Споменик захвалности Француској

Споменик захвалности Француској, рад вајара Ивана Мештровића, постављен је на крају главне алеје Калемегданског парка 11. новембра 1930. године у знак пријатељства и сарадње Србије и Француске током Првог светског рата. Подигнут је прилозима Друштва пријатеља Француске и Друштва некадашњих ђака француских школа.
F_0976 (040)_resize F_0976 (043)_resize
Споменик чине бронзана женска фигура, која представља Француску како у ратном заносу прилази у помоћ Србији, и високи камени постамент једноставне форме, у чијем су доњем делу уклесана два плитка рељефа. На западној страни постамента представљени су француски и српски ратници, а на источној персонификација „Сорбоне” у виду младе жене окружене ђацима. Ове рељефе су у духу ар декоа, према Мештровићевим цртежима, извели вајари Франо Кршинић и Антун Аугустинчић. На преостале две стране постамента стоје натписи: Волимо Француску као што је она нас волела и A la France. Споменик захвалности Француској проглашен је за споменик културе од великог значаја за Републику Србију.


F_0976 (045)_resize F_0976 (047)_resize F_0976 (048)_resize F_0976 (049)_resize
Обнову Споменика захвалности Француској, која је реализована према пројекту архитекте Завода за заштиту споменика културе града Београда Зорана Туцића, обезбедиле су владе Републике Србије и Републике Француске.
F_0976 (051)_resize F_0976 (053)_resize F_0976 (055)_resize F_0976 (056)_resize F_0976 (059)_resize

У петак 7. септембра 2018. године, пред члановима француско-српске комисије, која је пратила извођење и финансирање радова, извршена је примопредаја обновљеног Споменика захвалности Француској.
F_0976 (061)_resize F_0976 (069)_resize F_0976 (100)_resize
Споменик је био у веома лошем стању, са бројним оштећењима насталим током 88 година. Радови су се одвијали у више фаза. Најпре је бронзана скулптура, рад чувеног вајара Ивана Мештровића, у којој је пре почетка радова било пет тона бетона и која је била пуна пукотина, скинута са постамента, а потом и рестаурирана у посебно припремљеном простору у непосредној близини споменика. Рестаурацију скулптуре извео је вајар Зоран Кузмановић, експерт за бронзу.
F_0976 (102)_resize

Барељефи на постаменту, израђени од брачког камена, били су оштећени готово до непрепознатљивости услед неповољних временских услова. Барељефе „Сорбона” и „Ратници” поново је исклесао вајар Горан Чпајак у италијанском мермеру „карара бјанко”, а на основу оригиналних позитива барељефа. Реплике барељефа су постављене на нови постамент споменика. Оригинални барељефи, који су се налазили на Споменику, биће уступљени Музеју града Београда на чување.

Мало степениште Савског шеталишта

Завод за заштиту споменика културе града Београда успешно је завршио реализацију пројекта реконструкције и рестаурације Малог степеништа Савског шеталишта на простору Београдске тврђаве. Радове је финансирала ТИКА-Турска агенција за координацију и сарадњу, а изводила фирма „Јадран“ д.о.о. из Београда.


F_0974 (105)_resize F_0974 (102)_resize F_0974 (099)_resize
F_0974 (095)_resize F_0974 (089)_resize F_0974 (088)_resize


На пројекту су учествовали: испред Завода као одговорни пројектанти и конзерваторски надзор: архитекта Ивана Филиповић Јорк, помоћник директора и архитекта Невенка Новаковић, виши стручни сарадник. Пројекат конструкције израдио је Зоран Цекић, дипл.инж.грађ, који је вршио и стручни надзор у току извођења радова.

Радови су обухватили комплетну реконструкцију степеништа која је подразумевала замену недостајућих и веома оштећених елемената, чишћење и консолидацију свих делова степеништа и ограде који нису мењани, хидрофобирање и антиграфитну заштиту. Циљ је био очување аутентичног дизајна из 1903. године када су степенице настале.


F_0974 (083)_resize F_0974 (073)_resize F_0974 (071)_resize F_0974 (068)_resize F_0974 (058)_resize F_0974 (046)_resize


Деценије утицаја атмосферилија, фреквентног саобраћаја у непосредној близини и аерозагађења, као и негативан антропогени утицај, довеле су степениште пре почетка радова на ивицу безбедног функционалног коришћења. Губитак каменог материјала и многобројне форме распадања претиле су да доведу овај бисер архитектуре са почетка 20. века до непрепознатљивости. И раније су колеге конзерватори улазили у израду конзерваторских пројеката за реконструкцију степеништа али се од реализације увек одустајало због великог проблема недостатка аутентичног камена керсантита на тржишту као последица тога што је каменолом напуштен деценијама уназад. За групу стручњака која је реализовала пројекат овај проблем је представљао изазов и заједничким снагама и уз велико разумевање турских партнера ушло се у подухват поновног отварања каменолома и експлоатације камена за потребе овог пројекта. Тако је каменолом у Рипњу привремено заживео и омогућио да се радови изводе по најстрожијим конзерваторским принципима, употребом истог камена који је аутор оригинално користио. Изазов за каменоресце и вајаре била је израда врло комплексних профилација и уклапање са постојећим формама. Посебно значајан и емотиван детаљ у овом делу посла је учешће у конзерваторском надзору колегинице дипломираног вајара мр. Александре Ристановић, која је на нашу велику жалост изгубила битку са тешком болешћу. Њена посвећеност и преданост остаће запамћена на овом пројекту

F_0974 (031)_resize F_0974 (030)_resize F_0974 (028)_resize

Приликом рестаурације примењен је принцип задржавања максималне аутентичности, тако да су санирана само конструктивна оштећења. Деликатни радови на конзервацији камена били су неопходни због оштећења у виду љуспања и одвајања кора јер је у те делове улазила вода која је у циклусима мржњења и промене волумена наносила све већа оштећења.

Пројектом је била предвиђена денивелација тротоара дуж степеништа у Париској улици где је као последица реконструкција Париске улице, као и постављања трамвајских шина доњи део степеништа и ограде заливен са неколико слојева асфалта. Овим решењем степеништу је враћена првобитна геометрија и форма. Приликом скидања асфалта откривена су потпуно сачувана газишта и калдрма која је красила простор испред чесме, као и делови калдрме на тротоару. Извршена је измена у пројекту тако да је оригинална калдрма сачувана и презентована а простор тротоара поплочан калдрмом од керсантита. Такође, спољашњи делови ограде су били делимично затрпани земљом која је уклоњена и ту су откривени делови ригола за одвођење воде од керсантита који су реконструисани.

Уређене су и зелене површине око степеништа, уклоњено је жбуње које их је заклањало и постављена тепих трава. Степениште и чесма су декоративно осветљени.

Реконструкција Малог степеништа је представљала више од очувања структуралног интегритета и естетике – она је имала и симболички значај због чињенице да су ове степенице један од најзначајнијих објеката парковске архитектуре код нас и да их је пројектовала прва жена архитекта у Србији- Јелисавета Начић.

 

Архитектонско-конзерваторски послови 2017

Реконструкција, рестаурација и презентација Чесме Мехмед паше Соколовића


Реконструкција и рестаурацијa Турбета Дамад Али паше на Београдској тврђави


Фасаде


Реконструкција, рестаурација и конзервација Музеја савремене уметности


 

Јавне набавке 2019

2019 година

 

НАБАВКА РАЧУНАРСКЕ ОПРЕМЕ

јавна набавка мале вредности

ЈНМВ БРОЈ 04/2019

1. Позив за подношење понуде
2. Конкурсна документација

 

УСЛУГЕ ШТАМПАЊА

јавна набавка мале вредности

ЈНМВ БРОЈ 03/2019

1. Позив за подношење понуде
2. Конкурсна документација
3. Додатно појашњење конкурсне документације бр. 1
4. Измена конкурсне документације – пречишћен текст
5. Измена конкурсне документације
6. Одлуку о додели уговора – партија 1
7. Одлука о додели уговора – партија 2

 

 

НАБАВКА ТОНЕРА И КАНЦЕЛАРИЈСКОГ МАТЕРИЈАЛА

јавна набавка мале вредности

ЈНМВ БРОЈ 02/2019

1. Позив за подношење понуде
2. Конкурсна документација
3. Одлука о додели уговора – партија 1
4. Одлука о додели уговора – партија 2
5. Обавештење о закљученом уговору – партија 1
6. Обавештење о закљученом уговору – партија 2

 

УСЛУГЕ ЧИШЋЕЊА ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА У ЗАВОДУ ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Jавне набавке мале вредности


ЈНМВ БРОЈ 01/2019

1. Позив за подношење понуде
2. Конкурсна документација
3. Додатно појашњење конкурсне документације бр. 1
4. Одлука о додели уговора
5. Обавештење о закљученом уговору

Реконструкција, рестаурација и конзервација Музеја савремене уметности

Завод за заштиту споменика културе града Београда је у периоду од септембра 2016. до 20. октобра 2017. године, у складу са својим надлежностима, активно учествовао у изради и реализацији капиталне инвестиције Пројекту реконструкције, рестаурације и конзервације Музеја савремене уметности, Ушћe 10, Блoк 15, Нoви Бeoгрaд, утврђен за споменик културе 1987. године („Службени лист града Београда“ бр. 16/87).

Служба заштите је уважавајући основна начела заштите непокретних културних добара издала услове за предузимање мера техничке заштите за реконструкцију, рестаурацију и конзервацију Музеја савремене уметности у Београду, којима је јасно дефинисан степен дозвољених интервенција у ентеријеру и екстеријеру споменика културе, као и главне поставке/пројектни задатак, сходно захтевима корисника и високим технолошким стандардима савремене музеологије, како би се објекат музеја вратио у функционално стање.

Према издатим условима за предузимање мерама техничке заштите за планиране интервенције на споменику културе и пројекту израђеном у складу са условима, реализацију радова на Музеју савремене уметности у Београду, по установљеној динамици, пратио је као конзерваторски надзор стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда и то од почетка радова септембра 2016. године до завршетка радова 20. октобра 2017. године, када је Музеј савремене уметности у Београду поново отворен за јавност.

Посебан печат музеју дали су пројектант архитекта Дејан Тодоровић и архитекта-конзерватор Светлана Марковић, виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда, која је вршила конзерваторски надзор у току извођења радова на реализацији капиталног пројекта за Републику Србију и град Београд

P_20170918_151653_resize P_20170918_151751_resize P_20170918_151811_resize P_20170918_151930_resize P_20171005_141932_resize P_20171005_142219_resize P_20171005_142305_resize P_20171005_142349_resize P_20171005_142402_resize P_20171005_142418_resize P_20171005_142432_resize P_20171005_142435_resize P_20171005_142548_resize P_20171005_142631_resize P_20171005_142635_resize P_20171005_142639_resize

Фасаде

У току 2017. и 2018. године Завод за заштиту споменика културе града Београда је  у својству конзерваторског надзора учествовао у радовим на рестаурацији фасада, које су водили Секретаријат за комуналне и стамбене послове и Градско стамбено Београд, над следећим објектима:

 

Секретаријат за комуналне и стамбене послове

  • Карађорђева 17-19
  • Карађорђева 21
  • Карађорђева 23
  • Карађорђева 35
  • Карађорђева 39
  • Карађорђева 41
  • Карађорђева 43
  • Косанчићев венац 1
  • Косанчићев венац 5
  • Косанчићев венац 13
  • Косанчићев венац 15
  • Косанчићев венац 19
  • Косанчићев венац 21
  • Косанчићев венац 2
  • Косанчићев венац 4
  • Косанчићев венац 6
  • Косанчићев венац 8
  • Косанчићев венац 18
  • Косанчићев венац 22
  • Задарска 2
  • Задарска 12
  • Задарска 14
  • Задарска 7
  • Поп-Лукина 1-3
  • Поп-Лукина 3-5
  • Поп-Лукина 4
  • Поп-Лукина 6
  • Поп-Лукина 10
  • Фрушкогорска 2
  • Фрушкогорска 4
  • Фрушкогорска 8
  • Фрушкогорска 10
  • Џорџа Вашингтона 56
  • Грачаничка 18
  • Булевар деспота Стефана 10

 

 

F_0850 (28)_resize F_0850 (35)_resize F_0850 (75)_resize F_0850 (67)_resize F_0850 (55)_resize F_0850 (54)_resize F_0850 (53)_resize F_0850 (46)_resizeF_0850 (38)_resize

Градско стамбено

  • Теразије 6
  • Теразије 12
  • Теразије 14
  • Теразије 29
  • Теразије 39
  • Теразије 43
  • Теразије 28
  • Теразије 38
  • Краља Милана 8
  • Краља Милана 10-10а
  • Краља Милана 22
  • Краља Милана 13
  • Краља Милана 19
  • Краља Милана 21
  • Краља Милана 23
  • Краља Милана 25
  • Краља Милана 27
  • Немањина 46
  • Немањина 36
  • Немањина 1
  • Крушедолска 11
  • Катанићева 22
  • Катанићева 12
  • Катанићева 6
  • Светог Саве 6
  • Светог Саве 8

Picture 007_resize F_0849 (191)_resize F_0849 (183)_resize F_0849 (179)_resize F_0849 (134)_resize F_0849 (123)_resize F_0849 (088)_resize F_0849 (085)_resize F_0845 (143)_resize F_0845 (135)_resize F_0845 (117)_resize F_0845 (103)_resize F_0845 (098)_resize F_0845 (088)_resize F_0845 (053)_resize F_0845 (031)_resize F_0845 (006)_resize

Реконструкција и рестаурацијa Турбета Дамад Али паше на Београдској тврђави

Почетком новембра месеца 2017. године завршени радови на реконструкцији и рестаурацији Турбета Дамад Али паше на Београдској тврђави. Израду пројекта и његову реализацију финансирала је ТИКА – турска агенција за координацију и развој, а пројекат је рађен у сарадњи са турском пројектантском фирмом „Ekol Mimarlik“ и бројним експертима за отоманску историју и архитектуру.

F_0892 (057) F_0892 (062)

На рестаурацији овог значајног споменика примењени су строги принципи конзервације и све одлуке су донете након проучавања литературе, анализе сличних објеката из периода и свих претходних интервенција.

F_0892 (064)

 

F_0892 (223)

Турбе је подигнуто 1784. године над гробом Изет Мехмед-паше, који је овде умро као заповедник Београда. У време првог српског устанка турбе је оштећено. Обновио га је 1818–1819. године београдски валија Марашли Али-паша, посветивши турбе успомени на Дамад Али-пашу. Овај славни војсковођа погинуо је 1716. године у бици код Петроварадина, а сахрањен је у Горњем граду, покрај џамије султана Сулејмана. Неколико година касније, у време аустријске окупације, заједно са џамијом разорен је и пашин гроб. Средином 19. века овде су сахрањена још два заповедника Београда. Турбе је обновљено пред други светски рат. Тада је пронађен и поново постављен стари нишан посвећен Дамад Али-паши, чије име ово турбе и данас носи.

F_0909 (02)

Радови на турбету отпочели су крајем маја 2017. године и односили су се пре свега на реконструкцију крова и кровног покривача, замену пода, замену прозора и врата, као и израду дренаже око турбета.

F_0909 (08)

На основу истраживања историјске документације и анализа претходних пројеката који су рађени у Заводу закључено је да би кровни покривач требало да буде од олова, који је и постављен преко слојева блатног и кречног малтера. Под од шестоуганих опекарских елемената постављен је на подлогу од кречног малтера. На једном зиду откривени су остаци старог малтера, и они су презентовани. Зидови и купола су окречени.

F_0892 (086)

F_0892 (073)

Дрвени сандук је замењен новим и наручен је нови украсни прекривач из Турске.

Израђени су нови прозори и врата по угледу на постојеће.

Извршена је консолидација камена на фасадама као и комплетна рестаурација фасада.

 

F_0892 (115)

F_0909 (14)

Током ископавања око турбета откривена је стара стаза од камена на нижој коти од постојеће коте терена Горњег града, која је у основи истог шестоугаоног облика као и турбе. Стаза је презентована, око стазе је израђена дренажа, као и шкарпа како би се савладала денивелација.

F_0909 (19)

Турбе је декоративно осветљено.

F_0908 (10)

Реконструкција, рестаурација и презентација Чесме Мехмед паше Соколовића

Почетком новембра месеца текуће године завршени су радови на реконструкцији, рестаурацији и презентацији Чесме Мехмед паше Соколовића.

F_0908 (11)

F_0909 (30)Завод за заштиту споменика културе града Београда је протекле две године радио на изради пројекта. Изради пројекта су претходили истраживачки радови који су обављени 2015. Године. Истраживања, израду пројекта и његову реализацију финансирала је ТИКА – турска агенција за координацију и развој, а пројекат је рађен у сарадњи са турском пројектантском фирмом „Ekol Mimarlik“ и бројним експертима за отоманску историју и архитектуру.

F_0909 (43) - Copy F_0909 (46) - Copy

На рестаурацији овог значајног споменика примењени су строги принципи конзервације и све одлуке су донете након проучавања литературе, анализе сличних објеката из периода и свих претходних интервенција

 

F_0909 (51) F_0909 (53)

 

Чесма Мехмед-паше Соколовића подигнута је 1576/77. године и представља једину задужбину овог знаменитог турског везира у Београду. Смештена је непосредно уз остатке Унутрашњег утврђења, поред калдрмисане стазе која кроз Дефтердарeву капију води ка Доњем граду Београдске тврђаве.

F_0909 (73)

F_0909 (47) - CopyРадови на чесми отпочели су крајем маја 2017. године после две године истраживања и рада на изради пројектне документације.

F_0909 (67)

F_0909 (51)Радовима који су извршени чесма је презентована на адекватан начин који у сваком случају завређује као један од малобројних очуваних објеката из отоманског периода који је задржао примарну функцију. Презентација је урађена тако да је омогућено сагледавање објекта чесме у целини као и околних објеката и делова фортификација који дефинишу овај простор (Дефтердареве капије, Корнаровог бедема). Извршена је реконструкција крова према аналогији са чесмама из истог периода и откривање северозападне фасаде у целости и делимично откривање североисточне фасаде до аустријског водоводног канала који је уз њу додат између 1717. и 1739. године. Током истраживачких радова обављених у октобру 2015. године, откривена је североисточна фасада која има лице, изграђено од камених тесаника, као и венац, који се поклапа са венцем у доњој зони остале три фасаде, и отвором са два камена довратника и обрађеним ивицама, што је вероватно био некадашњи улаз у резервоар.

F_0909 (53) F_0909 (67)

Како би се презентовала оригинална, до сада закопана северозападна фасада чесме требало је пројектом превазићи денивелацију од 4,5м висине, разлику између оригиналног платоа испред чесме и садашњег нивоа терена Горњег града. У циљу омогућавања доступности нових налаза, пројектована је коса рампа која ће омогућити силаз на оригинални ниво терена свим посетиоцима укључујући и особе са инвалидитетом као и родитеље са децом, старије слабо покретне особе. На овај начин на Београдској тврђави по први пут су особе са инвалидитетом добиле могућности да сагледају културне слојеве презентоване на овом локалитету.  Зид рампе уједно је искоришћен као потпорни зид који статички обезбеђује земљани насип.

F_0917 (001) F_0917 (006)

Завод је уз велико ангажовање својих сарадника и уз свесрдну помоћ и донацију компаније „Lafarge“ успео да за рестаурацију обезбеди компатибилан камен истих петролошких карактеристика као аутентичан камен на чесми. Сви радови на конзервацији и рестаурацији су изведени без употребе цемента.

F_0917 (011)

 

Током извођења радова откопан је део бедема римског каструма и донета је одлука да се бедем конзервира и презентује што је условило измене и повећало укупну вредност пројекта. Сада је на овом простору посетиоцима омогућено да на релативно малом сегменту тврђаве сагледају њено богатство у виду бројних слојева из разних периода (део римског бедема, турску чесму, делове аустријских фортификација).

Док су све интервенције на конзервацији и рестаурацији рађене уз примену оригиналних и компатибилних материјала, нови функционални елементи у простору урађени су употребом савремених материјала који су уобичајени у светској конзерваторској пракси који сваком посетиоцу јасно показују да то нису делови фортификационих структура.

Чесма је функционално и декоративно осветљена.