Слађана Милојевић

Архитектонски техничар, конзерватор
Година рођења: 1971
Образовање: архитектонски техничар
sladjana.milojevic@beogradskonasledje.rs

 

 

Радно искуство:

  • Завод за заштиту споменика културе града Београда, Одсек за документацију (од 2003)

Референце:

  • Ажурирање документације за културна добра, добра која уживају статус претходне заштите и систематски истражених блокова
  • Обрада и припрема података о културним добрима, добрима која уживају статус претходне заштите и систематски истражених блокова; издавање и примање докумената; дорада документационог материјала; сарадња са имаоцима и корисницима културних добара, сродним институцијама, правним и физичким лицима, студентима и истраживачима; припрема документације за вршење увида у Збирку досијеа културних добара, Збирку фотодокументације, Збирку планова и елабората
  • Припрема документације за: елаборате – услови чувања, одржавања и коришћења културних добара и добaра која уживају статус претходне заштите и мере њихове заштите за потребе израде регулационих планова; пројекте ревитализације и реконструкције; систематска истраживања; конференције; изложбе; предавања и презентације; предлоге одлука о утврђивању за културно добро; издавачку делатност Завода

 

Пројекти:

  • Пројекат Дигитализације документације културних добара и презентација пројекта –“Библиотека плус“, дигитализацијa документације у библиотекама (САНУ, 2004), МИСС (Београд, 2008), IX конференција НЦД-а (Београд, 2010), „Управљање документима – законска, стручна и техничка питања“ (Историјски архив Београда, 2010), „БЕОГИС“ – Пројекат географског информационог система града Београда (2011), Завод (Београд, 2011)
  • Каталог „Непокретна културна добра на подручју града Београда“ (од 2010)
  • „Каталози за 10 споменика културе“ – техничка сарадња са координатором и ауторима текстова каталога (од 2008)
  • „Наслеђе за децу“ – сарадња са основним школама на подручју града Београда, одржавање предавања и радионице основцима о културном наслеђу града Београда (од 2014)
  • Изложба „Споменици културе виђени очима деце“ Завод (Београд, 2015)
  • Програмски систем за вођење, управљање и коришћење дигитализоване и дигиталне документације непокретног културног наслеђа града Београда (од 2016)
  • Промоција, презентација и популаризација делатности Завода, културних добара и добара под претходном заштитом на подручју града Београда – Међународни београдски Сајам књига, Школски сајам културе „Тржница идеја“ у организацији Музеја града Београда

 

Чланство у професионалним удружењима:

  • Члан Друштва конзерватора Србије

 

 

Предавање посвећено Косанчићевом венцу студентима Пејзажне архитектуре Шумарског факултета у Београду

Студенти четврте године Пејзажне архитектуре и хортикултуре Шумарског факултета у Београду, са професорком Драганом Ћоровић, присуствовали су у Заводу за заштиту споменика културе града Београда 28.11.2016. године предавању посвећеном Косанчићевом венцу, просторној културно-историјској целини од великог значаја.20161128_144534

Са историјским развојем ове значајне целине, свим њеним културним слојевима и споменицима културе студенте је упознала Бојана Ибрајтер Газибара, дипл. историчар уметности, виши стручни сарадник Завода. Фокус предавања био је стављен на кључне догађаје и личности, који су определили изглед и значај Косачићевог венца. У другом делу предавања студенти су били у прилици да од Радета Мрљеша, дипл. инжењера архитектуре, из прве руке, с обзиром на то да са колегиницом Љиљаном Контом испред Завода учествује у реконструкцији Косанчићевог венца, чују о плану реконструкције, као и о проблемима и изазовима са којима се конзерватор током овако великог пројекта суочава.

savska-padina-oko-1900 wp_20161128_14_45_55_proС обзиром на то да су се студенти, у оквиру наставног програма на факултету, бавили различитим темама и задацима везаним за Косанчићев венац, сусрет са сарадницима Завода за заштиту споменика културе града Београда и прилика да поставе питања и искажу своје дилеме, биће драгоцени за наставак рада на проучавању ове просторне целине.

VII КОНФЕРЕНЦИЈА О КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ- КУЛТУРНИ ПРЕДЕО

Седма у низу конференција о културном наслеђу под називом Културни предео, одржана у Заводу за заштиту споменика културе града Београда треба да допринесе прихватању културног предела као квалитетно прихватљивог модела за решавање проблема заштите како материјалног, тако и нематеријалног културног наслеђа,.

_dsc0050

 

Kонференција је подељена на пет делова

 

У свечаном делу Конференције, присутне је поздравила директорка Завода Нела Мићовић. Конференцију је отворила заменица председника скупштине града г-ђа Андреа Радуловић . Уводно предавање је одржала доц. др Драгана Ћоровић са Шумарског факултета у Београду.

Радни део Конференције, подељен је у четири  тематске целине. Сваки од радова је пратила плодна дискусија коју су више него успешно водили модератори др Марко Поповић, проф Иван Рашковић, проф др Марија Маруна и др Марина Павловић. Свим учесницима и гостима је подељен  Зборник радова.

 

На крају су прочитани и предлози закључака са молбом свим учесницима да доставе своје примедбе и сугестије (konferencija@beogradskonasledje.rs) како би, као и претходни закључци,  били штампани у Приказу Конференције у Наслеђу за 2017.годину.

 

Одржавање Конференције и публиковање Зборника радова омогућила је Градска управа Града Београда – Секретаријат за културу.

каталози 2016


Наслов: Црква Св. Димитрија – Харишева црква


Издавач: Завод за заштиту споменика културе града
Београда –  hariseva-crkvaустанова културе од националног значаја
За издавача: Нела Мићовић, директор
Аутор: Александра Дабижић
Лектура: Татјана Тодоровић
Превод: Марина Адамовић Куленовић
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Снежана Неговановић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: DOO MAGYAR SZO KFT, Нови Сад

преузми PDF издање


Наслов: Зграда трговца Стаменковића


Издавач: Завод за заштиту споменика културе градаzgrada-trgovca-stamenkovica
Београда – установа културе од националног значаја
За издавача: Нела Мићовић, директор
Аутор: Бојана Ибрајтер Газибара
Лектура: Татјана Тодоровић
Превод: Марина Адамовић Куленовић
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Снежана Неговановић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: DOO MAGYAR SZO KFT, Нови Сад

преузми PDF издање


Наслов: Кућа породице Матић у Вранићу


Издавач: Завод за заштиту споменика културе градаmatic_vranic
Београда – установа културе од националног значаја
За издавача: Нела Мићовић, директор
Аутор: Нада Живковић
Лектура: Татјана Тодоровић
Превод: Марина Адамовић Куленовић
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Снежана Неговановић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: DOO MAGYAR SZO KFT, Нови Сад

преузми PDF издање


Наслов: Надгробни споменик Милисава Чамџије


Издавач: Завод за заштиту споменика културе градanadgrobni-spomenik
Београда – установа културе од националног значаја
За издавача: Нела Мићовић, директор
Аутор: Ана Сибиновић
Лектура: Татјана Тодоровић
Превод: Марина Адамовић Куленовић
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Снежана Неговановић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: DOO MAGYAR SZO KFT, Нови Сад

преузми PDF издање


Наслов: Палилулска основна школа


Издавач: Завод за заштиту споменика културе градаpalilulska-osnovna-skola
Београда – установа културе од националног значаја
За издавача: Нела Мићовић, директор
Аутор: Ирена Сретеновић
Лектура: Татјана Тодоровић
Превод: Марина Адамовић Куленовић
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Снежана Неговановић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: DOO MAGYAR SZO KFT, Нови Сад

преузми PDF издање


Наслов: Парк пријатељства у Новом Београду


Издавач: Завод за заштиту споменика културе градаpark-prijateljstva
Београда – установа културе од националног значаја
За издавача: Нела Мићовић, директор
Аутор: Ивана Весковић
Лектура: Татјана Тодоровић
Превод: Марина Адамовић Куленовић
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Снежана Неговановић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: DOO MAGYAR SZO KFT, Нови Сад

преузми PDF издање


Наслов: Прва варошка болница


Издавач: Завод за заштиту споменика културе градаprva-varoska-bolnica
Београда – установа културе од националног значаја
За издавача: Нела Мићовић, директор
Аутор: Ксенија Ћирић
Лектура: Татјана Тодоровић
Превод: Марина Адамовић Куленовић
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Снежана Неговановић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: DOO MAGYAR SZO KFT, Нови Сад

 

преузми PDF издање


Наслов: Споменик Вуку Караџићу


Издавач: Завод за заштиту споменика културе градаspomenik-vuku-karadzicu
Београда – установа културе од националног значаја
За издавача: Нела Мићовић, директор
Аутор: Александар Божовић
Лектура: Татјана Тодоровић
Превод: Марина Адамовић Куленовић
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Снежана Неговановић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: DOO MAGYAR SZO KFT, Нови Сад

преузми PDF издање


Наслов: Теразијска чесма


Издавач: Завод за заштиту споменика културе градаterazijiska-cesma
Београда – установа културе од националног значаја
За издавача: Нела Мићовић, директор
Аутор: Хајна Туцић
Лектура: Татјана Тодоровић
Превод: Марина Адамовић Куленовић
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Снежана Неговановић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: DOO MAGYAR SZO KFT, Нови Сад

преузми PDF издање


Наслов: Зграда Државне штампарије


Издавач: Завод за заштиту споменика културе градаzgrada-drzavne-stamparije
Београда – установа културе од националног значаја
За издавача: Нела Мићовић, директор
Аутор: Саша Михајлов
Лектура: Татјана Тодоровић
Превод: Марина Адамовић Куленовић
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Снежана Неговановић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: DOO MAGYAR SZO KFT, Нови Сад

преузми PDF издање

 

„Наслеђе“ број XVII

naslovnaЧасопис Наслеђе број XVII je изашао из штампе октобра месеца 2016. године. На насловној страни је улична фасада Зграде у улици Ресавској број 18 у Београду, детаљ бочног прозора на првом спрату с каријатидама. Ова зграда је веома значајно остварење у оквиру релативно малобројних сачуваних објекта фонда стамбене архитектуре Београда с краја XIX и почетка XX века. У устаљеним рубрикама часописа међу чланцима су и Северна капија средњовековног подграђа на Сави у коме су изложени резултати нових археолошких истраживања дела Северног бедема Подграђа на Сави из прве половине XIV века, касније Западног подграђа. Затим чланак: Палата Милоша Савчића (1924-1926) – нетипична београдска угаона зграда која спада међу недовољно проучене угаоне зграде центарлне зоне Београда, подигнуте од 1924. до 1926. године на углу Краља Милана и Андрићевог венца. Заслужује пажњу не само по урбанистичком положају и просторној организацији већ и као репрезентативан пример архитектуре академизма. У раду о првој југословенској фабрици за телефонију, оптику и прецизну механику „Телеоптик“ указује се на кључне моменте у њеној историји. Рад Уметничка збирка Факултета ликовних уметности у Београду разматра значај збирке која се налази и чува на образовно – уметничкој институцији, као и промену њене сврхе и функције кроз историју. Дат је и приказ VI конференције и зборника радова: Архитектура и урбанизам после Другог светског рата – заштита као процес или модел. У рубрици In memoriam је сећање на колегу Златибора Стојановића и на професора Мирослава Тимотијевића дугогодишњег члана Радакције часописа Наслеђе.

САДРЖАЈ

СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ
МАРКО ПОПОВИЋ, Северна капија средњовековног подграђа на Сави
АЛЕКСАНДАР БОЖОВИЋ, Зграда у Ресавској улици број 18 у Београду
АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ, Палата Милоша Савчића (1924–1926) –
нетипична београдска угаона зграда
САША МИХАЈЛОВ, Фабрика „Телеоптик“ у Земуну
ОЛГА ЛАТИНЧИЋ, Др Милан Главинић (Београд,1891 – Београд, 1968), архитект,
прилози за биографију
ИСТРАЖИВАЊА
МАРКО СТОЈАНОВИЋ, ИВАН СТАНОЈЕВ, Тражење националног идентитета
Краљевине Југославије – од Видовданског до Светосавског храма
ДРАГАНА МЕЦАНОВ, Утицај система префабриковане градње на архитектуру Београда
МАРИНА ПАВЛОВИЋ, Три нереализована пројекта у Булевару краља Александра –
из петогодишњег плана развоја Београда 1947–1951.
КОНЗЕРВАТОРСКИ ПРИСТУП
АЛЕКСАНДРА РИСТАНОВИЋ, 3 D скенирање јавних споменика на подручју Београда
ПОГЛЕДИ И МИШЉЕЊА
СВЕТЛАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ МАРКОВИЋ, Проблемско поље обликовања
у плановима урбане обнове
НАСЛЕЂЕ И УНИВЕРЗИТЕТСКА НАСТАВА
ОЛИВЕРА ЕРИЋ, Уметничка збирка Факултета ликовних уметности у Београду
ГРАЂА
НЕНАД ЛУКИЋ, Чукарица 1840−1900, настанак и развој
ПРИКАЗИ
ИРИНА СУБОТИЋ, Приказ књиге: Миодраг А. Дабижић, Земунско гробље
НАДА ЖИВКОВИЋ, Приказ VI конференције и зборник радова: Aрхитектура и урбанизам после Другог светског рата – заштита као процес или модел
ЗЛАТА ВУКСАНОВИЋ МАЦУРА, Приказ књиге: On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941), Louven University Press, Leuven (Belgium), 2014.
IN MEMORIAM
ЗОРАН ЈАКОВЉЕВИЋ, Златибор Стојановић (1949–2015)
ИГОР БОРОЗАН, Мирослав Тимотијевић (1950−2016)

 

 

 

Дани Москве у Београду

У оквиру Дана Москве у Београду 05.10.2016. године гости Завода за заштиту споменика културе града Београда били су представници Департмана за културно наслеђе града Москве које је предводио први заменик руководиоца Сергеј Мерзојан.

dani-moskve_1

Колегама из Москве представљено је културно наслеђе нашег града, а директор Завода Нела Мићовић их је упознала са функционисањем службе заштите. У разговору стручних сарадника Завода са колегама из Москве, размењена су искуства у раду, упоређени проблеми, али и механизми за њихово решавање.

dani-moskve_2

Гости из Москве су приказали рад свог Департмана, а посебно су били заинтересовани за законска уређења области културног наслеђа у Србији.

Сутрадан, 06.10.2016. године, гости Београда су посетили Зграду Београдске задруге и простор Савамале, а директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Нела Мићовић их је том приликом упознала са пројектом обележавања споменика културе „QR” кодовима, али и историјатом и значајем Београдске задруге.

dani-moskve_4
фотографије су преузете са званичне интернет презентације града Бееограда
извор: линк
dani-moskva_3

Након тога стручне сараднице Завода, историчарке уметности Саша Михајлов, Бојана Ибрајтер Газибара и Ивана Весковић, прошетале су са гостима из Москве улицама Београда и Београдском тврђавом и представиле им споменике културе које су у Београду пројектовале архитекте руског порекла – Палате Министарстава у Улици кнеза Милоша, Стари Генералштаб, Руски дом, Споменик цару Николају II, Хотел Москва, Патријаршију…

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ – ЗЕМУНСКО ГРОБЉЕ НА ГАРДОШУ

У оквиру ДАНА ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ   под насловом СПОМЕНИК КУЛТУРЕ – ЗЕМУНСКО ГРОБЉЕ НА ГАРДОШУГробови значајних људи и уметнички надгробници прича о заборављеним личностима Земуна, меморијалним сведочанствима породица града пуног културних, верских и етничких разноликости, одржано је предавање и обилазак значајних споменика.  Предавач проф. историје Миодраг А. Дабижић  је надахнуто говорио пред стотинак слушалаца свих узраста, међу којима су били бројни ученици земунских школа. Била је то прилика да се упознамо и подсетимо  на најзначајније грађане  који су живели и радили у Земуну, уз живу реч аутора монографије Земунско гробље у издању ЗЗСКГБ. Присутни су  изразили очекивања да се обилазак понови.

Место: Земун, Гробљанска бр. 1, термин: четвртак, 29.септембар у 17 часова

dsc_1678 dsc_1686 dsc_1701

 

Радионица Belgrade Public Spaces / Yacht Design, International Workshop at Belgrade 24.09. до 02.10. 2016. – предавање: Пилони моста краља Александра I и простор у њиховој близини

У оквиру радионице Belgrade Public Spaces / Yacht Design, International Workshop at Belgrade, која је одржана од 24.09. до 02.10.2016. године у организацији Факултета за уметност и дизајн, Униветрзитета John Naisbitt и Scuole di Architettura AUIC e Design, Politecnico di Milano, стручни сарадник Завода заштиту споменика културе града Београда, историчар уметности Александар Божовић је одржао излагање на тему: Пилони моста краља Александра I и простора у њиховој близини. Предавање је одржано у недељу 25. септембра у простору Галерије Колектив у Карађорђевој бр. 53.radionica-sl-1 radionica-sl-2

Мост краља Александра I је грађен у периоду од 1930-34. године према пројекту архитекте Николаја Краснова. Изведен је у духу романтичарско-историцистичке архитектуре са елементима романо-византијског стила. Замишљен је и реализован као значајан утилитаран објекат који је требало да представља спој модерног инжењерства и историцистичке архитектуре. Услед ратних разарања 1941. године променио је свој првобитни облик. Након рата извршене су реконструкције и адаптације пилона у два наврата 1955-56. и 1975-78. године.

most-kralja-aleksandra-i-krajem-30ih-sl-3Изградњом моста затечена урбана структура, дела простора Савамале и Косанчићевог венца је у извесној мери трансформисана, због потребе да се обезбеди примарна инфраструктурна комуникација за реализацију нове градске целине, на левој обали Саве.

Мост представља значајно материјално сведочанство које говори о условима друштвено-економског, културно-историјског и техничког развоја у периоду Краљевине СХС/Југославије, сведочанство о деловању значајних и истакнутих личности из националне историје, велику уметничку и естетску вредност као значајно ауторско остварење истакнутог архитекте који је деловао у периоду Краљевине СХС/Југославије.

Дани европске баштине – обилазак споменика културе „Старо сајмиште – Логор Гестапоа“ – 27. септембар 2016.

У оквиру манифестације Дани европске баштине 2016. у Београду, која ове године има за тему „Културно наслеђе и заједнице – живети с наслеђем“, стручни сарадник Завода заштиту споменика културе града Београда, историчар уметности Саша Михајлов је заједно са грађанима Београда обишла споменик културе „Старо сајмиште – Логор Гестапоа“. Комплекс Старог сајмишта, смештен између Бранковог и Трамвајског моста, од изградње до данас имао је различите намене. Осмишљен и реализован као репрезентативан сајамски простор 1937. године, који је требало да покаже амбиције младе европске краљевине и буде подстрек њеном економском развоју за време Другог светског рата претворен је у концентрациони логор. Тако је од симбола урбанистичког, архитектонског и привредног напретка преобраћен у стратиште, у симбол страдања и патње. Логор на Старом сајмишту био је највећи немачки логор не само у окупираној Србији, већ и на европском Југоистоку и, као такав, снажно је сведочанство овог трагичног периода наше недавне историје. Заједничким обиласком једног од најзначајнијих меморијалних комплекса  не само у Београду него и на подручју читаве Србије, указало се на његову слојевиту историју, очувану физичку структуру (Централна кула, италијански, чехословачки, турски, мађарски, немачки павиљон, павиљон Задужбине Николе Спасића, управна зграда и приватни павиљон Стефановић) и вредности у намери да данашње место заборава добије своје место у сфери колективног памћења и сећања.

1 2 3 4 naslovna