Завод за заштиту споменика културе града Београда је подржао овогодишњу кампању „Култура на ДАР“, промовишући је у оквиру својих активности, учешћем у стручном жирирању, као и даривањем победника са 40 каталога непокретних културних добара.

Друштво за академски развој је 2013. године покренуло кампању за очување и промоцију културне баштине у Србији „Култура на ДАР“. И ове године, пети пут по реду је пристигао велики број радова-фотографија и кратких филмова на тему омиљеног културног добра.

Стручни жири у саставу Александар Тешић, Бојана Ибрајтер Газибара, Бојана Племић, Бранимир Гајић, Дејан Ристић, Мирјана Варничић и Славомир Кишфалубац изабрао је најбоље радове у свим категоријама, а најважнији критеријум био је да фотографије и филмови буду тако осмишљени да представе места, људе или догађаје на најбољи могући начин. Победници 2018. године су

Најбољи филм у категорији Места: Заборављени дивови равнице, Уздин – ауторка: Татјана Романов

Најбољи филм у категорији Људи: Чегарски бол, Ниш – аутори: Мирослав Митић и Иван Манчић

Најбољи филм у категорији Догађаји: Сећање на 21. октобар, Крагујевац – аутор: Игор Јовановић

Најбоља фотографија у категорији Места: Међ шљивама Србија – баштина некултуре, Србија – аутор: Стефан Лазаревић

Најбоља фотографија у категорији Људи: Српски сељак, Златар – аутор: Ненад Остојић

Најбоља фотографија у категорији Догађаји:Косидба на Рајцу, Љиг – аутор: Иван Манчић

Најпопуларније дело пете сезоне Културе на ДАР је: 150 година постојања Ресавске библиотеке, Свилајнац – аутор: Стефан Лазаревић

У Резиденцији амбасадора Краљевине Норвешке Друштво за академски развој организовало је Свечану доделу награда за најбоље учеснике кампање Култура на ДАР 5 у суботу 02. јуна 2018. године.

Завод за заштиту споменика културе града Београда организовао је 25. маја 2018. године  IX Конференцију о културном наслеђу под називом Културно наслеђе и друштво – (не) равнотежа теорије и праксе у контексту одрживог развоја, екологије и здравља. Конференцију су отворили в.д.директора Оливера Вучковић, градски менаџер Горан Весић, помоћник министра културе и информисања Асја Драча Мунтеан, помоћник министра заштите животне средине Биљана Филиповић-Ђушић. Такође, на Конференцији су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања државни секретар Негован Станковић и Милица Ђурић.

Излагања су била подељена у четири сесије: 1. Културно наслеђе и одрживи развој, модератор др Марина Павловић 2. Културно наслеђе и простори сећања коју је модерирао доцент Филозофског факултета Игор Борозан 3. Културно наслеђе и заштита животне средине и здравља коју је модерирао професор и кардиолог Клиничког центра др. Предраг Митровић 4. Културно наслеђе, туризам и презентација кроз едукативне програме коју је модерирала Нада Живковић етнолог Завода за заштиту споменика културе града Београда. Конференцију Завода као и сваке године до сада пратио је Зборник у штамапаном издању у којем су представљени сви изложени радови. Посебан сегмент скупа био је посвећен Историјским кућама Србије коју је представила госпођа Катарина Вељковић власница споменика културе Дом породице Вељковић.

Овогодишњом темом желели смо да сагледамо становишта различитих актера оних који се са наслеђем сусрећу на директан начин, попут институција које се баве заштитом наслеђа свакодневно у комуникацији са грађанима, установама, компанијама али и становишта оних који се са наслеђем сусрећу на индиректан начин попут корисника споменика културе, инвеститора, ђака и туриста. Зато је овогодишња тема обухватила стручњаке и сараднике из области заштите али из области економије, медицине, туризма и заштите животне средине чија најновија истраживања значајно доприносе ширем сагледавању улоге културног наслеђа у данашњем друштву.

Закључак конференције јесте интегративни приступ у процесу очувања културног наслеђа у којем је интердициплинаран рад пут ка повећању друштвене свести о вредностима очувања баштине, њеног економског потенцијала и здравијег окружења.

У оквиру званичног програма Београдске интернационалне недеље архитектуре (БИНА) одржане од 10.05. до 31.05. 2018. године, у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе града Београда одржане су две шетње Зграда ПРИЗАД-а (Танјуг-А) и Мост краља Александра I у Београду. Шетње је водио Александар Божовић, дипломирани историчар уметности, стручни сарадник у Заводу за заштиту споменика културе града Београда.

Шетња Зграда ПРИЗАД-а (Танјуг-А)

Шетња у Згради ПРИЗАД-а (Танјуг-а) на Обилићевом венцу бр. 2 је одржана 21.05.2018. године. У присуству посетилаца и надлежних из организације БИНА и из новинске агенцијев ТАНЈУГ, презентован је овај монументални објекат подигнут 1938. године, по пројекту архитекте Богдана Несторовића. Објекат карактерише композиција фасада са складаним односом форме и прочишћених безорнаменталних површина екстеријера које сврставају овај објекат у антологијске примере касног модернизма у међуратној архитектури Београда. Посебан значај представља јавна функлције објекта, односно чињеница да је од шездесетих година XX века у згради седиштен ТАНЈУГ-а (Телеграфске агенције Нове Југославије).

Шетња Мост краља Александра I у Београду   

Шетња код пилона Моста краља Александра I у Београду (Бранков мост) на углу улица Карађорђеве и Црногорске је одржана 28.05.2018. године. У присуству посетилаца и надлежних из организације БИНА презентован је историјат, архитектура и идеолoшко значење данашњег Бранковог моста (званичан назив мост братства и јединства), који  је грађен у периоду од 1930-34. године према пројекту архитекте Николаја Краснова. Мост је замишљен и реализован као значајан утилитаран објекат који је требало да представља спој модерног инжењерства и историцистичке архитектуре. Услед ратних разарања 1941. године променио је свој првобитни облик. Након рата извршене су реконструкције и адаптације пилона у два наврата 1955-56. и 1975-78. године, као и 2005. године.

За предстојећу Ноћ музеја, 19.05.2018. године Завод за заштиту споменика културе града Београда отвара своју зграду.

Било да је у питању жртвеник из римског доба обавијен причама и легендама или пак лавља глава са Теразијске чесме, благо које крије зграда Завода за заштиту споменика културе града Београда од непроцењиве је вредности! Бројни предмети, баш као и приче узидане у бедеме београдске тврђаве, провешће посетиоце кроз неколико векова бурне историје која се одигравала на ушћу Саве у Дунав. Посебно место у овогодишњој Ноћи музеја заузеће представљање стотинама година старе чесме Мехмед-паше Соколовића, којој је однедавно враћен стари сјај.

Европски дан срчане слабости се обележава у целој Европи од маја 2010. године. Овај дан, који је увело Европско удружење за срчану слабост, треба да укаже на важност препознавања срчане инсуфицијенције, успостављања тачне дијагнозе и адекватног лечења. Обележавања овог дана се састоји од медијске промотивне кампање у новинама, телевизији и на интернету, интеракције лекара са болесницима на јавним местима и организованих предавања на клиникама.

Овогодишњи Европски дан срчане слабости се одржава у згради Завода за заштиту споменика културе града Београда и испред споментика Победнику у петак, 18.маја 2018. године од 12 до 14 часова. Том приликом биће организовани прегледи и консултације са болесницима. После прегледа и консултација проф. др Драган Симић и Асс. др Марија Здравковић, ће одржати едукативна предавања. Такође ће бити присутни позвани гости и представници медија.

У оквиру активности предвиђен је и обилазак Београдске тврђаве уз пратњу стручног сарадника Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Реализација овогодишњег Европског дана срчане слабости, представља својеврстан увод у IX Конференцију о културном наслеђу Културно наслеђе и друштво – (не) равнотежа теорије и праксе у контексту одрживог развоја, екологије и здравља, која се одржава у организацији и у просторијама Завода за заштиту споменика културе града Београда, 25. маја 2018. године.

На позив вршиоца стручног надзора на извођењу радова на Споменику захвалности Француској „Intellinea“ д.о.о. стручни сарадници Завода за заштиту споменика културе града Београда – Оливера Вучковић, в.д. директора, Зоран Туцић, одговорни пројектант рестаурације и санације споменика, Снежана Неговановић, Бојана Ибрајтер Газибара и Саша Михајлов, заједно са представницима извођача радова – Слободаном Радовановићем и Мирославом Петронијевићем, стручним надзором – Предрагом Јошићем и консултантом за камен Завода за заштиту споменика културе града Београда „Камена колонија“– Зораном Ђајићем, у петак 11. маја 2018. године, обишли су погон за обраду камена у Аранђеловцу.

Обилазак погона за обраду камена – каменорезачке радње Љубомира Тимотијевића, коју је ангажовао извођач радова Кото д.о.о, предузет је у циљу увида и детаљног прегледа пристиглих комада блокова мермера Carrara bianco тип C, према пројекту одређени за израду новог постамента споменика, као и две реплике барељефа „Сорбона“ и „Ратници“. Представници извођача радова су присутнима показали пристигле блокове из Италије, детаљно образложили стање камених блокова и начин њихове обраде, потом представили начин и технологију припреме камених површина за израду барељефа и припремљене комаде камена за израду истих. Након детаљног прегледа пристиглих камених блокова од стране одговорног пројектанта, стручног надзора и извођача радова, констатовано је да квалитет и начин обраде у потпуности задовољавају задате критеријуме, као и да припремљени комади за израду барељефа могу да се транспортују у радионицу извођача радова у Београду како би вајар Горан Чпајак могао да започне њихову израду. Након увида у стање камених блокова припремљених за постамент Споменика захвалности Француској, присутнима је представљена техника и технологија припреме камена за даљу употребу у овм погону.

На свечаности одржаној 10. маја 2018. године поводом обележавања јубилеја 174 године од оснивања Народног музеја у Београду, Заводу за заштиту споменика културе града Београда је додељена захвалница. Завод је признање за остварену успешну сарадњу са једном од најстаријих музејских установа понео заједно са Српском академијом наука и уметности, Филозофским факултетом Универзитета у Београду, дародавцима и другим значајним институцијама из области културе и образовања. У име Завода захвалницу је примила в.д. директора Оливера Вучковић.