортују у радионицу извођача радова у Београду како би вајар Горан Чпајак могао да започне њихову израду. Након увида у стање камених блокова припремљених за постамент Споменика захвалности Француској, присутнима је представљена техника и технологија припреме камена за даљу употребу у овм погону.

IX Конференција о културном наслеђу

Завод за заштиту споменика културе града Београда организује и ове године девету по реду конференцију о културном наслеђу под насловом „Културно наслеђе и друштво – (не)равнотежа теорије и праксе у контексту одрживог развоја, екологије и здравља“.

Циљ овогодишње конференције јесте да као и до сада окупи стручњаке и сараднике из области заштите културног наслеђа и сродних струка али и из области медицине, економије, туризма, чија најновија истраживања, пракса и радови значајно доприносе ширем сагледавању улоге културног наслеђа у данашењем друштву, због чега желимо да укажемо на важност интегративног приступа културном наслеђу.

Конференција се организује под покровитељством Секретаријата за културу Скупштине града Београда у просторијама Завода 25. маја 2018. године са почетком у 9 часова.

Захвалница Народног музеја

На свечаности одржаној 10. маја 2018. године поводом обележавања јубилеја 174 године од оснивања Народног музеја у Београду, Заводу за заштиту споменика културе града Београда је додељена захвалница. Завод је признање за остварену успешну сарадњу са једном од најстаријих музејских установа понео заједно са Српском академијом наука и уметности, Филозофским факултетом Универзитета у Београду, дародавцима и другим значајним институцијама из области културе и образовања. У име Завода захвалницу је примила в.д. директора Оливера Вучковић.

001 002 00320180510_133157