Учешће Завода за заштиту споменика културе града Београда на округлом столу у Бања Луци

У организацији Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, Република Српска и Матице Српске, Друштва чланова Матице српске у Републици Српској, одржан је округли сто у Бања Луци, са темом Култура памћења и однос према историјским споменицима, 27. и 28. септембра 2018. године.

IMG-e4e24c78a0b2db83d300ee001d794ab9-V

На позив организатора, испред Завода за заштиту споменика културе града Београда, излагање је имао стручни сарадник Александар Божовић, са темом Меморијали Првог светског рата, пример Споменика захвалности Француској.

IMG-5ff79d5aae200bbeb663bb428c151dae-V

IMG-e4e24c78a0b2db83d300ee001d794ab9-V

У оквиру излагања дат је кратак преглед меморијалних обележја и традиција на територији града Београда, са посебним нагласком на Споменику захвалности Француској. Овом приликом презентован је рад на рестаурацији, конзервацији и санацији Споменика захвалности Француској, изведен 2018. године по пројкту Зорана Туцића, архитекта вишег стручног сарадника Завода за заштиту споменика културе града Београда.

 

Дани европске баштине

Манифестација Дани европске баштине отворена је 10.септембра 2018. године у галерији модерне зграде Народне банке Србије изложбом Завода за заштиту споменика културе града Београда под називом „Модерна Београда“. Изложбу су отворили заменик градоначелника Београда Горан Весић, помоћница министра културе и информисања Данијела Ванушић, др Љиљана Благојевић рецензент изложбе и в.д. директора Завода Оливера Вучковић. Изложба ће трајати до 1. октобра 2018. године.

Планиране активности у оквиру овогодишње манифестације у организацији Завода за заштиту споменика културе су:

• 15. септембра у 11 часова – Обилазак и стручно предавање о згради Београдске задруге одржаће архитекта Завода Александра Шевић. Место окупљања је испред зграде Београдске задруге, Карађорђева 48.
• 15. септембра у 17 часова – Стручно предавање „Остаци Римског бедема код Чесме Мехмед паше Соколовића на Београдској тврђави“ које ће одржати археолог Завода Нела Мићовић. Место окупљања је код Чесме Мехмед паше Соколовића на Горњем граду Београдске тврђаве. Предавање је о проналаску остатака Северозападног бедема Римског војног утврђења у Сингидунуму.
• 24. септембра у 13 часова – шетња и стручно предавање на тему „Културни предео Гардоша“, води историчарка уметности Завода, Александра Дабижић. Место окупљања је плато испред улаза у Миленијумску кулу на Гардошу. Силуета гардошког насеља са Земунском тврђавом, Харишевом црквом и црквеним звоницима доњег језгра Земуна, се истиче својом особеном формом као битан елеменат урбане слике Београда. Њоме доминира Миленијумска кула у средишту Земунске тврђаве, која чини равнотежу према силуети Београдске тврђаве са спомеником Победнику. У панорами града ове две наспрамне тврђаве портално обележавају ушће. Гардош, захваљујући своме положају, у близини двеју река, пружа величанствену панораму сликовитог предела динамичног пејзажа београдског побрђа и смиреног пространства панонских равница. Посматрано шире ка истоку Гардош има обележја маркантног обронка изнад Дунава и представља пандан београдској обали.

• 29. септембра у 11 часова – Шетња и стручно предавање „Путевима Николе Несторовића од куће Стаменковића до куће Петронијевића“, води историчарка уметности Завода Бојане Ибрајтер Газибара. Место окупљања је испред Зграде трговца Стаменковића, Краља Петра 41, а завршетак шетње у Спомен дому „Кућа Петронијевића“ о којој ће говорити Јелена Петронијевић Стојановић. Шетња Путевима Николе Несторовића нас води кроз део стваралаштва нашег познатог архитекте у ужем центру града, на потезу од Улице краља Петра, преко Трга Републике и Теразија до Улице кнеза Милоша.

• 1. октобра у 17 часова – Шетња и стручно предавање „Обнова Косанчићевог венца“ води архитекта Завода Раде Мрљеш. Место окупљања је плато испред Дома Мике Аласа.

Посебан сегмент је посвећен најмлађима као део вишегодишњег пројекта Завода за заштиту споменика културе „Наслеђе за децу“, чији су аутори сараднице Завода, етнолог Ана Сибиновић и документариста Слађана Милојевић

• 18. септембра у 17: 30 часова – Изложба „Деца о наслеђу Београда“ представиће дечије радове ОШ Петар Петровић Његош и ОШ Владислав Рибникар. Изложба ће бити отворена у дворишту Куће породице Вељковић у Бирчаниновој 21 у Београду.

• 22. септембра од 10 до 13 часова – „Дечја пијаца“, у организацији ЈКП „Градске пијаце“ и ГО Земун на Омладинском тргу пијаце Земун, основцима ће бити презентовано споменичко наслеђе Земуна.

• 26. септембра у 11 часова – Презентација пројекта Завода за заштиту споменика културе града Београда „Наслеђе за децу“ и одржавање радионице намењене предшколцима у вртићу „Мића и Аћим“ . Сарадња са предшколском установом Врачар

• 28. септембра у 10 часова – Презентација пројекта Завода за заштиту споменика културе града Београда „Наслеђе за децу“ и одржавање радионице намењене предшколцима у вртићу „Тесла – наука за живот“. Сарадња са предшколском установом „11. април“ Нови Београд

• 4. октобра од 12 до 16 часова – Радионица „Наслеђе за децу“ у Заводу за заштиту споменика културе града Београда.

41616246_1898110330232439_236596399578284032_n

Отварање изложбе „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице”

 

Пред бројном публиком, колегама, поштоваоцима архитектуре Београда и представницима медија, у понедељак 10.9.2018. године, свечано је отворена изложба Завода за заштиту споменика културе града Београда у Галерији Народне банке Србије, Немањина 17 „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице”. Изложбу су отворили Горан Весић, заменик градоначелника Београда, Данијела Ванушић, помоћник министра културе и информисања за заштиту културног наслеђа, и др Љиљана Благојевић, архитекта, рецензент изложбе и Оливера Вучковић, в.д. директора Завода за заштиту споменика кулуре града Београда.

F_0977 (02) F_0977 (06)

Изложба „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице” се реализује у години европског културног наслеђа, представља централни део програма Завода за заштиту споменика културе града Београда у оквиру манифестације Дани европске баштине, 2018. године у Београду, који ће бити отворени овом изложбом.

F_0977 (16) F_0977 (24)

У периоду између два светска рата, српска архитектура се развијала кроз више паралелних стилова: закаснеле сецесије, српсковизантијског стила, фолклоризма, ар декоа, академизма и модернизма. И поред богатства стилских праваца, током треће деценије XX века, владао је академизам као званичан државни стил. Међутим, појавом модернизма крајем деценије долази до коренитих промена на градитељској сцени. Модернистички покрет се убрзано ширио и по броју учесника и по броју и квалитету остварених радова. Донео је новине у облицима, формама, просторном концепту, материјалима, декоративности, конструкцији. У стамбеној и јавној архитектури преузео је примат, а до изражаја су дошле архитектонске концепције и идеје њених водећих протагониста Милана Злоковића, Бранислава Којића, Душана Бабића, Јана Дубовог, Николе Добровића, Драгише Брашована и других. Након нешто више од осам деценија од настајања његових репрезентативних примера, носилаца структуралних и стилских промена, они су препознати као неизоставни део националне градитељске баштине. Велики број подигнутих здања потврђује да је београдска модерна с једне стране пратила главне уметничке токове највећих европских центара, а с друге донела јединствене и аутентичне примере.

F_0977 (35) F_0977 (38)

Као важан сегмент ове изложбе који просторно лоцира све објекте модерне на подручју града, јесте и мапа „Модерна архитектура Београда” чији је аутор Установа културе „Пароброд”.

F_0977 (43) F_0977 (46) F_0977 (50)

Изложба је посебно значајна јер је повезала више институција Града Београда и Републике Србије (Секретаријат за културу, Секретаријат за привреду, Установа културе „Пароброд”, Народна банка Србије, Музеј науке и технике Београд, Музеј ваздухопловства – Београд, Астрономска опсерваторија, Филмске новости, Архив Југославије, Југословенска кинотека), али и успоставила сарадњу са наследницима, носиоцима ауторских права, фондацијама, цивилним сектором и приватним колекционарима. Посебна сарадња остварена је са Фондацијом Милана Злоковића која данас интензивно ради на очувању дела чувеног архитекте и оснивача модерне.

 

На отварању су наступили Гудачки оркестар и солисти МШ „Станковић“.

Примопредаја обновљеног Споменика захвалности Француској и посета Амбасадора Француске Фредерика Мондолонија Заводу

У петак 7.9.2018. године, пред члановима Мешовите комисије, извршена је примопредаја обновљеног Споменика захвалности Француској на Калемегдану. Примопредаји су присуствовли чланови Комисије: Филип Делсол, Шеф француске мисије одбране у Србији, Негован Станковић, Државни секретар Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику, Оливера Вучковић, в.д. директора Завода, др Марина Нешковић, архитекта саветник из Републичког завода за заштиту споменика културе, као и Никола Фај, први саветник амбасадора Републике Француске, главни пројектант Зоран Туцић, архитекта виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда, вајари Зоран Кузмановић, стручњак за бронзу и Горан Чпајак, стручњак за камен, представници извођача фирме „Кото“ Слободан Радовановић, архитекта, одговорни извођач радова, Исидора Вујовић, архитекта и Мирослав Петронојевић, представници стручног надзора Предраг Јошић, архитекта, Intellinea, Ангелина Марјановић, архитекта, Intellinea, Зоран Ђајић, геолог петролог, консултант за камен, представници Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику, Бојана Ибрајтер Газибара, историчар уметности виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда, Снежана Неговановић, фотограф виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда.

F_0976 (047) F_0976 (052) F_0976 (076) F_0976 (081) F_0976 (081)_resize F_0976 (087) F_0976 (090) F_0976 (102) F_0976 (105)

 

Комисијски је констатовано да су сви радови изведени квалитетно и у року. До свечаног отварања споменика, потребно је да се уради партерно уређење.

F_0976 (110) F_0976 (115) F_0976 (119)

 

Након примопредаје обновљеног Споменика захвалности Француској и завршетка радова у просторијама Завода за заштиту споменика културе града Београда приређена је свечаност којој је присуствовао и Амбасадор Француске Фредерик Мондолони. Амбасадор је још једном изразио велико задовољсво квалитетом радова и изгледом обновљеног Споменика. Најавио је посету Француског председника Емануела Макрона, Србији и Београду, крајем године, током које ће бити и уприличено свечано отварање Споменика захвалности Француској

Конференција за штампу у Амбасади републике Француске

Стогодишњица завршетка Првог светског рата обележава се великим бројем манифестација, од којих је значајан број у организацији Амбасаде Француске. Тим поводом у Амбасади је организована 7.9.2018. конференција за штампу на којој су се бројним новинарима обратили Амбасадор Фредерик Мондолони, Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић, в.д. директора Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић, директор Издавачке куће „Прометеј“ Зоран Колунџија, директор Балканолошког института САНУ Војислав Павловић, директорка фестивала Артлинк Јованка Вишекруна Јанковић, научни саветник на Институту за савремену историју Станислав Сретеновић и начелник катедре за друштвене науке на Војној академији Слободан Ђукић.

F_0976 (002)

 

Међу догађајима у оквиру обележавања 100. годишњице окончања Великог рата, амбасадор Мондолони је истакао пријем поводом 1. новембра – Дана ослобођења Београда, обележавање Дана примирја 11. новембра, као и пријем поводом публикације ратног дневника француског маршала и српског војводе Франше д’ Епереа и полагање венца на његов споменик. Изразио је захвалност Заводу за заштиту споменика културе поводом успешно завршених радова на обнови Споменика захвалности Француској на Калемегдану, која је спроведена у сарадњи Завода, Амбасаде Француске и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

F_0976 (011)

F_0976 (022)

Оливера Вучковић, в.д. директора Завода за заштиту споменика културе града Београда најавила је примопредају обновљеног Споменика захвалности Француској пред члановима Мешовите, француско-српске, комисије. Напоменула је да су испоштовани сви планирани и договорени рокови и да је овај деликатан и надасве одговоран задатак, изведен према пројекту Завода за заштиту споменика културе града Београда и архитекте Зорана Туцића, успешно обављен. Посао се одвијао синхронизовано, без икаквих непредвиђених околности, те је овом обновом Споменику захвалности Француској обезбеђено дугогодишње трајање. До свечаног отварања треба да се уради партерно уређење које ради Град Београд, а на основу пројекта Зеленила-Београд. Када и ови радови буду завршени Споменик захвалности Француској биће поново доступан нашим суграђанима, као и свим гостима престонице.

naslovna

Отворење изложбе „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице“

У Галерији Народне банке Србије, Немањина 17 у Београду (улаз из Улице Светозара Марковића), у понедељак, 10. септембар 2018. година у 19 часова, биће отворена изложба „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице“. Аутори изложбе су стручни сарадници Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Изложба „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице” се реализује у години европског културног наслеђа, представља централни део програма Завода за заштиту споменика културе града Београда у оквиру манифестације Дани европске баштине, 2018. године у Београду, који ће бити и отворени овом изложбом.

У периоду између два светска рата, српска архитектура се развијала кроз више паралелних стилова: закаснеле сецесије, српсковизантијског стила, фолклоризма, ар декоа, академизма и модернизма. И поред богатства стилских праваца, током треће деценије XX века, владао је академизам као званичан државни стил. Међутим, појавом модернизма крајем деценије долази до коренитих промена на градитељској сцени. Модернистички покрет се убрзано ширио и по броју учесника и по броју и квалитету остварених радова. Донео је новине у облицима, формама, просторном концепту, материјалима, декоративности, конструкцији. У стамбеној и јавној архитектури преузео је примат, а до изражаја су дошле архитектонске концепције и идеје њених водећих протагониста Милана Злоковића, Бранислава Којића, Душана Бабића, Јана Дубовог, Николе Добровића, Драгише Брашована и других. Након нешто више од осам деценија од настајања његових репрезентативних примера, носилаца структуралних и стилских промена, они су препознати као неизоставни део националне градитељске баштине. Велики број подигнутих здања потврђује да је београдска модерна с једне стране пратила главне уметничке токове највећих европских центара, а с друге донела јединствене и аутентичне примере.

Концепт изложбе је осмишљен да репрезентује значајна остварења међуратног београдског модернизма, а селекција експоната се креће у оквиру културних добара и добара која уживају статус претходне заштите.

Као важан сегмент ове изложбе, који просторно лоцира све објекте модерне на подручју града, јесте и мапа „Модерна архитектура Београда” чији је аутор Установа културе „Пароброд”.

Изложба је посебно значајна  јер је повезала више институција Града Београда и Републике Србије (Секретаријат за културу, Секретаријат за привреду, Установа културе „Пароброд”, Народна банка Србије, Музеј науке и технике Београд, Музеј ваздухопловства – Београд, Астрономска опсерваторија, Филмске новости, Архив Југославије, Југословенска кинотека), али и успоставила сарадњу са наследницима, носиоцима ауторских права, фондацијама, цивилним сектором  и приватним колекционарима. Посебна сарадња остварена је са Фондацијом Милана Злоковића која данас интензивно ради на очувању дела чувеног архитекте и оснивача модерне.

Изложбу ће отворити Горан Весић, заменик градоначелника Београда, Данијела Ванушић, помоћник министра културе и информисања за заштиту културног наслеђа, Оливера Вучковић, в.д. директора Завода за заштиту споменика кулуре града Београда и др Љиљана Благојевић, архитекта.

На отварању ће наступити гудачки оркестар и солисти МШ „Станковић“.

Pozivnica Moderna

ПОСЕТА ДЕЛЕГАЦИЈЕ ИЗ ШАНГАЈА ГРАДУ БЕОГРАДУ 31.08.2018.

У петак 31.08.2018. године град Београд посетила је делегација града Шангаја. На састанку са представницима Градске управе Града Београда дискутовано је о заштити и витализацији историјског наслеђа, културних споменика и њиховом стању, обнови града, урбанизацији Београда и процедурама које Град спроводи у овим областима. Потом је уприличена шетња по Београдској тврђави, споменику културе од изузетног значаја, као и обилазак изложбе Урбанистичког завода „70 година планирања Београда“ на Калемегдану.

IMG-ac17a623155b5755f51dbbdc6f6426b5-V

Састанку су присуствовали Xu Yao, директор Сектора за заштиту културних добара, при Заводу за становање града Шангаја, Cui Minghua, члан Комитета сталног одбора Градске скупштине града Шангаја, Ni Xufeng, директор Сектора за организацију, Радне групе за урбано-рурални развој и транспорт Градске скупштине Шангаја, Chen Lei, директор Сектора за стандарде и норме Комисије за становање, урбано-рурални развој и менаџмент, Shen Jianping, заменицa директора Сектора за регулацију експропријације становања, при Стамбеном заводу града Шангаја, као и чланови делегације Града Београда Драгомир Петронијевић – члан Градског већа, Александра Поповић – Кабинет градоначелника, Весна Тахов – в.д. директора Урбанистичког завода,. Оливера Вучковић – в.д. директора Завода за заштиту споменика културе Београда, Бранислав Поповић – директор Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда

naslovna

Три нова споменика културе у Београду

Од прошле седмице културно наслеђе Београда је богатије за три нова културна добра. На седници Владе Републике Србије, одржаној 28. јуна 2018. године за споменике културе утврђени су: Српска школа у Батајници, Зграда са сликарским атељеима и галеријом Салона Музеја савремене уметности и Дом Савеза набављачких задруга државних службеника.

 

Српску школу у Батајници, Улица пуковника Миленка Павловића број 5, подигао је кнез Никола Вулко у периоду од 1875–1880. године, данас ОШ „Бошко Палковљевић Пинки”. Својом архитектуром издваја се од осталих стамбених сеоских кућа. У поређењу са стилском архитектуром тога периода у развијенијим градовима, нема посебне особености и представља скромније решење, али се његова вредност сагледава у контексту приградског насеља и историјског положаја српског становништва у Аустријској, потом Аустроугарској монархији. Као ретко сачувана наменска типска зграда друге половине 19. века сведочи о континуитету развоја школства и просветне делатности у области југоисточног Срема и издваја се као вредан пример типске школске градње.

8313124548_Pisana-Gradja_000000066A 8313124548_Pisana-Gradja_000000073A 8313124548_Pisana-Gradja_000000076A

 

Зграда са сликарским атељеима и галеријом Салона Музеја савремене уметности у Београду, Улица париска број 14, подигнута је у периоду 1956–1960. године, према пројекту Мирослава Јовановића, једног од водећих српских архитеката друге половине прошлог века. Архитектонским програмом предвиђено је да у објекту, поред станова са сликарским атељеима, буде пројектован и простор намењен излагању дела савремене уметности. По изградњи објекта у њега су се уселила четири реномирана југословенска уметника: Стојан Аралица, Иван Табаковић, Миленко Шербан и Пеђа Милосављевић, а од 1961. године у приземљу објекта почела је са радом Модерна галерија, данас Салон Музеја савремене уметности, који у овом простору у континуитету од преко педесет година, излаже дела најзначајнијих југословенских и светских савремених стваралаца. Осим тода, данас је једно од значајних остварења послератне архитектуре Београда.

78741495396_Pisana-Gradja_000000024A 78741495396_Pisana-Gradja_000000026A

 

Дом Савеза набављачких задруга државних службеника у Београду, Улица Македонска број 21, грађен је од средине 1928. до средине 1929. године према другонаграђеном конкурсном пројекту архитекте Димитрија М. Лека, једног од најзначајнијих и најдоследнијих представника академизма у српској архитектури у периоду између два светска рата и објекат на којем су утемељене и јасно дефинисане све одлике његовог особеног стила, чиме заузима важно место у опусу аутора. Сложен карактер и намена, функционална и складна архитектура оличена у прочишћености академског стила и монументалност сврставају га међу значајна достигнућа новијег српског градитељства. Посебно се истиче као објекат подигнут за потребе еснафске организације, а потом као место на којем су настала изузетна остварења нематеријалне баштине. Делатност Студија 10 Радио Београда, одакле су потекла најзначајнија дела у области радио драме у периоду после Другог светског рата па све до марта 2014. године, чиме је стваралаштво звуком и у звуку постало нераскидив део културног наслеђа српског народа, потврђује његову јединственост, уметнички, културно-историјски и друштвени значај.

7381384136_Dom-Saveza-Nabavljackih-Zadruga-Drzavnih-Sluzbenika-u-Beogradu_000000056A 7381384136_Dom-Saveza-Nabavljackih-Zadruga-Drzavnih-Sluzbenika-u-Beogradu_000000072A

Изложба „Црквена порта у Вранићу“

На шеталишту испред Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“ у присуству великог броја посетилаца, отворена је изложба Завода за заштиту споменика културе града Београда „Црквена порта у Вранићу“. Изложбу су свечано отворили в.д. директора Завода Оливера Вучковић, ауторка изложбе етнолог Нада Живковић, виши стручни сарадник Завода, помоћник градоначелника Београда Андреја Младеновић и свештеник Радивоје Митровић из Вранића.

Изложба посвећена цркви у Вранићу настоји да ово вредно наслеђе представи јавности и афирмише нематеријалне и материјалне вредности сконцентрисане на простору црквене порте и већом посетом створи предуслове за унапређење и одрживост овог комплекса

Изложбу прати двојезични каталог у коме је уз обимне текстове о историјату и животу овог разнородног комплекса, представљена и богата фото и техничка документација.

36605049_1900402963315703_2117977781022228480_n

IMG_20180703_190920

IMG_20180703_190920

DSCN0086

36607628_1900377076651625_3098422693330944000_n

36548921_1900376313318368_6203634840898633728_n